Sharenting ili kako roditelji ostavljaju digitalni pečat svoje dece?
Do svoje pete godine života prosečno dete ima oko 1500 fotografija postavljenih u digitalnom svetu. Kako nesvesno ili svesno kao roditelji gradimo digitalni pečat naše dece. Studije govore da čak 90% američke dece ima prisustvo na društvenim mrežama do svoje druge godine.
Skoro svaki roditelj sa svojom ljubavlju prema detetu jednako deli i osećaj ponosa. Još ako je prvo dete u pitanju…pa više nije ni bitno koliko lajkova će osvojiti i koliko komentara će ispod slike prvog osmeha, pufnastih nogica, prvog rođendana…osvojiti. Bitno je da se slika, deli, šeruje. Jer tu su i bake, tetke, prijatelji koji putem mreža žele (ili ne žele, al ne smeju da kažu) da učestvuju u odrastanju mališana, a vrlo brzo i zrelih mladih ljudi. Ponos cele porodice treba da se vidi i na kraju krajeva ˝što bismo to krili, jer nije nam na stid nego na ponos˝. Međutim, nije baš ceo svet okićen dobrim namerama dok su roditelji, uža i šira porodica u zanosu sreće i radosti. Jedna od opasnosti sa kojima se deca u savremenom svetu susreću danas, dolazi od neočekivanog izvora: njihovih roditelja!
Naime, ovo naizgled bezazleno deljenje dečijih fotografija prošlo je i neki vid ekonomskih predikcija u pogledu opasnosti. Istraživanja govore da bi do 2030. godine sharenting mogao da se poveže sa 7 miliona incidenata u vezi sa krađom identiteta, a vrednost prevara može se monetizovati u vrednosti od čak 800 milijardi dolara. Pomenuta šteta od 800 milijardi dolara odnosi se na globalne posledice online prevara, uključujući krađu identiteta, prodaju ličnih podataka i druge zloupotrebe koje mogu proisteći iz “sharentinga” . Ova brojka se koristi kao upozorenje koliko ozbiljne posledice mogu imati nepažljivo deljenje sadržaja o deci na mrežama.
Kada govorimo o statistici, majke mnogo više prednjače u iskazivanju ponosa, čak u 82% i to u ogromnoj većini Evropljani! Tim povodom vlada Francuske je donela zakon kojim se maloletnoj deci dozvoljava da tuže svoje roditelje ukoliko oni dele njihove slike i sadržaj na društvenim mrežama bez konkretnog odobrenja dece.
Nakon toliko godina postojanja društvenih mreža i prepričavanih priča o predatorima koji svoje žrtve traže uglavnom na profilima porodice i roditelja dece, jasno je da posebnu pažnju treba obratiti na deljenje informacija o lokacijama i adresama koje prate fotografije. Dakle, mali podsetnik za roditelje gde je granica deljenja – ako ne biste neku sliku, detalj, događaj ili informaciju podelili sa npr. nepoznatim čovekom koji stoji pored vas na semaforu, nemojte to uraditi ni na mrežama.
Kao pomoć i savet porodicama, a ovog puta pre svega roditeljima, ostavljamo vam u nastavku mali Porodični digitalni kodeks.
Bezbedno deljenje na mrežama
- Privatnost pre svega
Pre nego što bilo šta objavimo, pitamo se: da li narušavamo nečiju privatnost? - Nema deljenja bez dozvole
Ne objavljujemo fotografije dece (ili bilo koga iz porodice) bez prethodne saglasnosti. - Nikad ne delimo lične podatke
Ne objavljujemo adresu, školu, raspored aktivnosti, zdravstvene informacije ili putovanja u realnom vremenu. - Poštujemo digitalni trag
Svesni smo da internet “pamti”. Razmišljamo dugoročno pre nego što nešto postavimo. - Učimo decu digitalnoj pismenosti
Razgovaramo sa decom o bezbednosti, deljenju sadržaja i granicama na mrežama. - Povremeno radimo digitalni „prolećni“ pregled
Povremeno brišemo stare objave koje više nisu primerene. - Podrška, a ne pritisak
Na društvenim mrežama delimo sadržaj koji ne stavlja decu u poziciju srama, podsmeha ili pritiska. - Svi imamo pravo na nevidljivost
U redu je reći: „Ne želim da budem na toj slici.“ I to poštujemo.
Jednog dana naši mališani će postati zreli ljudi. Poštujmo mogućnost njihovog izbora. Neka oni grade svoj put utaban sigurnim stazama koje smo im mi postavili.
Reši kviz
