Pitali smo pripadnike četiri generacije šta je veštačka inteligencija promenila

Pitali smo studente, domaćice, menadžere, đake… šta je za njih AI i kako se odnose prema njoj. 

Kada ste prvi put čuli za veštačku inteligenciju i kakav vam je bio prvi osećaj – radoznalost, strah, otpor ili ravnodušnost?

Katerina (45) AI trener i copywritter: Prva emocija na AI je svakako bila strah, ne toliko za moju generaciju koliko za našu decu. Apokalipsa mi je bila prva pomisao, iskreno. 

Mia (20) studentkinja: Prvi put sam čula za veštačku inteligenciju pre tri godine kada mi je istu drugarica predložila kao rešenje za domaće zadatke koje nisam htela da radim – tako da sam osetila oduševljenje izumom.

Biljana (74) penzionerka: Iskreno se ni ne sećam kada sam prvi put čula za veštačku inteligenciju, ali nekako se uvukla u svakodnevicu i svi pričaju o tome non-stop.

Da li danas koristite neku formu veštačke inteligencije, svesno ili nesvesno, i u koje svrhe?

Đorđe (63) službenik: Koristim pretraživače. Nemam naviku da koristim veštačku inteligenciju i mislim da ne želim da mi nešto servira gotove odgovore. Hoću ja da dođem do rešenja svojim umom.

Maša (12): Mislim da je koristim, iako nisam uvek svesna toga. Kad mi telefon predlaže pesme, kad tražim nešto na internetu, kad koristim aplikacije koje popravljaju slike ili mi pomažu oko domaćeg, verovatno je to neka vrsta veštačke inteligencije.

Mia (20): Koristim na svakodnevnom nivou, za banalnosti koje me mrzi da izguglam, da li je GSP promenio rutu, koliki je rok trajanja mleka, da li je neki celebrity par raskinuo, preporuka za film…

Kosta (23) student: Ne koristim AI ne zato što osećam otpor već zato što sam svestan kuda vodi svakodnevna upotreba. Svrha veštačke inteligencije nije automatizacija i asistencija već gašenje ljudskog osnovnog mehanizma, istrazivanje.

Šta vam je kod AI najkorisnije, a šta vas najviše brine?

Ana (50) domaćica: Najkorisnija upotreba je kod brze dijagnostike npr. krvne slike – dok ne stignu rezultati do doktora. Uglavnom se pokazalo tačno iako su odgovori pruženi sa dosta rezerve. Najviše me brine snishodljivost u komunikaciji. Kao da me mami da se otvorim. I sama komunikacija sa botom mi je bila jeziva s početka. Bukvalno kao sa čovekom.

Gde povlačite granicu: šta biste poverili AI, a šta nikada ne biste prepustili tehnologiji?

Mia (20):  ⁠Poverila bih kao što sam gore rekla, neke banalne informacije kao što su: koliko dugo pečurke mogu da mi stoje u frižideru, ali ga ne koristim za informacije koje su mi potrebne za fakultet, smatram da mi tu ne treba brz i kratak odgovor već da su mi korisne i sve informacije na koje naiđem usput.

Đorđe (63): Ne bih poverio lične podatke mada smatram da je moj telefon to već uradio za mene.

Kosta (23): Apsolutno ništa ne bih prepustio AI. Kao što se spekuliše da će zameniti diagnostiku kod lekara npr. Više verujem iskustvu nego statistici. Jednostavno nije nešto što želim u životu. Iako sam uglavnom protiv, pre bih da AI vodi evidenciju o tome ko je platio porez, ko nije dobio penziju nego da mi menja ljude koji spasavaju živote.

Biljana (73): Vrlo rado bih poverila nekakvom robotu ili veštačkoj inteligenciji da mi prošeta psa, baci đubre ili ode u nabavku po snegu. Ne bih volela da zameni emocije i spontanost u ljudskoj komunikaciji.

Šta biste voleli da veštačka inteligencija nikada ne postane? Kada razmišljate o budućnosti, da li vas prisustvo AI više raduje ili plaši i zbog čega?

Kosta (23): Jedino što sam siguran da će morati da ostane jeste neko ko će to sve morati da kontroliše. Verujem da će ova intriga oko AI proći da će ljudi morati da krenu da razmišljaju. Šta će biti kad nove generacije budu morale da nauče da razmišljaju. AI ne sme da bude izvršilac radnje već instrument – ekstenzija. Plaši me što neće biti spontanih situacija. Tehnologija će nas neko vreme, siguran sam, kontrolisati.

Katarina (45): Ne bih volela da postane zamena za ljudski mozak. Mada, za neke ljude ne bi bilo loše (smeh). Šta me plaši… Iskreno, plaši me više nego što možete i da zamislite.

Mia (20): Volela bih da ne postane zamena za ljudski kontakt, komunikaciju, umetnost, edukaciju – da ljudima ne postane lakše da do svega ovoga dolaze pomoću robota. Više me plaši, nego što me raduje, jer za samo godinu dana mainstream upotrebe veštacke inteligencije vidim da utiče na sve stavke koje sam gore navela.

Danas je AI trend, priča kojom su svi fascinirani. Neko ko je nešto proučio umesto nas… a mi vrlo lako i bez sumnje umemo da joj poklonimo naše poverenje. Pitanje je koliko je lenjost utkana u našu bit i ličnost da smo u stanju da joj se prepustimo bez razmišljanja. Veštačka inteligencija nam dođe više kao neko ogledalo – pokazuje nam koliko smo lenji, nesigurni, koliko smo kreativni, a koliko možda više nećemo biti… i to sve zarad komfora uštede vremena. Gde i ka čemu žurimo? Možda je to važnija tema za razmišljanje, a ne da li će AI preuzeti svet.