Ovo nije film, ovo je upozorenje za sve nas

U skladu sa vremenom, kada su mobilni telefoni, laptopovi i ostala tehnologija postali poput delova tela, horori postaju sve digitalniji. Umesto vampira, ljudoždera i čudovišta, u filmovima strave i užasa sve češće se pojavljuje realna opasnost po sve nas – (digitalne) uhode. Takvi filmovi stvaraju uzbuđenje, poput „Uhode“ („Ratter“), psihološkog horora, iz 2015. godine. 

I dok se ratter može prevesti kao pacolovka, u zvaničnom trejleru filma ova reč objašnjava se kao haker koji je hakovao računar ili uređaj i posmatra potencijalne žrtve, što bi jednom rečju mogli da nazovemo uhodom.

Pre nego što počnemo priču o pomenutom filmu, da li vam je kamera na uređaju na kojem čitate ovaj tekst pokrivena ili ne?

„U ovom trenutku neko može da vas prisluškuje, posmatra, snima…“, stoji u trejleru filma.

Reditelj Branden Krejmer, koji je 2012. napisao je scenario za kratki film „Veb kamera“ („Webcam“), tri godine kasnije odlučio se debituje sa sličnim rediteljskim ostvarenjem. 

Ema je mlada studentkinja koja se upravo preselila iz Viskonsina u Njujork, i poput svake mlade osobe koja se osamostaljuje uzbuđena je što će da živi sama. Njen svakodnevni život okružen tehnologijom ubrzo postaje pretnja. Međutim, Ema nije svesna da je postala žrtva progonitelja koji je hakovao sve njene eletkronske uređaje – mobilni telefon, laptop i konzolu za igru. Ceo film snimljen je kamerama ovih uređaja, a pojedine scene se zumiraju i premotavaju. Iako gledaoci rano postaju svesni da je Ema žrta uhode i vide mračnu figuru koja se šunja po njenom stanu kada spava, sama Ema nije odmah svesna šta se dešava. 

U prvom delu filma gledamo Emu kako obavlja svakodnevne poslove od kuvanja i aerobika, preko tuširanja i učenja u biblioteci, do plesanja u dnevnoj sobi i razgovora sa majkom putem Skajpa. Premda se brojnim korisnicima nije dopalo što je film sniman veb-kamerom i mobilnim telefonom i što prikazuje monotone svakodnevne aktivnosti, ali to je upravo ono što daje posebnu čar filmu, da sve ono što se dešava čini gledanje intimnijim i realnijim, dajući vam osećaj kao da ste tamo i da želite da je upozorite na crnu senku iznad nje. Ono što publika zamera je kraj. A zbog čega? Moraćete sami da otkrijete.

Ovaj niskobudžetni psihološki horor, koji nema scena krvi i masakra na koje smo navikli u hororima, zasigurno će probuditi izvesnu dozu straha, ostavljajući gledaoce u neizvesnosti da se zapita ko ili zašto to radi. Nateraće nas i da se zapitamo o svojoj bezbednosti i načinu korišćenja uređaja koji su postali neizostavan deo savremenog života. Premda tema filma nije ništa novo, ali svakako „Uhoda“ nije ni najgore ostvarenje u ovom žanru. Iako film nije pokupio baš pozitivne kritika, ne treba ga zaobići, jer kako glasi jedan od komentara ispot trejlera na Jutjubu „ovo nije film, ovo je upozorenje za sve nas“.

Glavnu ulogu tumači Ešli Benson, verovatno mnogima poznata po ulozi Hane Marin u hit tinejdž seriji „Slatke male lažljivice“ („Pretty little liars“, 2010-2017), koja se pojavljuje u gotovo svakoj sceni i sama nosi celu radnju i predstavlja primer tipičnog milenijalca, koji nosi telefon svuda sa sobom. 

Ono što je sigurno jeste da je ovo jedan od onih filmova koji zaista mogu da se dese i koji se dešavaju, a koji šalje jednostavnu, ali moćnu poruku. 

Bolja informisanost = veća bezbednost

Poput Eme i većina ljudi radi iste stvari – čim se probude i pre spavanja skroluju na telefonu, nose mobilni sa sobom kada idu u toalet ili kad se tuširaju, ili dok rade na laptopu/računaru uvek je uz njih bar mobilni telefon ako ne i uključeni TV… Postali smo robovi ovih uređaja. Zavisnici. Možemo da provedemo na društvenim mrežama sate, a da ne primetimo koliko je vreme brzo proletelo, i gotovo da ne možemo da zamislimo život bez njih.

Nezvanične statistike pokazuju da se u Srbiji više od 200.000 ljudi bori sa bolestima zavisnosti, od kojih se samo dva odsto leči. Pored onih tradicionalnih zavisnosti o kojima se govori već nekoliko decenija, stoje i bolesti zavisnosti novijeg datuma među kojima su zavisnosti od društvenih mreža, interneta, računara, mobilnih telefona, igrica… Neka ranija istraživanja pokazala su da čak 99,2 odsto korisnika pametnih telefona ima simptome nomofobije, odnosno straha od gubitka mobilnog telefona.

Da pokrivanje veb kamere digitalnih uređaja pomaže očuvanju privatnosti onlajn korisnika smatra 49 odsto njih, a skoro polovina ispitanika koja je učestvovala u istraživanju „Uzbuđenje, pogrešna uverenja i velika nesigurnost – Kako se globalni potrošači uključuju u digitalni svet“ („Excitement, superstition and great insecurity – how global consumers engage with the digital world“), kompanije Kasperski (Kaspersky). Rezultati ovog nedavno objavljenog istraživanja pokazuju da 44 procenata ispitanika, igra mini-igre na internetu i radi testove kako bi se zabavili, ali i da ostavljaju lične podatke nepouzdanim izvorima da bi pristupili tim igricama i objavljuje svoje rezultate na društvenim mrežama. Oni na taj način i svoje prijatelje uključuju u ovu neopreznu piramidu deljenja podataka, saopštili su iz kompanije.

Istraživanje je pokazalo da polovina svih korisnika strahuje da glasovni asistenti stalno prisluškuju i prikupljaju lične podatke, a da 28 procenta ispitanika pribegava prebacivanju svojih uređaja u režim rada u avionu tokom važnih privatnih razgovora.

Rezultati su pokazali i da 40 odsto korisnika pogrešno veruje da ih aktiviranje inkognito režima čini potpuno nevidljivim na mreži, dok je 24 odsto spremno da klikne na nepoznate linkove u aplikacijama za komunikaciju i da na taj način potencijalno ugrozi svoju bezbednost.

Da li vam je kamera i dalje otkrivena?