Kako prepoznati lažne vesti?
Sigurno ste čuli za pojam lažne vesti iliti fejk njuz (fake news). Poslednjih godina sve ih je više, a utiču na različite životne oblasti i pitanja, poput političkih stavova i na taj način mogu da ugroze demokratske procese. Ovaj fenomen seže vekovima unazad, a naročito je aktuelan u vremenima kriza i ratova. A da li znate kako da se borite protiv njih?
Kako prepoznati i kako se boriti sa lažnim vestima?
Sigurno vam je bar jednom bilo naporno da kada pročitate nešto na internetu ili vidite neku fotografiju ili video, da razmišljate da li je istinita ili ne. Lažne vesti šire se na društvenoj mreži X, odnosno nekadašnjem Tviteru, Jutjub i TikTok puni su teoretičara zavere, a grupe na Fejsbuku botova. Za društvenim mrežama ne zaostaju ni tradicionalni, kao ni onlajn mediji. Od aplikacija za komunikaciju, poput Vibera, pa sve do gugla, vrebaju manipulativne vesti.
Iako deluje strašno i naporno, proveravanje činjenica nije takvo. Šta možete da uradite da biste se zaštitili od lažnih vesti i izbegli da nasednete na njih?
Ovo su načini kako možete da prepoznate lažne vesti:
- Stanite i razmislite – Kada vidite neku informaciju na društvenim mrežama i poželite da je podelite sa prijateljima, treba da obratite pažnju na određene stvari: ko je to objavio, da li je to već podeljeni sadržaj, da li je ta objava od strane društvene mreže označena kao sumnjiva, da li je to zapravo nova vest…
- Proverite informacije – Ako vam sadržaj koji ste videli deluje sumnjivo, izvršite njegovu proveru na internetu. U neki od pretraživača ukucajte ključne reči iz teksta i pogledajte šta vam je izašlo među rezultatima pretrage. Ukoliko ono što ste pretraživali izađe u više izvora, verovatno je reč o tačnoj informacije, a ako pak ne dobijete nikakve rezultate treba da budete oprezni i da sadržaju koji ste pretražili pristupite sa mogućnošću da to zapravo nije istina.
- Ko objavljuje? – Na društvenim mrežama mnogo je lažnih profila, koji služe da u svoju ili tuđu korist manipulišu ljudima, plasirajući lažne sadržaje. Kada naletite na objavu koja vam ne uliva poverenje, dovoljno je da kliknete na profil koji je to objavio i proverite o kome se radi (institucija, javna ličnost, novinar, parodija). Posebno treba da budete oprezni ukoliko takve informacije dolaze od tek otvorenih profila. Ako je reč o informacijama sa sajtova, proverite pravne podatke ili odeljak o nama.
- Odakle dolazi sadržaj? – Bilo da je reč o sadržaju objavljen u medijima ili na društvenim mrežama, može da se proveri. Zloupotreba fotografija je vrlo popularna, a provera istih prilično laka. Putem interneta, obično za nekoliko sekundi, možemo da utvrdimo njenu verodostojnost. Tako na primer ukoliko je reč o fotografijama možete je skinuti ili skrinšotovati i iskoristiti neki od alata: poput gugl pretrage slika, PimEyes, TinEye ili Yandex-a. Kada ubacite fotografiju, za nekoliko sekundi možete da saznate da li je ta fotografija do sada negde objavljena i kada. Ne zaboravite da obratite pažnju i na datum, nešto što je juče objavljeno već danas može da bude demantovano i/ili provereno.
Kada je reč o video-zapisima, teže je nego sa fotografijama, ali postoji način da se proveri njihova autentičnost. Ukoliko na nekom sajtu naletite na video sa Jutjuba, idite direktno na plaformu kako biste prikupili što više informacija o videu (u donjem desnom uglu kliknite na logo Jutjuba). Obratite pažnju na datum objavljivanja, kanal na koji je objavljen, opis i komentare. Ako je video lažan, sigurno je neko to već primetio i ostavio komentar. Ne zaboravite na detalje u videu, poput naziva ulica, registarskih oznaka… Možete da pretražujete i na Guglu putem ključnih, da prepričate šta ste videli na snimku. Takođe, skrinšot može da pomogne u prepoznavanju dela videa preko Gugl pretrage fotografija.
