Fake news, ili lažne vesti, postoje već vekovima, ali su postale posebno rasprostranjene s razvojem društvenih mreža. Ljudi su skloni da veruju informacijama koje potvrđuju njihove stavove, što otežava razotkrivanje dezinformacija. Lažne vesti često koriste senzacionalne naslove i slike da privuku pažnju, a njihov uticaj može biti značajan, posebno u političkim kontekstima. Borba protiv fake news zahteva obrazovanje i razvijanje kritičkog razmišljanja među ljudima.
Koji izraz opisuje namerno i ponovljeno širenje lažnih i uvredljivih informacija o nekoj osobi na internetu?
Koja aktivnost obuhvata upotrebu lažnih identiteta/profila na internetu zbog obmane ili širenja dezinformacija?
Kako se naziva praksa objavljivanja ličnih podataka neke osobe bez pristanka sa ciljem nanošenja štete ili uznemiravanja?
Koji izraz opisuje situaciju kada neko koristi internet ili druge digitalne medije za uznemiravanje druge osobe?
Kako se naziva praksa manipulacije drugima putem lažnih informacija ili stvaranja lažnih događaja na internetu zbog širenja panike ili dezinformacija?
Koji je termin za namerno slanje ogromne količine neželjenih poruka ili sadržaja jednom ili više korisnika kako bi se uznemirili?
Prema nekim procenama, više od polovine e-mailova koje se šalju svakodnevno su spam poruke. Ove poruke često sadrže reklame, phishing pokušaje ili malware.
Različite tehnike i alati koriste se za borbu protiv spama. To uključuje filtre za spam u e-mail klijentima, algoritme za prepoznavanje neželjenih poruka i koristi za autentifikaciju e-mail adresa, kao što su SPF (Sender Policy Framework) i DKIM (DomainKeys Identified Mail).
