Zašto se slavi Noć veštica
Noć veštica odnosno Halloween, na engleskom, proslavlja se 31. oktobra. Ono što je svima poznato jeste da se tog dana maskira, rezbare bundeve i sakupljaju slatkiši od vrata do vrata u „zastrašujućoj” noći. Proslava Noći veštica jedan je od važnijih praznika u zapadnom delu sveta. Poslednjih godina proslavljanje Noći veštica postalo je popularno i u Srbiji. Iako je dosta protivnika da se Noć veštica obeležava kod nas, mnogi zapravo ne znaju zašto se on proslavlja i da nema nikakve veze sa sektama, mračnim ritualima, obredima i veštičarenjem...
Naziv Halloween nastao je od All Hollow’s Eve, Veče svih svetih, starog keltskog verovanja da se poslednjeg dana oktobra zemlja i nebo sjedinjuju, verovali te da u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova i obilaze mesta gde su živeli, te da živi zbog toga strahuju i zbog toga prave buku i maskirali se, kako bi ih oterali sa svojih kućnih pragova. Njihovi kostimi bili su napravljeni od životinjskog krzna i kože, rogova i lobanja.
Do sredine prvog veka nove ere, Rimsko Carstvo je osvojilo većinu keltske teritorije. Tokom narednih 400 godina, dve tradicije su se pomešale. Rimljani su dali na značaju ovoj noći, a smatrali su je i zimskim mračnim periodom godine. Oni bi 31. oktobra gasili vatre i verovali da mrtvi dolaze na ovaj svet pa bi izdubljeno voće stavljali na svojim kućama kako bi ih oterali. Danas se najčešće rezbari bundeva, što je ostatak sveta prihvatio od Amerikanaca.
Ovaj praznik se danas slavi u Irskoj, SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj, jednom delu Australije, Novom Zelandu, Japanu…
Zašto se rezbari bundeva?
Priča o Rimljanima i njihovim verovanju nema veze sa pričom o rezbarenju bundeve. Običaj se zasniva na irskoj legendi o škrtom kovaču Džeku, koji je naime uspeo da prevali đavola.
Džek je prema legendi ponudio svoju dušu u zamenu za piće. Kada se đavo pretvorio u novčić, Džek ga je stavio u džep pored krsta – zbog čega đavo nije mogao da se vrati u svoj oblik. Kovač ga je pustio tek kada mu je ovaj obećao da neće tražiti njegovu dušu 10 godina.
Prema predanju Džek je uspeo da ga prevari još jednom, zamolivši ga da ubere jabuku sa stabla. Na kori drveta nacrtao je krst, te đavo nije mogao da ga uhvati. Kada je Džek umro nije otišao ni u Raj ni u Pakao. Đavo ga je poslao nazad, poklonivši mu komad uglja. Džek je u džepu imao repu koju je izdubio i u nju stavio ugalj. Od tada luta ulicama pokušavajući da nađe put do kuće, noseći repu u ruci i plašeći ljude.
Legenda se širila, a Noć veštica je postala sve popularniji praznik u mnogim zemljama. Priča se vremenom menjala, te su ljudi tako dubili razno povrće, poput krompira i paradajza, da bi na kraju simbol ovog praznika i legende o kovaču Džeku postala bundeva.
Kako se obeležava Noć veštica?
Noć veštica je u Americi drugi najskuplji praznik u Americi posle Božića. Procene su da se potroši oko osam milijardi dolara na maske, dekoraciju i velike količine slatkiša. Statistike pokazuju da se u Americi proda oko 40.000 tona čokolade svake Noći veštica, jer je to jedan od najčešćih slatkiša koji se daruje deci koja tog dana pokucaju na vrata. Zanimljiv je podatak da u Americi više od 150 miliona ljudi učestvuje u proslavama ovog praznika.
Prodavnice kostima i praznične dekoracije tih dana takođe vrlo dobro zarađuju, a televizije imaju i prilagođene programe ovom danu – emituju se horor filmovi, prave specijalne emisije, a mnoge serije, poput „Simpsonova” imaju i svoju horor epizodu koju emituju tada.
Rečenica koja se te večeri najčešće može čuti je „Smicalica ili poslastica”, dok su najpopularniji kostimi za Noć veštica: mumija, zombi, vampir, veštica, kostur…
Neke od popularnih igara su vožnja na kolima sa senom, šetanje kroz lavirint kukuruza, hvatanje jabuke, obilaženje ukletih kuća i pričanje strašnih priča. Sujeverje koje se vezuje za ovaj dan je pak – ako ga vidite to znači da vas štiti duša drage osobe sa onog sveta.
Prošli vek doneo je i komercijalizaciju ovog praznika, a horor franšize učinile su ga još više popularnim. Iako neretko u filmovima u kojima se pominje ovaj praznik vidimo pun mesec, on je zapravo jako redak. Poslednji put pun mesec bio je 2020, a pre toga 2001. i 1955. godine.
U Srbiji ga poslednjih godina mnogi obeležavaju zbog zabave i druženja, dok se drugi tome oštro protive jer „nije deo naše kulture”. Brojni klubovi organizuju posebne žurke sa posebnim dreskodom – odnosno od svih koji to veče dođu u kafić očekuje se da budu masikrani.