- Zašto to neko objavljuje? – Kada proverite ko je to objavio i gde, zapitajte se zašto je to uradio, šta je cilj – informisanje ili manipulacija. Proverite da li je neko već pisao o tome.
- Posavetujte se sa prijateljima – Pre deljenja sadržaja, ukoliko niste sigurni u njegovu verodostojnost, a želite da ga podelite možete da se konsultujete i sa prijateljima. Na kraju krajeva, ako vam sadržaj deluje sumnjivo nemojte da ga delite.
Šta još možete da uradite? Proverite validnost (hiper)linkova, obratite pažnju da li je sve to što ste pročitali u porpunosti istinito – može da se dogodi da se među istinitim podacima namerno upakuje neistinita. Obratite pažnju na pravopis i nazive, i ne zaboravite da pogledate ko je autor fotografije (gotovo uvek će, zbog autorskih prava, biti potpisan izvor). Najvažnije – čitajte sa punom pažnjom i kritički pristupajte sadržajima!
U borbi protiv njih mogu da nam pomognu i biblioteke. Pored toga što mogu da obezbede pouzdane izvore, naročito kada su u pitanju istorijske teme, biblioteke mogu da pomognu i u promovisanju medijske pismenosti.
Uvek možete posetiti i sajtove domaćih verifikatora (lažnih) vesti: Fake news tragač (fakenews.rs), Istinomer (istinomer.rs), Raskrinkavanje (raskrinkavanje.rs) i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (cins.rs). Takođe, lažne vesti možete i verifikovati i na profilima Cenzolovke. Isto tako, verodostojnost neke informacije možete potražiti i putem regionalnih sajtova: Digitalni forenzički centar (dfcme.me) – Crna Gora, Faktograf (faktograf.hr) – Hrvatska i Raskrinkavanje (raskrinkavanje.ba) – Bosna i Hercegovina. Mnogo je internacionalnih, ali su svi okupljeni oko Internacionalne fekt-čeking mreže (poynter.org).
Ko nas laže?
Na sajtu Fake news tragača, nalazi se crvena lista 15 medija koji najčešće objavljuju lažne vesti, a mi vam je prenosimo kako biste znali na koje medije treba da obratite pažnju ukoliko ih čitate/gledate odnosno one koje bi trebalo da izbegavate ako želite da se informišete na pravi način: Alo, Informer, Srpski telegraf, Srbija danas, Blic, Večernje novosti, Telegraf, Srbin Info, B92, Pink, Objektiv, Pravda, Sputnjik, RTV i Tanjug.
Prema Fake news tragaču pet je najčešćih tema kojima (ovi) mediji manipulištu: SAD, Rusija, Hrvatska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ukrajina. Na ovu listu svakako bi mogla da se doda i unutrašnja politika, odnosno sve u vezi sa Aleksandrom Vučićem i SNS-om, spinove o protestima Srbija protiv nasilja, te aktuelnoj temi projektu Jadar i kompaniji Rio Tinto, odnosno uticaju na životnu sredinu, a ne smemo izostaviti ni manipulisaje brojkama i podacima koji su se odnosili na pandemiju kovida-19 pre nekoliko godina i vakcinaciju.
Takođe, na isti sajt, od 2018. svake godine dodeljuje nagrade bronzani, srebrni i zlatni Pinokio za medije koji su u prethodnog godini, prema njihovoj evidenciji, najčešće objavljivali manipulativne i lažne vesti. U prethodnih šest godina, koliko se dodeljuju nagrade, Informer i Alo su po tri puta dobijali zlatnog Pinokija.
Šta su nas lagali?
