Lice pod digitalnom maskom ili koliko znaš o catfishingu?

Šta je catfishing?

Catfishing je jedan od oblika digitalnog nasilja, a u kojem osoba kreira ležni identitet na internetu, uz pomoć fotografija i informacija druge osobe. Iza lažnog profila uglavnom se krije nasilnik ili predator, a meta su uglavnom devojčice, tinejdžerke. Cilj catfishinga uglavnom je kompromitovanje, odnosno ponižavanje i ismevanje osobe, emotivna manipulacija, dok u pojedinim slučajevima cilj može biti i zarada ili pribavljanje određenih informacija. 

Karakteristično za ovaj oblik zlostavljanja je i to što žrtva nije samo meta napada, odnosno osoba koju prevarant pokušava da obmane, već je žrtva i osoba čije fotografije i podatke koristi prevarant zarad izgradnje lažnog identiteta. 

Kako catfishing funkcioniše? 

Ketfišer preuzima fotografije i lične podatke neke osobe, a zatim ih koristi za kreiranje lažnog profila na društvenim mrežama. U pojedinim slučajevima ketfišeri su toliko detaljni i promoćurni, da preuzimaju čak i geografsku lakaciju i druge detalje osobe čije podatke koriste, kako bi sve izgledalo što uverljivije. 

Trude se da se što više približe osobi sa kojom se dopisuju, kako bi žrtva stekla potpuno poverenje. Kada se to i dogodi ketfišer obično traži fotografije, podatke, ili novac. Ukoliko druga strana poželi nešto više, odnosno upoznavanje uživo ili kroz video poziv, ketfišer to izbegava, a često se tada komunikacija i prekida uz, naravno, brisanje profila. Prikupljene fotografije i podatke nasilnik dalje koristi kako bi ismevao i kompromitovao žrtvu na društvenim mrežama, ili kako bi obmanuo druge.

Šta se krije iza svega?

Psihologija catfishinga je složenija nego što na prvi pogled izgleda, a neki od najčešćih razloga za takvo ponašanje su:

• Nesigurnost – Mnogi se osećaju nevidljivo, ili osećaju veliko nezadovoljstvo sobom. Zato stvaraju lažne identitete koji odgovaraju njihovoj želejnoj slici – koriste slike osoba koje smatraju privlačnim, izmišljaju svoju biografiju i uspehe, kako bi privukli pažnju i dobili divljenje drugih. 
• Sakrivanje identiteta – neki žele da varaju svoje partnere, učestvuju u internet raspravama ili prikupe neke informacije, ali to ne mogu da urade pod svojim imenom i prezimenom.
• Anksioznos i depresija – Osobe sa depresijom, anksioznošću mogu koristiti lažne profile kako bi lakše komunicirali sa drugima, ali na taj način i beže od stvarnog života. 
• Predatori – Upravo na ovaj način predatori najčešće dolaze do maloletnika, skrivajući se iza lažnih profila i pretvarajući se da su njihovi vršnjaci.
• Osveta – Mnogi koriste identitet neke osobe kako bi ih diskreditovali ili uvukli u nelegalne aktivnosti, a sve sa ciljem nanošenja štete njihovoj reputaciji.
• Istraživanje – Ima i onih koji na ovaj način žele da istraže svoju seksualnost u sigurnom, digitalnom prostoru, pre nego što to učine u stvarnom životu.
• Uznemiravanje – Pojedinci na ovaj način ponovo odlaze na profile osobe koja ih je blokirala, te uz pomoć lažnog identiteta nastavljaju uhođenje i uznemiravanje.
• Trolovanje – Ovakav vid prevare nasilnici koriste kako bi ismevali osobu, odnosno kako bi je nasamarili da pošalje određene podatke ili fotografije, koje će kasnije iskoristiti protiv nje, a sve sa ciljem ponižavanja.
• Zarada – Prevaranti na ovaj način, kroz emotivnu manipulaciju, dolaze do zarade.

Ma kome još ovo uspeva?

Mnogima! Statistike pokazuju da je preko 19.000 Amerikanaca bilo žrtva catfishinga u toku 2022. godine, što je prouzrokovalo štetu od preko 740 miliona dolara. Broj ovakvih prevara svake godine sve više raste,  što ne čudi jer su ketfišeri postali sve kreativniji, posebno uz pomoć novih digitalnih alata i AI programa. 

Koliko catfishing može otići daleko pokazale su i dve priče o kojima je i Netflix snimio hit serije. Slučaj ruske “princeze” Ane, detaljno je pojašnjen u igranoj seriji Inventing Anna, a tu je i slučaj Šveđanina Tinder Swindler-a. Iako prevaranti u ova dva slučaja nisu koristili lažne fotografije, oni se jesu lažno predstavljali i emotivno manipulisali ljudima, a sve kako bi stekli finansijsku korist. Ukoliko još niste bacite pogled na ove dve serije – osim što su zanimljive, na dobar način pojašnjavaju psihologiju ovog fenomena.

Kako prepoznati catfishing?

Ketfišeri su sve kreativniji, ali postoji nekoliko stvari koje ih mogu otkriti:

• Imaju malo prijatelja/ pratilaca – Ovi profili su napravljeni sa jednim ciljem – kako bi prevarili jednu ili više osoba. Upravo zato nemaju mnogo prijatelja ili pratilaca.
• Profilna slika se ne menja – Obzirom da koriste ukradene fotografije, prevaranti rekto menjaju profilnu sliku, niti često postavljaju fotografije na svoj profil. Takođe, na ovim profilima uglavnom nema video materijala, a uglavnom izostaju i story objave.
• Odbijaju da se sretnu uživo ili putem video poziva – Obično smišljaju razne izgovore kako, a ukoliko osoba insistira uglavnom naglo prekidaju komunikaciju – blokiranjem ili čak brisanjem profila.
• Priče se ne poklapaju – Lažni identitet zahteva…pa mnogo laži. Ketfišeri često prave greške, menjaju priče, kontradiktorni su, izbegavaju da odgovore na konkretna pitanja.
• Traže novac, fotografije ili lične podatke – Ukoliko vam neko, koga pritom nikada niste sreli uživo, traži nešto od pomenutog…verovatno je da je u pitanju prevara.
• Preterano intenzivna komunikacija – Spremni su da konstantno šalju poruke, preteranim i preranim izjavama ljubavi, skloni su komplimentima – a sve sa ciljem da pridobiju vaše poverenje.

Kako se zaštititi?

Važno je da u online prostoru budemo sigurni, zato:

• Ne prihvataj zahteve za prijateljstvo od osoba koje ne poznaješ i sa kojima nemaš zajedničke prijatelje
• Proveri sa svojim prijateljima da li neko poznaje osobu koja sa tobom pokušava da stupi u kontakt
• Ne upuštaj se u komunikaciju sa nepoznatim profilima
• Drži svoj profil zaključanim
• Ne deli svoje lične podatke i fotografije sa nepoznatim osobama
• Ne šalji novac nepoznatim osobama
• Prijavi i blokiraj lažne profile