Osmi mart: Šerujte ljubav, a ne poklone!
Mnogo je vode proteklo od vremena osmomartovskih karanfila i sindikalnih proslava u restoranu. Digitalizacija nam je omogućila da se sa ulica preplavljenih cvećem preselimo na društvene mreže i da svima pokažemo kako su nas deca, kolege, prijatelji, rodbina obradovali na ovaj dan. Radosno kačimo fotke poklona, hvalimo se pažnjom koju dobijamo i, budimo iskrene, ne mislimo baš mnogo na mame koje nemaju šta da podele na mrežama. I zaboravljamo da je Dan žena izazov podjednako važan i za institucije koje brinu o položaju i pravima žena i za porodice.
Da li je Osmi mart boost našeg materinstva? Da li su pokloni koje dobijamo od dece na ovaj dan dokaz da smo uspele kao mame? Da li je poklon od partnera dokaz da smo uspele kao žene? Da li je raniji izlazak s posla u znak pažnje dokaz da smo uspele kao zaposlene žene? Da li smo zaboravile na najvažniju ulogu koju imamo: da osmehom ulepšavamo svoje i dane onih koje volimo. A osmeh nisu pokloni. Osmeh je ruka za koju možemo da se uhvatimo kad “zapnemo”. Kad je teško, nesnosno, tužno, naporno da budemo sve uloge koje se od nas očekuju.
Osmeh su ruke koje nas grle kad smo umorne. Osmeh su poljupci na našim obrazima kad se vratimo kući samlevene. Osmeh su ljubav i pesma i smeh sa onima koji su nam tu svakog dana, 365 dana u godini.
Zato su važne mreže, možda i najvažnije jer preko njih naš glas može daleko da se čuje, dalje nego što traje cveće u vazi. Preko njih, možemo da podelimo fotografije koje nisu “mrtva priroda”, već živa reč naših voljenih, ples oko sunca sa našom decom, zagrljaj i kafa u tišini sa osobom sa kojom delimo život. Društvene mreže su naš glas i slika našeg života. Zato, šerujte ljubav, a ne poklone! Zato što ljubav pokreće ovaj svet.
