Smrt telefonskog razgovora i „tiha generacija”
„Gospodine Votsone, dođite ovamo, želim da Vas vidim”, bile su prve reči rečene putem telefonskog poziva. Izgovorio ih je Aleksandar Grejam Bel, naučnik i pronalazač, 10. marta 1876. godine svom asistentu Tomasu Votsonu, koji je bio u susednoj sobi. Tako je uspešno obavljen prvi telefonski poziv u istoriji. Od tada je prošlo 150 godina, a telefon je postao deo naše svakodnevice.
Prvi zvanični transatlantski telefonski poziv obavljen je pre jednog veka, 7. marta 1926. godine. Razgovarali su obavili Volter S. Giford, predsednik američke kompanije AT&T, i ser Evelin P. Marej, šef britanske Glavne pošte, koja je upravljala britanskim telefonskim sistemom. Od tada bilo je potrebno nekoliko decenija da telefon uđe u svakodnevni život.
Telefon u Srbiji pojavio se je 14. marta 1883. u Beogradu, sedam godina nakon Belovog uspešnog poziva. Razgovor je obavljen između kafane „Tri lista duvana” i inženjerske kasarne na Paliluli, a obavili su ga vojni ministar Tihomir Nikolić i kapetan Kosta Radisavljević. Zasluge za uvođenje prve telefonske linije pripadaju Panti Mihajloviću, prijatelju Nikole Tesle.
Komunikacija u realnom vremenu i na daljinu zadivila je sve one koji su je iskusili kada je bila „čudo tehnologije”. Prema nekim novinskim i istorijskim tekstovima čak je i publika aplaudirala nakon demonstracije telefona.
Prvi mobilni telefon DynaTAC (Dynamic adaptive total area coverage) pojavio se u Americi 1973. godine. Bio je to telefon kompanije Motorola, dugačak 23 centimetra i težak 1,1 kilogram, a baterija je mogla da izdrži 35 minuta razgovora. Inženjer Marti Kuper 3. aprila 1973. godine obavio je prvi razgovor mobilnim telefonom. Mobilni uređaji za masovnije korišćenje pojavili su se desetak godina kasnije.
Pametni telefon razvila je kompanija IBM 1994, a revolucija u njihovoj proizvodnji dogodila se 2007. sa pojavom prvog ajfona. Mobilna mreža u Srbiji uvedena 31. decembra 1994.
Danas je 4,88 milijardi korisnika pametnih telefona na svetu (na dan pisanja teksta, 10. mart 2026.), odnosno 60,42 odsto ljudi ima ovu vrstu uređaja, pokazuju podaci sajta Bank my cell. Dok, ukoliko gledamo samu tabelu i 2026. godinu, podaci pokazuju da je 7,58 milijardi pametnih telefona, tj. 5,65 milijardi njihovih korisnika. Procenjuje se da će broj korisnika pametnih telefona do 2029. porasti na 6,38 milijardi.
Tiha generacija
Po klasifikaciji generacija ljudi rođeni između 1928. i 1945. godine pripadaju tzv. Tihoj generaciji. Ipak, ovde nije reč o njima. Zbog sklonosti da vodi pisanu komunikaciju generacija Zed, ali i deo Milenijalaca, naziva se „tiha generacija” („The mute generation”). Kao razlog za to navodi se navika mladih da komuniciraju putem tekstualnih i audio-poruka.
Odrastajući sa pametnim telefonima u rukama od najranijeg doba usvojili su ovakav oblik komunikacije, na koji su se navikli. Pažljivo biraju reči, emotikone, brišu poslate poruke, isključuju obaveštenja da li su pročitali poruku, te ograničavaju nekome da im istu pošalje…
Stoga ni ne čude rezultati istraživanja britanske kompanije Uswitch–a iz aprila 2024. godine, koje je pokazalo da se četvrtina ljudi u uzrastu od 18 do 34 godine nikada ne javlja na telefon – ispitanici su rekli da ignorišu pozive, odgovaraju putem tekstualnih poruka ili pretražuju broj ukoliko im je nepoznat. Istraživanje koje je obuhvatilo 2.000 ljudi pokazalo je da gotovo 70 odsto grupe ove starosne dobi preferira poruke umesto telefonskog poziva.
