Održiva moda vs brza moda

Pokret Fashion Revolution nastao je 2013. godine, nakon što se u Bangladešu srušila fabrika Rana Plaza, u kojoj je poginulo više od 1.100 tekstilnih radnika. Taj tragični događaj razotkrio je mračnu pozadinu brze mode – niske plate, opasne uslove rada i ogromno zagađenje koje modna industrija ostavlja iza sebe.

Iz te tragedije rodilo se jedno jednostavno, ali snažno pitanje: „Who made my clothes?“ (Ko je napravio moju odeću?). Time je započeo globalni pokret koji danas okuplja ljude iz više od 100 zemalja sveta, a svake godine u aprilu organizuje se Fashion Revolution Week, kada potrošači, dizajneri i novinari pozivaju brendove na transparentnost i odgovornost.

Podaci su nemilosrdni i veoma zabrinjavajući, ali šta je to što mi sami možemo da uradimo? To smo pitali Jelenu Boljević, osnivačicu modne inicijative Sestre po haljinama i zajednice ljubitelja održive mode “thrifted social club”.

Jelena, šta je tebe konkretno pokrenulo da se ovako aktivno uključiš u promociju održive mode?

Gajim veliku ljubav prema modi kao grani umetnosti i modnom dizajnu, kreativnom stvaralačkom procesu, umeću krojača, modelara, dizajnera. Još u srednjoj školi sam imala svoj modni blog i pratila svetsku scenu. Isprva mi je bilo fascinantno kako određeni brendovi brze mode (tada još nisam znala za taj pojam) tako brzo proizvode duplikate komada sa modnih pista. I nisam videla ništa loše u tome. Mislim da je prelomni trenutak za mene bila neka od afera sa haljinom Kim Kardashian 2019. koju sam ispratila na društvenim mrežama, gde je jedan od kineskih ultra fast fashion brendova optužen da kopira njene kombinacije čim ona izađe u javnost u njima. To me je navelo da se naivno zainteresujem za procese proizvodnje i imala sam šta da vidim. Nisam želela da u potpunosti bojkotujem modu, oblačenje i sve radosti koje mi je ona donosila tako da je put održivosti i cirkularnosti bio jedina logična opcija.

Koje su prednosti održive mode na naše zdravlje, a koje na prirodu?

Održiva moda brine o našem zdravlju čini mi se više na nekom meta nivou, kroz brigu o prirodi. Te dve stvari, naše zdravlje i zdravlje životne okoline neraskidivo su povezane kroz mnoštvo uzročno-posledičnih veza. Sam koncept održivosti u modi je višeslojan, od toga kako proizvodnja utiče na zdravlje radnika u modnoj industriji, do toga kako štetne hemikalije koje je koriste za bojenje tekstila utiču na vodu koju pijemo do toga kako deponije odeće utiču na zemljište koje koristimo i za ishranu. Posebno je zabrinjavajuće i istraživanje Centra za zdravlje životne sredine iz 2023. koje poliester naziva “nevidljivim kontraceptivom” zbog njenovog uticaja na reproduktivno zdravlje žena i muškaraca, najviše kroz sportsku odeću koja se nosi u direktnom dodiru sa kožom. Takođe ne smemo zaboraviti da se sintetička vlakna proizvode preradom iste sirovine koja se koristi i za gorivo za motorna vozila, što nam samo govori o tome koliko je brza moda zdrava za nas.

Da li smo odmakli od onog malograđanskog mišljenja da second hand nose samo siromašniji slojevi društva?

Stigma oko polovne odeće postoji i dalje, u mnogo manjoj meri nego ranije, ali lagala bih ako kažem da je sada glavno mišljenje da je second hand novo normalno. U svetu, tržište polovne odeće ozbiljno preti velikim konglomeratima. Konkretno, uzmimo za primer aplikaciju za prodaju polovne odeće Vinted koja je, po rezultatima istraživanja Francuskog instituta za modu za prvi kvartal 2025. godine, u Francuskoj imala veći prodajni obrt nego Amazon. Izazov na koji održiva moda često nailazi je taj da se percipira ili kao opcija za niže slojeve stanovništva ili kao privilegija viših slojeva koji imaju vremena da tragaju za retkim kvalitetnim komadima i novca da se odlučuju za lokalne proizvodnje i male brendove koji su u skupljem cenovnom rangu od brzih.

U Evropi ovaj trend i osvešćenost postoji već nekoliko decenija. Kada je počela popularizacija u Srbiji?

Domaća zajednica ljubitelja buvljaka i polovne odeće je u maloj meri postojala još 2013. godine, a najprimetniji skok u popularizaciji povezala bih definitivno sa društvenom mrežom Tik Tok i generacijom Z, u periodu oko 2020. godine. Tik tok je kanalisao mnoge supkulture u mejnstrim pa se tako dogodilo i sa tržištem polovne odeće. Čini mi se da smo na globalnom nivou postali spremniji da prigrlimo promene, rušimo stereotipe i izazivamo status quo za šta nam je generacija Z posebno dala vetar u leđa.

Kako kroz digitalni svet možemo da utičemo na aktuelizaciju ovog vida poimanja mode? Koje bi aplikacije i platforme na ovu temu preporučila mladima ali i malo starijima fashionista-ima?

