Da li znate da je danas međunarodni dan nenasilne komunikacije?
Sa psihološkinjom Anom Mirković, razgovarali smo o komunikaciji, porukama, i odgovornosti za sadržaj koji delimo na internetu. Njeni saveti mogu da budu dragoceni i za decu i za roditelje.
Kada kucamo poruku može da se dogodi da onaj kome je namenjena pogrešno razume sadržaj – na primer, ako nema smajlija, misliće da smo ljuti. Kako da napišemo poruku koja prenosi tačno ono što smo želeli?
Kakav utisak će sagovornik kreirati o nama najviše zavisi od neverbalne komunikacije (gestova lica, pokreta ruku, govora tela, naše intonacije), a manje od onoga što izgovaramo. U pisanoj komunikaciji nema neverbalnih elemenata komunikacije, a emotikoni nam služe da ih nadomestimo i da pošaljemo smajli svaki put kada bismo razvukli usne u osmeh, tužić u svim onim situacijama kada smo tužni, a tu je i na desetine drugih koji treba najbolje da približe sagovorniku naše psihološko stanje ☺ Pa ipak, mislim da ne možemo uvek pisati poruke koje potpuno tačno pokazuju naše želje i namere. Kao što u direktnoj komunikacije često dođe do šuma, pa je neophodno dodatno pojašnjavati šta smo želeli da kažemo, tako i u pisanoj digitalnoj komunikaciji moramo biti spremni da investiramo vreme i energiju u definisanje poruke i potom proveriti (nekada i više puta) da li je ona imala efekat kakav smo želeli.
Šta je najbolje da pošaljemo nekome kada smo preplavljeni emocijama zbog nekog događaja ili situacije koju delimo, bilo da smo ljuti ili srećni? Da li je nekada dobra ideja ostaviti da poruka sačeka jutro kada smo mirniji?
Uvek je dobro sačekati da se emocije malo stišaju, ali kako je sreća veća, a tuga manja kada se podeli sa dragom osobom – svi smo skloni da šaljemo poruke kada smo najviše preplavljeni emocijama. Trebalo bi sačekati sa slanjem poruke kada smo baš mnogo ljuti, ali jako je teško iskontrolisati tu emocije, pa smo skloni da napišemo nešto što ne mislimo i iza čega nećemo zauvek stajati. Problem sa pisanom komunikacijom je što sve ostaje zauvek zabeleženo i što poruke koje pošaljemo mogu ponovo i ponovo (i ponovo) da se čitaju i da svaki put donesu novu dozu uznemirenosti onom ko ih čita ☹
Šta se dešava sa svim tim audio / slikovnim / video porukama koje napravimo? Da li one nestaju?
Svaka poruka koju pošaljemo, bilo da je u pitanju tekstualna poruka, slika ili video, zauvek ostaju zabeleženi i čak i ako se mi predomislimo i izbrišemo neki sadržaj, ne znamo da li ga je osoba kojoj smo slali – sačuvala. Internet pamti sve i to nas čini dodatno odgovornim za sve što ćemo nekom poslati.
Sva odgovornost kada šaljemo poruku jeste na nama, ali ponekad je teško to bolje razumeti bez primera. Šta sve naša odgovornost podrazumeva?
U svakom procesu komunikacije, sva odgovornost je na pošiljaocu poruke, na osobi koja kreira tekst, fotografiju ili video. Ukoliko nas naš sagovornik dobro razume, znači da smo odabrali pravu poruku, poslali je u pravom trenutku, preko pravog kanala komunikacije. Ukoliko nas naš sagovornik ne razume, odgovornost je opet naša – nismo adekvatno definisali poruku ili nismo odabrali pravo vreme i pravi kanal. Odgovornost je nekada teško prihvatiti jer je uvek lakše optužiti drugu stranu da nije pažljivo slušala, loše nas je razumela ili je bila nezainteresovana. Ako mi želimo da ostvarimo komunikaciju – moramo učiniti sve da sagovornika motivišemo da nas pažljivo sluša, potpuno nas razume i zainteresuje se za “našu” temu.
Koje su posledice naše šale ili bilo čega što nam se čini zabavnim u komunikaciji, a zapravo može jako da povredi osobe sa druge strane?
Šala služi da nas nasmeje i neophodno je da bude smešna. Ako naša šala povređuje osobu kojoj je upućena, onda to nikako nije smešno. Dakle, nema ni šale. Jako je važno voditi računa o tome kakvi su efekti naših poruka i da li je reakcija naših sagovornika onakva kakva treba da bude. Reakcija na šalu mora biti smeh. Ako nismo nasmejali sagovornika, moramo preuzeti odgovornost i promeniti način komunikacije ☺
Na šta treba uvek da obratimo pažnju kada pišemo novu poruku?
Pre nego što nešto napišemo, treba dobro da razmislimo da li je to što želimo da kažemo učtivo, da li je istinito i da li je neophodno da to saopštimo nekom putem kanala digitalne komunikacije (putem društvenih mreža, emaila, Vibera…). Ukoliko je bar jedan odgovor na ova tri pitanja NE, razmislite još jednom pre nego što napišete ☺