Osmi mart – hajde da slavimo naše devojčice

Kad smo mi bili mali, Osmi mart je bio praznik kada smo mami, baki, učiteljici i ostalim pripadnicama familije i kruga prijateljica nosili karanfil umotan u celofan. Ta karanfil ideologija dugo je držala žene koje su rođene pre generacije Z i ovih još mlađih od nje. Podrazumevalo se da tog dana budemo pristojni prema ženama, one bi dobijale cveće na poslu i skraćeno radno vreme, a atmosfera je bila svečana u vazduhu.

Ali, ne verujem da je bilo ko tada razmišljao o stvarnim potrebama, željama, čežnjama, položajima i nadama žena koje svet drže na svojim rukama. Taj svet su posao, porodica, deca, kuhinja, dnevna soba, kupatilo, autobus, tramvaj, avion, javni toalet i sva mesta gde žene rade, žive i ostavljaju srce na terenu da bi njihovim najmilijima bilo udobno i dobro.

Nećemo o Klari Cetkin i Rozi Luksmburg. Ni o pravu glasa.

Hoćemo o tome da je statistika u Srbiji vrlo neprijatna kada je u pitanju položaj naših ćerki. Nema dana da neka tinejdžerka nije silovana, prebijena ili žrtva vršnjačkog nasilja.

Tinejdžerke su crna hronika i njima nisu potrebni karanfili. Potrebno im je da znaju da su jake devojčice koje treba i mogu da se suprotstave nasilju. Potrebno im je da znaju da imaju podršku okoline i zaštitu najbližih. Potrebno im je da ih mama, tata i drugari vole i poštuju.

Devojčice su danas pod velikim pritiskom da postižu uspehe, u školi, u karijeri i u različitim aspektima života. Zahvaljujući mešanim porukama kojima su bombardovane, one počinju da sumnjaju u sebe i svoje sposobnosti, misleći: „Nisam dovoljno dobra“ ili „Ne izgledam dovoljno dobro“. Stalno brinu šta drugi misle o njima, a to povređuje njihovo samopouzdanje. I baš to povređeno samopouzdanje iza ćoška vreba nasilnik koji će da je pretvori u žrtvu.

I zato, neka ovaj Osmi mart bude datum kada ćemo pomoći našim devojčicama da ne budu žrtve, ni u online ni u offline svetu.

Rodna ravnopravnost ide ruku pod ruku sa slobodom izražavanja. Što više žene govore, to smo više na putu ka rodnoj ravnoteži, ne samo u medijima već i u društvu. Međutim, medijske poruke često prenose sadržaj i slike koje održavaju stereotipne, patrijarhalne i hegemonističke vrednosti o ženama u društvu.

Medijska pismenost, sposobnost čitanja i analize slika i implicitnih poruka u svim vrstama medijskog sadržaja, igra značajnu ulogu u određivanju da li će se rodna pitanja smatrati važnim i legitimnim društvenim, političkim i kulturnim pitanjima društva.

Tehnologija, učenje da pokažu stav kroz medije pisanjem mišljenja ili komentara, uvažavanje različitosti, pozivanje medija na odgovornost i efikasno korišćenje medija, mogućnost i sposobnost da kažu “NE” i hrabrost da prijave nasilje, predstavljaju moćne strategije za društvene promene.

I zato nemojte da poklanjate cveće, bombonjerice i ostale slatke, plišane lutkice koje maskiraju jedan dan u godini u najvažniji dan za žene. Trudite se da 365 dana u godini, ogoljeno, hrabro, sa mnogo strpljenja i ljubavi, učite svoje ćerke, sestre, drugarice da imaju hrabrosti da govore.

Srećan vam osmi mart, 12 dana do početka proleća.