Digitalni svet i internet doneli su nam mogućnost da svako od nas bude svoj mali medij, kao i šansu da svako od nas može da otvoreno zagovara svoje stavove i utiče na druge. To je ujedno i sjajna stvar i složićemo se pomalo rizična. Glavni savet koji bih svima preporučila kada je reč o održivoj modi, ali i o svemu ostalom je da pazimo koga i šta pratimo i podržavamo u internet svetu. Ako se postavimo kao urednik svog digitalnog prostora, vraćamo moć u svoje ruke iz čeljusti algoritma. Ako želite da saznate više o održivoj modi, pratite i podržavajte medije koji o njoj pričaju, fashioniste koje kombinuju i second hand uz trendove, profile koji se bave šivenjem, posećuju buvljake, zagovaraju sporiji pristup odeći i kupovini. One koji vas konstatntno bombarduju da “ne hodate, nego trčite” u neku prodavnicu bih vam rado preporučila da prebacite na “unfollow”. Na svetskom nivou, odlična polazna tačka je platforma Remake our world, dok bih na lokalu preporučila Instagram i Tik tok naloge poput Less with Aleks, Sedela  sam za mašinom, influenserku Katu Vux, portal Održivi glas i naravno naš Thrifted social club. Tu su i mnogobrojni vintage i second hand prodavci, ali i rental biznisi koji lako mogu zameniti online poručivanje sa sajtova velikih giganata. Platforme kao što su Kupujem prodajem, Kupindo i moje krpice su digitalni buvljaci i tu mogu da se pronađu odlični komadi.

Da li je održiva moda prolazni trend ili on ipak ima utemeljenje u budućnosti?

Održiva moda svakako nije prolazni trend, ali još uvek nije ni postala mejnstrim. Verujem da će u budućnosti tek da doživi svoj pun procvat, s obzirom na to da smo kao ljudska bića na rubu klimatske krize. Tekstilna industrija kakvu je poznajemo je ipak drugi najveći globalni zagađivač tako da će budućnost morati da bude održivija, u kojoj meri ostaje da posvedočimo.

Koji su najzanimljiviji komadi iz second-handa koji su prošli kroz tvoje ruke?

Imala sam priliku da radim na Sajmu antikviteta, a od 2019. godine se aktivno bavim potražnjom i kolekcionarstvom second hand i vintage komada tako da sam videla svašta. Od savršeno očuvanih kompleta iz radionice Mirjane Marić koji su stari preko 50 godina, do Y2K komada dizajnera visoke mode, preko aksesoara sa oznakom “Made in West Germany” do Chanel tašne sa serijskim brojem koja se prodaje za nekoliko desetina eura. Second hand tržište je puno blaga iz svih modnih era.

Koja generacija bi se mogla nazvati ambasadorom održive mode?

Generacija Z je definitvno najzaslužnija za promociju održive mode i porast njene popularnosti.

Organski pamuk ili polovna garderoba?

Moje mišljenje je – oba. Niko nam ne garantuje da ne možemo da pronađemo i polovnu majicu od na primer organskog pamuka. A sa druge strane, za one koji su u mogućnosti da redovno kupuju komade sa OEKO-TEX oznakom, to je odlična opcija. (OEKO TEX je svetska oznaka za tekstil koja potvrđuje da je proizvod testiran na štetne hemikalije i da je bezbedan za ljudsko zdravlje, od tkanine do dugmadi i konca.)  Ključ za održivost je u balansu, kao što i sama reč kaže bitno je pronaći sistem korišćenja odeće koji je po meri svakog pojedinca održiv na duge staze. Srećom, da danas stane sa radom svaka proizvodnja tekstila na svetu, opet bismo imali dovoljno odeće za narednih pet generacija, tako da opcije postoje za svačiju preferencu stila ali i budžet.

Eksploatacija dece, sakrivene poruke u šavovima garderobe, loši uslovi rada… da li je to dovoljno da probudi našu svest da neki ljudi pate zbog naših 10 majica koje će iduće godine završiti na otpadu? Kako motivisati potrošače?

Uf. Plašim se da danas to nažalost nije presudan faktor, makar ne kod nas u Srbiji. Mi smo narod koji je morao da se nosi sa mnogim kolektivnim traumama, nedaćama, ali se i dalje svakodnevno nosimo sa lošim uslovima rada i nehumanom ophođenju prema radnicima u svim industrijama. Plašim se da smo u nekoj meri oguglali na slike grozota, eksploataciju, bolesti i ostale užasne prizore kojima smo okruženi svakodnevno i da to nije tačka diferencijacije kojom održiva moda može da pridobije simpatije većeg broja ljudi. Pre bih se okrenula dobrom starom potenciranju boljeg odnosa cene i kvaliteta i lične koristi koja se sastoji od mogućnosti da se bude  kreativan, uspori, izađe sa pokretne trake sistema i uživa na tenane u životnim radostima. Bez pogovora treba ostati maksimalno vokalan po pitanju eksploatacije radnika, najviše žena i maloletnika kao i bezrezervno skretati pažnju na greenwashing i ostale manipulative tehnike kojima se velike kompanije služe. Potrošače će motivisati mislim najviše lični primeri, a promena se događa kada svako od nas shvati da mi kao individue zaslužujemo više od obične sintetičke krpe.

Suština održive mode nije u tome da se odreknemo mode, već da usporimo, da promislimo pre nego što kupimo, i da shvatimo da svaka majica ima svoju cenu – i to ne samo onu na etiketi. Održiva moda nije trend, već način razmišljanja: da kupujemo manje, biramo bolje i duže nosimo ono što imamo.