Početak nove ere: Dobrodošla, generacijo Beta
Nakon što su kazaljke širom sveta otkucale ponoć, uz vatromete, muziku, kupanje na plažama, odnosno petnaestominutnu tišinu i proteste, počela je nova godina, a sa njom i prva novogođenčad. Sa prvom bebom rođenoj nekoliko sekundi posle ponoći, počela je generacija Beta, smenjujući Alfu (2013-2024).
Sva deca rođena do 2039. godine pripadaće ovoj generaciji, a njeni pripadnici mogu da dočekaju i 22. vek i žive potpuno drugačije od načina koji danas poznajemo. Stručnjaci predviđaju da će ova generacija veštačke inteligencije biti „uronjena” u AI i tehnologiju više od prethodnih generacija.
Kako će generacija Beta koristiti tehnologije?
Smatra se da će se generacija Beta služiti pametnim telefonima i veštačkom inteligencijom na način na koji prethodne generacije to nisu. Poput generacije Alfa, koristiće je za rešavanje problema. Isto tako, pripadnici nove generacije, kao i generacije Zed (1997-2012) i Alfa, odrastaće uz društvene mreže, za koje je još uvek nepoznato kako će se dalje razvijati.
Očekivanja su da će Zumeri kao roditelji biti odgovorniji kada je u pitanju korišćenjenje mobilnih telefona, tableta i interneta – te da će svojoj deci više ograničavati njihovo korišćenje. Ono što daje prednost generaciji Beta je i što će njeni pripadnici biti upoznati sa prednosima i nedostacima društvenih mreža.
Takođe, ovu generaciju obeležiće i odrastanje u vremenu klimatskih promena, koje će i te kako uticati na njihove živote. Generacija Beta svedočiće kako Bumere (1946-1964) i generaciju Iks (1965-1980) smenjuju Milenijalci (1981-1996) i Zumeri u rešavanju brojnih problema sa kojima se društvo danas suočava.
Generacijske podele
Vreme rođenja postalo je globalni predmet stereotipizacije. Generacije se odnose na sve ljude koji su rođeni i koji žive u isto vreme, najčešće je to period od 20 do 30 godina.
O jazu između generacija raspravlja se poslednjih godina, čemu je značajno doprineo ubrzani tehnološki razvoj. Svaka generacija ima svoj naziv, ograničena je istorijskim periodom koji su obeležili važni istorijski i ekonomski događaji i otkrića, odnosno razvoj nauke, tehnike i komunikacija, a njeni pripadnici imaju niz osobina koji im se (stereotipno) pripisuju. Naravno, sve te osobine su protivrečne i nisu homogene, te je generalizovanje netačno iako je neizbežno da se nekada njime služimo. Pored istorijskih događaja, smene generacija događaju se i kada su u pitanju životne promene u pogledu radnih stavova, ljudskih prava, rodnih uloga, mentalnog zdravlja…
Podela na generacije je sledeća:
- Izgubljena generacija (1883-1900)
- Najstarija generacija (1901-1927)
- Tiha generacija (1928-1945)
- Bejbi bumeri (1946-1964)
- Generacija X (1965-1980)
- Milenijalci (1981-1996)
- Generacija Z (1997-2012)
- Generacija Alfa (2012-2024)
- Generacija Beta (2025-2039)
Granice među generacijama nisu jasne ni čvrste. Tako one mogu da se prepliću, pa tako imamo Zilenijalce (1990-2000), o kojima smo već opširnije pisali, čiji pripadnici ne mogu da se identifikuju samo sa grupom kojoj bi na osnovu godine rođenja mogli da pripadaju – u ovom slučaju samo sa Milenijalcima ili generacijom Zed.
Američki istraživački centar Pju navodi da ne postoji nijedna zvanična komisija ili grupa nadležna za donošenje odluke o tome kako će se koja generacija zvati, odnosno koji će vremenski period obuhvatati. Sve to određuje se na osnovu različitih predloga i nasumičan proces.
