Zašto Gen Z sve manje vozi i gube li automobili na popularnosti?

Za mnoge rođene pre 1997. godine, vozačka dozvola se podrazumevala – poput diplome iz stranog jezika, nešto što se jednostavno moralo steći. Položen vozački ispit, pred kraj srednje škole možda jeste bio i znak popularnog frajerisanja, no za većinu to je pre svega bila nužna stvar – ono što se očekivalo, jer je to znak odrastanja, samostalnosti i zrelosti. I devojke i mušarci jedva bi dočekali da sednu u kola i dobiju svoj prvi automobil. 

Međutim, danas je situacija drugačija, pa je sve manje pripadnika Generacije Z koji se odlučuju da uopšte polažu vozački ispit – pokazuju statistike iz SAD i zapadne Evrope. Kako je došlo do toga?

Vozači u brojkama – šta kažu statistike

Broj tinejdžera sa vozačkom dozvolom u SAD pao je sa 87% iz 1983. na 68% u 2022. Statistike pokazuju da je broj 16-godišnjaka i 18-godišnjaka koji sada imaju vozačku dozvolu, znatno manji nego pre. U Velikoj Britaniji, između 1990-ih i 2011. broj tinejdžera sa dovolom opao je sa 48% na 35%. Podaci pokazuju da je sve manje mladih i u Evropi koji se odlučuju da polažu vozački ispit, kao i da imaju svoj automobil.

Iako u Srbiji nema direktnih podataka, statistike pokazuju da je u ruralnim sredinama auto i dalje dominantno prevozno sredstvo. Ipak, u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša, mladi sve više preferiraju alternativu – javni prevoz, bicikl, aplikacije za deljenje vožnje, električne trotinete. Razlozi za to su visoki troškovi goriva i parkinga, ali i gužva i stres koji izaziva sve gušći saobraćaj. 

Razlozi zbog kojih Gen Z sve manje vozi

Ekonomski aspekt – visoki troškovi polaganja, registracije, održavanja i osiguranja vozila

Vozački ispit danas je mnogo skuplji, cene automobila porasle i za više od 30%, dok je osiguranje skuplje nego ikad, a cene goriva nestanilne. Za mnoge u Srbiji, posebno u ranoj fazi života, to znači da su polaganje vozačkog ispita ali i kupovina i održavanje autobila nepriuštivi.

Ekološka i društvena svest

Gen Z je definitivno klimatski svesnija generacija, pa mnogi menjaju vožnju ličnim automobilom za vožnju trotinetom ili gradskim prevozom, zbog brige o CO2 emisijama. Većina mladih danas smatra da saobraćajni kolaps i gradska zagušenja nisu prihvatljiv način života.

Urbanizacija i dostupnost alternativa

U velikim i urbanim gradovima danas se sve češće prelazi sa ownership (posedovanja) na usership (korišćenje) politiku.  Mladi rado koriste aplikacije za deljenje vožnje (poput BlaBla car-a, Uber-a i sl.), voze se gradskim prevozom, trotinetima ili biciklom. Gradovi su sve urbaniji, a alternativa je sve više.

Tradicionalne prekretnice dolaze kasnije

Genzeri ne doživljavaju vožnju kao jednu od klasičnih prekretnica u životu. Ne vode se pritiskom okoline, niti veruju da sve nužno mora redosledom koji su prethodne generacije “zacrtale”. Fokus im je na obrazovanju, novim iskustvima i digitalnom svetu.

Mentalni pritisak i stres

Mnogi mladi navode anksioznost kao razlog zbog kojeg se nisu odlučili da sednu za volan – strah od nesreće, stres od gužve, mentalno opterećenje troškovima i sl.

Digitalna kultura

Genzeri funkcionišu online – druže se, upoznaju, zabavljaju, kupuju, istražuju i uče uz pogled na ekran. Sve više je online poslova, koji se mogu obavljati iz udobnosti doma, te je smanjena i potreba za vožnjom i posedovanjem automobila.

Gen Z menja i auto-kulturu

Ove statistike ne znače da Gen Z odbacuje automobile – pre se može reći da ih ona redefiniše. Umesto da automobil doživljavaju kao produžetak tela, statusni simbol i ključ slobode, mladi danas pristupaju prema vožnji pragmatično i sa merom. Auto više nije centar sveta, već se koristi onda kada je zaista potreban. Uz digitalno odrastanje, ekološku osvešćenost i ignorisanje nametnutih vrednosti, Gen Z oblikuje novu auto-kulturu – a ona je pre svega funkcionalna, održiva i svakako daleko manje opsesivna.

Promene koje su genezeri doneli su:

• Od vlasništva ka korišćenju – Ne oni ne sanjaju o prvom autu, sanjaju o nekim drugim stvarima. Za prevoz koriste car-sharing aplikacije, pretplate, gradski prevz – za njih izbor predstavlja fleksibilnost.
• Tehnologija ispred brendova – logo na haubi odlazi u zaborav, jer mladi danas gledaju to koliko je automobil pametan – ima li integrisan AI, ima li kamere, da li se lako povezuje sa mobilnim uređajem, da li je i koliko energetski efikasan i sl.
• Auto kao funkcija, ne kao deo identiteta – Četvorotočkaši danas nisu dokaz zrelosti, a ni statusa. To je logističko rešenje – koristi se kada za tim postoji potreba i mogućnost.
• Automobilske kompanije drugačije pristupaju – Nude pretplate na tehnologiju, mobilnost kao uslugu, fleksibilne modele umesto vlasništva. Dodatno, sve više se fokusiraju na električna i hibridna vozila koji imaju niže emisije CO2.