Kako (uspešno) pročitati lektiru

Kako čitati lektiru?

Za početak neophodno je da imate spisak knjiga koje su nastavnici/profesori najavili na kraju školske godine, a onda i da nabavite knjige – bilo da ćete ih pozajmiti iz biblioteke, kupiti ili naslediti od brata ili sestre. Naravno, sve to uradite na vreme. Neke biblioteke, naročito u manjim mestima, nemaju uvek veliki broj istih knjiga, te može da se desi da određenu lektiru ne možete da nađete jer ju je već neko pozajmio.

Napravite plan koliko vam je potrebno vremena da pročitate jednu knjigu – da li ćete čitati  određeni broj strana dnevno, nekoliko sati i slično… Budite odmorni i skoncentrisani.

Obavezno dok čitate pišite beleške, koje će vam kasnije kada dođe vreme da obrađujete to delo na času mnogo pomoći. Zapisujte imena likova, njihove opise, neke bitne događaje, dijaloge, detalje… Po polasku u školu biće vam potrebno mnogo manje vremena da se prisetite pročitanog. Možete izvlačiti i citate, koji su vam lepi/zanimljivi, a koji vam mogu poslužiti i tokom pisanja domaćeg ili pismenog zadatka. Njih možete zapisivati i u posebnu svesku.

Pravite pauze tokom čitanja, odmorite oči. Nemojte da pravite pauzu od nekoliko dana, jer možete zaboraviti pročitano. Dužu pauzu možete napraviti između knjiga.

Pristupite lektiri sa interesovanjem da iz nje naučite i saznate nešto novo. Nikada ne preskačite strane, ma koliko vam to što čitate bilo dosadno i dok vam ono što ste pročitali ne bude potpuno jasno.

Ukoliko tokom čitanja naiđete na nepoznate pojmove, strane ili arhaične reči, stručne termine, te istorijske ličnosti i događaje, izvucite ih na papir ili svesku – u enciklopediji ili na internetu probajte da nađete njihovo značenje, objašnjenje. Možete pitati i nekog starijeg da vam pomogne.

Čitajte sve od predgovora do pogovora i hronologije, nekada se u njima kriju smernice za čitanje ili objašnjenja.

Čitajte u tišini, bez uključenog telefona, interneta ili televizora. Birajte da sedite dok čitate, najbolje bi bilo uz (radni) sto, izbegavajte da ležite kako se ne biste uspavali.

Ukoliko ste knjigu pozajmili iz biblioteke (ili od nekoga), vodite računa o njoj i vratite je na vreme. Nemojte podvlačiti i/ili pisati po tužim knjigama.

Kada sve lektire budu pročitane nagradite sebe knjigom po izboru. Knjižare i biblioteke prepune su knjiga različitih žanrova, prilagođene svim uzrastima.

Spomenuli smo već da treba ostaviti elektronske uređaje po strani kada se čita. Ipak, imamo jedan izuzetak a to je kindl ili neki drugi uređaj za elektronsko čitanje knjiga ukoliko pesedujete knjigu u PDF ili nekom drugom formatu prilagođenom vašem uređaju. Kindl je lak i pogodan za nošenje, baterija traje dugo, ne šteti očima i ne morate se brinuti da će vam se knjiga pohabati.

Kako roditelji mogu da pomognu deci u čitanju lektire?

Ukoliko se dete tokom čitanja požali kako je knjiga dosadna, mogu potražii argumente da objasni zbog čega je to tako. Ako mu se sviđa, isto. Treba razgovarati sa detetom o knjizi. I pomoći mu da je bolje razume.

Ako postoji ekranizacija knjige, nakon čitanja lektire, film ili serija može da se pogleda porodično. Čitanje recenzija/kritika na internetu takođe može pomoći boljem razumevanju nakon što se završi čitanje knjige.

Detetu koje ima problem sa čitanjem ili neki oblik disleksije, može da pomogne i audio knjiga. Ukoliko su dostupe, mogu mu olakšati čitanje i pomoći da bolje pamti. Ako je dete mlađe, može mu čitati i neko stariji.

Šta nam donosi čitanje?

Čitanje nam poboljšava koncentraciju, bogati rečnik – čitanjem učimo značenje reči i pojmova, razvijamo mašti, kritičko razmišljanje i logičko zaključivanje. 

Čitanje nam pomaže da razumemo tuđe misli i osećanja, da automatski usvajamo pravopis. Izborom literature gradimo i razvijamo lični ukus i stil, poboljšavamo veštinu izražavanja. Čitanje smanjuje stres i opušta.

Kada čitamo možemo da budemo bilo ko, da putujemo svetom i kroz istoriju.