Krađa identiteta

Da li je cyber identitet = identitet?

Cyber identitet ili onlajn identitet se može razlikovati u odnosu na indentitet u fizičkom svetu. Odnosi se na sve što osoba jeste i radi u virtuelnom prostoru – na njeno ime, prezime, ali i username, fotografije na društvenim mrežama, virtuelne i prave adrese, datum rođenja, sadržaj koji planira, ali i komentari koje ostavlja. Krađa svih ovih podataka, pored finansijkih gubitaka, može uticati i na reputaciju, kako pojedinca tako i kompanije. Najveća razlika između krađe identiteta i krađe online identiteta, pored prostora u kom se dešava, jeste da korisnik koji je žrtva napada u digitalnom prostoru najčešće nije svestan da se to desilo ili se već dešava. Ovo potvrđuje i podatak da čak 25% korisnika interneta u Srbiji nije svesno da je bilo žrtva sajber napada.

Od kada postoji krađa identiteta?

Krađa identiteta nije nova stvar i postojala je i pre interneta. Prevare kao što su lažno predstavljanje, falsifikovanje i krađa dokumenata, kao i prevare putem telefonskog poziva su prisutne oduvek i veliki su izazovi i u fizičkom svetu, ali krađa identiteta je značajno porasla sa količinom informacija i digitalnog traga koji ostavljamo u virtuelnom prostoru.
Ovakav napad najčešće ima finansijske posledice, a statistike pokazuju da se na svake 22 sekunde desi jedna krađa identiteta. To bi značilo da je od početka čitanja ovog teksta dogodila krađa čak 3 identiteta. Otprilike!

A šta je tačno krađa onlajn identiteta? To je prevara, odnosno zločin, i odnosi se na preuzimanje ličnih podataka korisnika kao što su: ime, adresa, lozinke, pasoša ili lične karte, fotografije, potpis, broj telefona, nakon čega se ove infromacije koriste bez znanja korisnika, u njihovo ime i na njihovu štetu. Najčešće, ove krađe imaju finansijske posledice, ali, pored toga, napadači mogu koristiti tuđe fotografije i lažno se predstavljati i kreirati nove identitete na društvenim mrežama što negativno utiče na nečiju reputaciju!

Kako se najčešće krade identitet na internetu?

Pored poruka na društvenim mrežama koje obaveštavaju da ste dobli nasledstvo od dalekog rođaka kog nikada niste upoznali, fišing je jedan od najčešćih načina krađe podataka.
Fišing (eng. phishing), odnosno “pecanje” se odnosi na spam elektronsku poštu gde se, kroz lažno predstavljanje i usmeravanje na lažne veb stranice, korisnik navodi da otkrije svoje lične podatke. Obično se hakeri predstavljaju kao kompanije od poverenja, kao što su banke, pošte ili onlajn prodavnice. Ovakva elektronska pošta se najčešće prepozna po sitnim greškama u domenu, logo-u, spelingu i tome da ove najčešće zahtevaju da akciju preuzmete odmah. Zato, sve mejlove čitaj dva puta! I ne klikći na linkove ukoliko nisu provereni izvori!

Pored fišinga, česti su i lažni veb – sajtovi koji imitiraju poznate, pouzdane sajtove i imaju jako sličnu URL adresu. Korisnik teško može da prepozna da to nije pravi sajt i tako se “upeca” i ostavi svoje podatke. Takođe, česta opcija jeste i krađa putem zlonamernih programa ili virusa koji infiltriraju u računar sa ciljem da ukradu podatke.
Kako da se zaštitimo?

Pre svega, moramo biti svesni da smo za našu zaštitu na internetu odgovorni i mi sami. Kao korisnici interneta, moramo se edukovati o bezbednosti na internetu, ali i voditi računa od koga preuzimamo podatke i gde ostavljamo naše informacije. Jako je važno izbegavati sumnjive sajtove i redovno ažurirati programe i šifre.