Da li ste bar jednom na Fejsbuku naleteli na ime Stefanos Panajotis, Grka koji je blokirao aerodrom kako bi sprečio da NATO avioni polete i organizovao proteste protiv bombardovanja Srbije? Sigurno jeste, jer „umire” bar jednom godišje poslednjih desetak godina. Ako verujemo u sve ono što pročitamo na internetu. Iako je dokazano da „Grk koji je voleo Srbiju” nikada nije postojao i da je u pitanju lažna vest, naš narod ne izbegava da se pomoli za njegovu duši i da mu Bog podari rajski život i napišu svaki put amin, kad god ga neko od korisnika društvenih mreža sahrani po ko zna koji put.
Prema pisanju Istinomera, Grk koji je odbio da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. jeste postojao, ali njegovo ime nije Stefanos Panajotis, već Marinos Ricudis, bivši potporučnik grčke ratne mornarice.
Među lažnim sagovornicima je i Daniel Smit, čiji je intervju objavljen u dnevnom listu Danas. Kako se ustanovilo reč je o osobi koja se lažno predstavljala putem Tvitera. Redakcija je priznala grešku i uputila izvinjenje čitaocima, a tekst povukla sa sajta. Ovaj intervju prneli su brojni domaći i regionalni mediji.
Među lažnim vestima je i slučaj Petra Veličkovića, forenzičkog psihijatra iz Montreala, koje je objavio najstariji list u Srbiji Politika. Naime, uz „njegove” komentare objavljena je navodno njegova fotografija, za koju se kasnije ispostavilo da je fotografija nemačkog glumca Andreasa Kaufmana. Međutim, Udruženje novinara Srbije je otkrilo da je ovaj list objavio još jednog fantomskog autora potpisujući ga kao „Milovan B. Vučić, profesor univerziteta, psihoanalitički psihoterapeut i psihoanalitički supervizor, specijalista za dečju psihoanalizu, Los Anđeles”, uz propratnu fotografiju za koju se ispostavilo da i ona predstavlja Nemca – Hermana Dernemanua, najstarijeg muškarca koji je živeo u Nemačkoj (preminuo 2005. u 112. godini).
Nedeljnik „Afera” je 2018. u broju 230 objavio tekst „Sumnjivi tenderi”, čija je autorka novinarka Stela Pecarski. Uz njeno ime priložena je i fotografija, a Fake news tragač je ustanovio da je reč o američkoj manekenki francusko-venecuelanskog porekla Žoan Pari.
Jedan od poslednjih slučajeva na koji su mnogi mediji naseli je slučaj sportske psihološkinje Staše Sredanović, koja je tvrdila da savetuje mnoge svetske sportske klubove. O ovom slučaju, ako vas interesuje, možete pronaći više informacija na Guglu (hajde, malo da vežbam – videli ste šta možete da uradite).
Šta može još da nam pomogne u borbi sa lažnim vestima?
Izdavačka kuća Kreativni centar 2023. godine objavila je knjigu Nerejde Kariljo „Lažne vesti”, a koja je namenjena za tinejdžere starije od 13 godina. Na 118 stranica, tinejdžeri i odrasli, na zanimljiv način će moći da vide kako je zapravo lako proveriti istinitost neke informacije. Kroz osam ilustrovanih poglavlja, jednostavna pitanja i objašnjenja, te kvizove, ovo je dobar početnički „vodič za snalažljive u moru lažnih vesti” (kako piše na poleđini knjige) u učenju medijske pismenosti.
Istinomer je na svoj sajtu 2018. objavio strip o Fredu Fektu (Fred Fact). Fred čitaocima predstavlja sedam jednostavnih načina da pomoću svog pametnog telefona provere informacije i da na taj način postanu oprezniji korisnici sadržaja koji plasiraju mediji. Freda je kreirala brazilska fektčeking platforma Aos Fatos.
Na Jutjubu možete da pronađete i deset kratkih veoma videa serijala Doktor Spinov vodič kroz kontrolu medija za diktatore.
Na gore pomenutim sajtovima možete pronaći još korisnih saveta i informacija o lažnim vestima, medijskoj pismenosti i sličnim temama, kao i da pronađete još vesti za koje se ispostavilo da su netačne. I da, ne zaboravite da se prijavite na neki od kurseva ili radionica o medijskoj pismenosti.
