Mladi muškarci i mentalno zdravlje
Čini se da je poslednjih godina, odnosno nakon pandemije Korona virusa, svet na neki način postao svestan porasta problema sa mentalnim zdravljem kod mladih ljudi. Posebno ugrožena kategorija su dečaci i mladići, koji su, prema nekim studijama, čak 40 odsto manje od žena skloni da potraže pomoć kada je u pitanju ovaj problem.
Ovi podaci jesu zabrinjavajući, ukoliko pogledamo zvanične statistike i istraživanja.
Suicide Prevention na svom sajtu navodi da je više od 49.000 ljudi 2023. godine pokušalo da oduzme sebi život, a da se na svakih 11 minuta događala jedna smrt. Više od 12 miliona odraslih je imalo ozbiljne namere da izvrši suicid, više od 3,5 miliona napravilo plan, dok je 1,5 miliona pokušalo da oduzme sebi život. Među žrtvama 2023. čak 80 procenata činili su muškarci.
Stopa samoubistava je porasla za 37 odsto između 2000. i 2018. godine i smanjila se za pet odsto između 2018. i 2020. godine. Međutim, 2022. ponovo se povećao broj. Republički zavod za statistiku navodi da je 2024. godine u Srbiji počinjeno 703 samoubistava, od kojih su 535 počinili muškarci.
Statistike pokazuju i da muškarci ređe traže pomoć lekara (i drugih zdravstvenih stručnjaka), i postavljaju manje pitanja tokom lekarskog pregleda.
Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2024. svaki sedmi adolescent starosti između 10 i 19 godina doživljava neki mentalni poremećaj, poput depresije, anksioznosti i bihejvioralnih stanja. Samoubistvo je treći vodeći uzrok smrti među osobama starosti između 15 i 29 godina.
Istraživanja pokazuju i da više od trećine muškaraca se bar jednom tokom svoga života susrelo se s mentalnim problemima, kao što su anksioznost, stres ili depresija.
Iako su mladi danas mnogo fizički aktivniji, u odnosu na neke prethodne generacije, kada je reč o mentalnom zdravlju imaju mnogo problema, a taj broj stalno raste. Pojedini stručnjaci smatraju da do 75 odsto svih stanja mentalnog zdravlja započinje pre 25. godine, dok se simptomi pojavljuju sa 15 godina.
Premda je sve više stručnjaka – psihologa, psihoterapeuta i psihijatara – mnogi dečaci i mladići izbegavaju da koriste te usluge. Za razliku od devojčica oni se ređe odlučuju na taj važan korak, koji neretko dolazi tek kad nastupi kriza.
Društvene norme, mentalitet okruženja, osećaj stida i samodovoljnosti , „dečaci ne plaču“ ili „pokazivanje ranjivosti je znak slabosti“, često odvraćaju dečake da potraže pomoć. Oni se plaše društvene stigmatizacije, a traženje pomoći vide kao strah, krivicu, sramotu, osećaj nemoći i neuspeha…
Pored toga, mnogi dečaci ni ne prepoznaju simptome problema mentalnog zdravlja, niti kada i kako da zatraže pomoć. Pojedinci više vole neformalnu vrstu pomoći, poput razgovora sa prijateljima ili onlajn podrška.
Jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se suočavaju mladi je (pandemija) usamljenosti, koja pored odsustva svrhe predstavlja najčešći izazivač stresa među mladićima. Ovakav pogled na mentalno zdravlje, tj. stigme i stereotipi, stvaraju tabue koji se duboko usađuju u društvo. To s druge strane kod muškaraca stvara kulturu ćutanja.
Sama etiketa da su muškarci „jači pol”, a žene „slabiji”, veliko je opterećenje za mlade, naročito u malim sredinama, ili u zemljama na Balkanu. Međutim, pored toga što se muškarcima nameću fizičke karakteristike, nameću im se i psihičke koje bi, valjda, trebalo da znače „jačinu”.
Tako muškarci ne smeju da se plaše, da plaču, da pokazuju osećanja, da ne govore o onome što ih tišti, s druge strane moraju da stisnu zube, da trpe, da zarađuju više od žena, da znaju da voze i imaju auto, svoj stan, da uvek budu raspoloženi za seks… Sve to kada se sabere, vidi se da nije fer oduzimati nekome ljudske osobine na osnovu pola jer je to društvo negde pripisalo da „nije muževno”.
Simptomi koji mogu da ukazuju na probleme o mentalnom zdravlju
Simptomi koji ukazuju na problem sa mentalnim zdravljem
- Osećaj anksioznosti ili zabrinutosti
- Nedostatak motivacije i energije
- Gubitak interesovanja
- Osećaj teskobe ili stresa
- Tuga i depresija, razdražljivost
- Povlačenje iz života, osamljivanje
- Promene u ponašanju
- Problemi sa spavanjem
- Zloupotreba supstanci
- Promene težine ili apetita
- Osećaj krivice ili bezvrednosti
- Osećaj praznine
- Samoubilačke misli
Kako brinuti o mentalnom zdravlju?
Svi smo mi individue, te se i naše razlike, porodične, društvene… razlikuju. Tako je i kada je u pitanju mentalno zdravlje. Ono što bi jednoj osobi pomoglo, poput pecanja, teretane ili dugih šetnji, neće pomoći drugoj osobi. U komunikaciji sa drugima bitno je da saslušamo njihove probleme i pokušamo da shvatimo šta su njihove potrebe.
Ono što je svakako važno jeste da ukoliko primetimo da nam se bliska osoba iz okruženja oseća ili ponaša čudno, treba je posavetovati da potraži stučnu pomoć – da razgovara.
Psiholozi i psihoterapeuti preporučuju upoznavanje svojih osećaja, priznavanje i suočavanje sa njima. Isto tako, važno je stvoriti krug podrške, sigurno okruženje, u kojem će osoba bez zadrški pokazivati svoja osećanja, bez ikakvog straha ili stida.
Osobe koje se bore sa mentalnim problemima, naročito ukoliko su početnici, mogu voditi dnevnik emocija. Izbegavanje da se suočimo sa vlastitim emocijama neretko tera ljude u poroke, u zavisnost od alkohola, droga ili pak igranju video igrica.
