Bolji Online
Unesi reč za pretragu

Proverite vazduh pre nego što izađete u šetnju

“Izađi na vazduh!” Kultna rečenica koja vodi poreklo još od naših prababa. Mi smo kao klinci obitavali napolju od ujutru do uveče, nije bilo sile da nas utera u kuću, sa prozora se orio hor majki koje su pozivale decu na ručak. Pa utrčimo, “smandrljamo” na brzaka grašak i faširane šnicle i opet trk napolje gde ekipa čeka novu seriju “Indijanaca i kauboja”, školica, lastiša, žmurki…

Naše detinjstvo nije bilo opterećno količinom vozila na ulicama jer ih nije ni bilo u ovoj meri, niti su naši roditelji razmišljali o čistoći vazduha. Živeli smo zdravo jer je bilo manje proizvođača smoga i štetnih čestica. I vremenom se nekako taj broj fabrika, automobila, kućnih ložišta nagomilavao, ulice su postale zagušljive i tesne, a deca su se iz parkova preselila u digitalni svet. Što je skroz okej jer imaju mogućnosti da istražuju, uče, druže se, razvijaju maštu i talente na načine na koje mi nismo mogli. Za njih nema prepreka, osim kada žele na čist vazduh.

A vazduh već dugo nije čist i ljudima u centru postalo je teško da planiraju dug boravak u parkovima i u šetnjama jer je kvalitet vazduha ozbiljno narušen. Ljudima kraj Košutnjaka i kraj šuma i reka u gradovima čini se privilegija mesto življenja daleko od centra.

Autor ovih redova ima dvoje dece i živi na obodu Košutnjaka. Kad dođemo iz grada, klinci i ja imamo ritual da sednemo na stepenice koje vode u šumu, dišemo duboko i dugo i tek onda uđemo u kuću. Nije to nikakav elitizam, jednostavno imamo sreću da su nam pluća grada “ispred nosa”. I zahvalna sam na tome svakog dana kad krenem na posao u grad koji se ne vidi od magle i smoga.

Ali, da ne bude da sam ja u nešto povlašćenijoj poziciji od drugih, meni nedostaje asfalt, gradska vreva, muzeji, pozorišta i špartanje po gradu sa drugaricama. Nedostaju mi fasade i svetla u Kneza Miloša. Nedostaje mi da do kafe sa drugaricom stignem peške.

I da bih spojila lepo i korisno, često vodim decu u grad, a moji prijatelji dovode decu kod nas na sankanje, kliskanje, jurcanje po šumi, trčanje po livdadama iza zgrade. I svi smo srećni jer pre svega provodimo vreme u druženju, nismo izgubili kontakt zbog udaljenosti i dnevnih obaveza.

Najveći izvori zagađenja su emisije zagađivača iz termoelektrana, rafinerija, petrohemijske industrije, hemijske industrije, metalurških i drugih industrijskih postrojenja i spaljivanja otpada. Izvori zagađenja u zatvorenom prostoru su aktivnosti čišćenja u domaćinstvu, hemijsko čišćenje, štamparije i benzinske pumpe. Mobilni izvori su automobili, aviosaobraćaj, železnice i drugi vidovi transporta.

Prirodni izvori zagađenja su požari, vulkanske erupcije, peščane oluje i poljoprivredna spaljivanja, piše Ekostraža.

“Deca spadaju u grupu najosetljiviju na efekte zagađenja vazduha. Deca imaju veću frekvencu disanja od odraslih i zato preuzimaju više zagađivača po jedinici telesne težine. Oni takođe provode više vremena napolju te se povećava njihova ekspozicija. Pluća u razvoju imaju smanjen metabolički kapacitet da podnesu toksične napade.”

I kao kada proveravamo toplotu vode za tuširanje dece pred spavanje, spoljnu temperaturu i UV zračenje, hajde da nam provera zagađenja vazduha postane dnevna rutina. Tako možemo planirati dragocene šetnje sa porodicom i prijateljima, odrediti vreme kada ćemo boraviti napolju na čistom, svežem vazduhu koji će zarumeneti dečje obrašćiće.

Praćenje kvaliteta vazduha iz sigurnih izvora danas je dostupno preko aplikacija IQAir.com, AirVisual App, Air Quality App, Aircare App. Ali i svako od nas može da da doprinos. Naučimo decu da koriste bajs ili da pešače kad god je moguće i pridružimo im se. Osim što ćemo stvarati vezu sa njima, poštedećemo i vazduh izduvnih gasova iz automobila. Učenje dece da zdravo žive i da imaju odgovornost prema životnoj sredini doprineće da se generacije koje dolaze pametno i humano odnose prema planeti. Zato što su naši naslednci klinci koji imaju čitav digitalni univerzum na raspolaganju i koriste njegove resurse da kritički posmatraju svet i menjaju ga nabolje


Slične vesti

Ko su dobri profesori – pitali smo srednjoškolce

Šta za tebe znači dobar, a šta loš profesor? Maša: Dobar profesor je neko ko razume učenike, ume da objasni…

Pročitaj

Kako funkcionišu društvene mreže u odnosima i vezama među mladima?

1. Da li zapraćivanje na mrežama uvek ima kontekst potencijalnog muvanja? Kosta (21): Uglavnom, ako nije izričito prijateljski odnos od…

Pročitaj

Intervju sa Veseleenom

Svojim humorom i iskrenošću, Veselin Vladimir Zvekić,  jednako privlači pažnju tinejdžera i milenijalaca širom regiona. Autentičano, kroz prizmu duhovitosti, u…

Pročitaj

Popularna igrica uvodi nova pravila – šta roditelji treba da znaju

Kompanija je kreirala novi tip roditeljskog naloga, tako da roditelji/staratelji mogu da nadgledaju aktivnosti dece na internetu i njihove prijatelje.…

Pročitaj