Rezultati ankete su pokazali i da komunikaciju na društvenim mrežama prefera 48 ispitanika, dok glasovne poruke šalje 37 odsto. Pored toga, 53 odsto bi se uvredilo ukoliko bi ih prijatelji ili članovi porodice ne bi pozvali da im saopšte „srećne vesti” – veridbu ili rođenje deteta.
Za starije generacije, razgovor na telefonu je normalan – generacije roditelja današnjih tinejdžera provele su svoje tinejdžerske godine razgovarajući fiksnim telefonom u hodniku ili dnevnoj sobi. Istraživanje Uswithc-a pokazalo je da dnevno u proseku provodimo pet i po minuta telefonirajući.
S druge strane podaci na sajtu Bank my cell pokazuju da čak 75 odsto milenijalaca izbegava telefonske pozive jer traju dugo, 64 odsto pokušava da izbegne cmizdrave i koristoljubive ljude. Izgovor da nisu videli kada je telefon zvonio/vibrirao koristi 63 odsto ispitanika, a da nemaju signala 12 odsto.
Takođe, 29 odsto ljudi će izbeći pozive prijatelja, 25 odsto porodice i 21 odsto kolega sa posla, dok anksioznost pre obavljanja telefonskog poziva oseća 81 odsto milenijalaca.
Zašto ne odgovaraju na pozive?
Na pitanje zašto ne odgovaraju na dolazni poziv, jedan učesnik ankete je odgovorio da se plaši da će čuti loše vesti ili da je to zbog osobe koja ga zove. U proseku, gotovo dve trećine, odnosno 63 odsto ispitanika, je priznalo da su im neugodni pozivi stvorili odbojnost da izbegavaju da se javljaju na telefon.
Drugi razlog, koji je navela polovina ispitanika, je da se ne javlja na nepoznate brojeve. Obaveze su, takođe, jedan od izgovora.
Prema Ofcomovom istraživanju iz 2023, između 2012. i 2022, broj tekstualnih poruka (SMS i MMS) pao je s 151 milijarde na 36 milijardi. U istom razdoblju, u Velikoj Britaniji broj poruka poslatih onlajn se povećao sa 100 milijardi godišnje na više od 1,3 biliona.
Šta karakteriše ljude koji se ne javljaju na pozive
Ljudi koji se nikada ne javljaju na telefon kada neko neočekivano zove imaju više osobina:
- Ne vole nepredvidljivost
- Introvertirani su
- Treba im vremena da se pripreme za društvene interakcije
- Čuvaju energiju
- Drže se svog rasporeda i planova
- Razmišljaju previše
- Imaju nerešenu traumu
- Ne vole male razgovore
- Ponavljaju razgovore u svojim glavama
- Plaše se neprijatne tišine, neočekivanih poziva i osude
- Suzdržavaju se da budu pristojni
- Izloženi većem riziku od stresa i mentalnog zdravlja, poput depresije
- Uzvraćaju pozive koje su propustili ako smatraju da to treba da urade
- Oni su radoholičari i perfekcionisti
- Nervira ih kada ih neko prekida
- Duboko su osećajni
- „Ne vise na telefonu” ceo dan
- Ne donose svoj posao kući
- Nisu zadovoljni mobilnim uređajima
Iako se vremenom izgled i veličina telefona menjala, a njegova prvobitna svrha je ostala ista (manje-više ukoliko uzmemo u obzir širok spektar mogućnosti koje nude mobilni telefoni) – da povezuje ljude, odnosno da se komunicira. Fiksni telefoni polako odlaze u istoriju, sve se manje koriste, a kad zazvone probude nostalgiju. Možda više ne stojimo pored zida ili zavaljeni u fotelju, prikačeni na kabl ipak manje smo slobodni nego nekad.
