Zašto ghostovanje nije okej?
Dopisujete se danima. Razmenjujete mimove, pesme, nasmejavate jedno drugo. Pravite planove, a čak dobijaš i poziv za koncert. Odjednom, u sred te maratonske DM sesije tvoja poruka ostaje bez odgovora. Daješ vremena, no i posle nekoliko sati tvoj inbox je prazan. Pišeš, međutim druga strana ostavlja te na seen. Komunikacija se prekida, a kroz nekoliko dana shvataš da imaš jednog pratioca manje. Jasno ti je da te je neko ghostovao, ali ne i zašto.
Šta je ghosting?
Ghosting je iznenadni prekid online komunikacije sa nekom osobom i to bez bilo kakvog objašnjenja. Sam fenomen dobio je naziv od engleske reči ghost (duh), a predstavlja jedan od najtežih oblika zlostavljanja na internetu. Ova pojava veoma je česta na društvenim mrežama, kao i na platformama za upoznavanje, a istraživanja pokazuju da je čak 60% odraslih u nekom trenutku svog života nekoga ghostovalo. Ipak, nestajanje baš poput duha sve je izraženije kod mlađih generacija i to ne samo kada su u pitanju ljubavni odnosi.
Mladi i ghosting
Društvene mreže promenile su način na koji komuniciramo, ali su ujedno i olakšale nestajanje “bez traga”. Stručnjaci pojašanjavaju da je digitalna komunikacija doprinela smanjenom osećaju odgovornosti, jer se odvija putem ekrana, a ne licem u lice. Upravo zbog toga mladi, rođeni u digitalnom dobu, mogu osećati manji pritisak, pa i potrebu da odgovore na poruku ili poziv, jer uz samo nekoliko klikova mogu sakriti svoja osećanja ili nestati iz nečijeg života zauvek. Sa druge strane, društvene mreže doprinose lažnom osećaju anonimnosti, često podstiču površnu interakciju, brzo stvaranje, ali i brzo prekidanje veza. U takvom okruženju, ghosting je normalizovan, iako je većina svesna da ignorisanje nije prijatno.
Zašto ljudi ghostuju?
Psiholozi pojašnjavaju da ghosting najčešće potiče iz straha od konflikta i nesigurnosti. Osobe koje pribegavaju ghostovanju najčešće izbegavaju suočavanje sa teškim razgovorima, bilo zbog osećaja da ih ne mogu kontrolisati, bilo zbog nelagode koju takva situacija donosi. Nedostatak emocionalne zrelosti takođe može igrati veliku ulogu, jer mnogima je lakše da prekinu kontakt nego da se suoče sa svojim i tuđim osećanjima.
Neki ljudi pribegavaju ignorisanju jer i sami pate od anksioznosti ili depresije, te žele da izbegnu bilo kakve konflikte, jer veruju da bi to za njih bilo iscrpljujuće. Kod osoba sa niskim samopouzdanjem ghosting dolazi iz osećaja da nisu dovoljno vredni i da će dalja pojašnjenja neminovno završiti loše po njih.
Ipak, za pojedine je ghosting deo igre moći ili čak potrebe za kontrolom. Upravo tako, kroz nagli prekid komunikacije, oni stiču kontrolu nad situacijom, što im daje osećaj nadmoći ili važnosti. Sa psihološkog stanovišta, takvo ponašanje često je odraz duboke nesigurnosti.
Kako prepoznati ghostovanje?
Ignorisanje može krenuti i postepeno, a evo nekoliko primera:
- Osobi je potrebno i po nekoliko sati ili čak dana da odgovori na poruku ili poziv – Treba biti svestan da svi imamo obaveze i da nismo uvek u mogućnostinodmah da odgovorimo na poruku, ali ukoliko je nekome potrebno 20 sati da ti odgovori, pa… verujemo da znaš o čemu je reč
- Nestajanje i pojavljivanje iznenada – Tu su samo kada njima odgovara. Javljaju se iznenada, sa novom temom, bez prethodnog odgovora na tvoje poruke ili pozive
- Posmatraju ali ne komuniciraju – To su oni koji prate tvoje story objave i sve što radiš u online svetu, ali te ostavljaju na seen
Međutim, najveći šok doživimo onda kada nas neko odjednom, bez bilo kakvog pojašnjenja, isključi iz svake komunikacije i nestane sa naših platformi. Tada ostajemo zbunjeni i, u mraku, pokušavamo da pronađemo odgovore.
Zašto ghostovanje nije pravi izbor?
Znamo, suočavanje sa emocijama i otvorena komunikacija ponekad teško padaju. Ipak, ghostovanje šalje poruku da osećanja druge osobe nisu važna. Potpuno isključivanje i ignorisanje kod druge strane može izazvati niz emotivnih reakcija – od osećaja napuštenosti i zbunjenosti, do krivice. Naglo prekidanje komunikacije može dovesti i do straha od novih poznanstava, ozbiljnog pada samopouzdanja, pa čak i do anksioznosti i depresije.
Umesto da nekoga jednostavno precrtaš najbolje je da sa tom osobom otvoreno razgovaraš. Iskren razgovor je uvek najbolje rešenje, čak i kada je situacija neprijatna. Na kraju, ako ne želiš da budeš žrtva ghostovanja, zar je okej da ghostuješ druge?
Kako se izboriti sa ghostovanjem?
Ukoliko ti se ghostovanje ikada desilo onda znaš koliko to može biti zbunjujuće i bolno. Ipak, zapamti – ghosting nije odraz tvojih, već vrednosti druge osobe. Zato pokušaj da:
- Ne prispituješ previše – Normalno je da u ovakvim situacijama pribegavamo analizi i overthinkingu. Međutim, važno je da znaš da ghosting najčešće nema veze sa tobom, već sa nesigurnostima druge osobe
- Ne shvataš to previše lično – Kao što smo naveli gore, ljudi ghostuju iz različitih razloga, pa nema potrebe da umanjuješ sebe
- Pričaš sa prijateljima i porodicom – Uvek je lakše kada svoja osećanja podelimo sa onima koji su nam najbliži i kojima najviše verujemo. Prijatelji i porodica pružiće ti podršku i pomoći će ti da stvari sagledaš iz druge perspektive
- Usmeriš stvari u drugom pravcu – Ukoliko se fokusiraš na svoje ciljeve i ono što voliš, brže ćeš preboleti neprijatna iskustva i osećaćeš se snažnije
- Postaviš zdrave granice – Svako neprijatno iskustvo je nova lekcija. Zato razmisli o tome šta je tebi zaista važno u prijateljstvu ili vezi i nemoj se plašiti da postaviš jasne granice.