Ko ti piše skripte?
Skriptarnice i fotokopirnice oko fakulteta su pravo malo carstvo papira. Klimave police, debele fascikle, skripte uvezane kao da iz njih zavisi nečija sudbina. A ponekad i zavisi, naročito kada su te skripte nastale tako što je neko neakreditovan, polupripremljen, a pri tom vrlo uveren u sopstvenu genijalnost odlučio da “prepriča” celo predavanje. Nije redak slučaj da se upravo tu krije i po koji pogrešan odgovor, koji student kasnije samouvereno napiše na ispitu, pa tek onda shvati da je slepo poverovao tuđem razumevanju gradiva. Nije retka pojava da i sami profesori na ispitu prepoznaju iz kojih loših skripti ste učili… blam.
U tome i jeste najveća zamka skripti koje nismo sami pravili. One nose nečiju tuđu logiku, ritam, način povezivanja pojmova, čak i tuđe nerazumevanje. Korišćenje tuđih skripti možda deluje kao brzo rešenje, ali zapravo nas udaljava od onog najvažnijeg, a to je proces učenja koji se odvija u trenutku kada sami selektujemo, čujemo, razumemo i zapišemo ono što je bitno. Da li zapisivanje beleški zaista pomaže učenju? Istraživanja kažu da da, ali uz nekoliko važnih ograničenja.
Zapisivanje rukom – pamtiš bolje, razumeš dublje
Jedno od najcitiranijih istraživanja u ovoj oblasti sprovela je psihološkinja Pam A. Mueller sa Princetona i Daniel Oppenheimer sa UCLA. Objavljeno je u časopisu Psychological Science. Zaključak je upečatljiv: studenti koji pišu beleške rukom znatno bolje razumeju gradivo od onih koji beleške kucaju ili samo slušaju.
Razlog je jednostavan: pisanje rukom te uspori. Ne možeš da zapišeš sve, pa moraš da biraš šta je važno, da sažimaš i prepričavaš svojim rečima. I baš to prevođenje informacija iz tuđeg govora u svoj misaoni tok čini da ti gradivo „legne“.
Slično tome, više studija objavljenih na portalu The Learning Scientists pokazuje da beleške koje uključuju skice, strelice, dijagrame i kratke rečenice pojačavaju pamćenje jer istovremeno angažuju verbalni i vizuelni deo mozga. Te mape učenja su zapravo vizuelne mape znanja tj. gradiva koje tako i arhiviramo u glavi.
Drugim rečima: što više sam napraviš, bolje pamtiš.
Ali… nije svako predavanje idealno za beleženje
Postoje predavanja na kojima je profesor brz, koristi primere, priča priču, gradi logiku… i ako si sav u svesci, propustićeš nit. U takvim situacijama bolje je slušati, hvatati kontekst i logiku, a beleške raditi posle časa, dok ti je sveže.
Tu na scenu stupaju nove tehnologije – aplikacije koje ti pretvore predavanje u transkript ili skriptu, a ti posle radiš ono što mozak najviše voli: selekciju i razumevanje.
Aplikacije koje mogu da pomognu studentima
Evo tri besplatne aplikacije koje studenti najčešće koriste da pretvore predavanje u tekst. Sve imaju svoje limite, ali dobro rade osnovu: prenesu govor u pisanu formu.
Otter.ai (besplatan plan)
Otter beleži predavanje u realnom vremenu i pravi transkript.
Kako razdvaja bitno od nebitnog:
– koristi prepoznavanje višestrukih govornika
– automatski izdvaja ključne reči po učestalosti i kontekstu
– prepoznaje akcenat u rečenici i u skladu s tim rangira važnost pojmova
Drugim rečima, ako profesor tri puta naglasi „osnovni koncept“, Otter to prepoznaje kao ključnu temu.
(treba proveravati poznavanje srpskog jezika i eventualne greške s vremena na vreme)
Microsoft OneNote + Dictate funkcija
OneNote je besplatan za studente, a kroz Dictate (ugrađenu funkciju) snima govor i pravi beleške.
Kako određuje šta je važno:
– prepoznaje strukturu rečenica
– automatski pravi razmake i „odlomke“ kada profesor menja temu
– integriše se sa tvojim ručno dodanim beleškama, pa možeš da dodaš skice, strelice i ključne pojmove
Ovo je korisno ako želiš da ti aplikacija da osnovni tekst, a ti kasnije praviš pravu skriptu.
(na recenzijama se ljudi hvale da im je život olakšan)
Google Recorder (Android)
Besplatan i odličan za mobilno snimanje. Radi offline, pa ne troši net.
Kako sortira sadržaj:
– pretvara govor u tekst
– automatski kreira listu ključnih pojmova
– pravi mini vremensku mapu predavanja pa možeš da „skočiš“ na delove koji su važni
(Google Recorder je najpraktičniji ako želiš brzo da se vratiš na ono što je profesor objasnio bolje nego bilo koja skripta u skriptarnici)
Da li aplikacije mogu da zamene tvoje učenje?
Ne baš. One su odlične za prvu fazu, da čuju umesto tebe. Ali prava skripta, ona koja te stvarno nauči predmet, nastaje tek kada ti sedneš, pročitaš, izbaciš suvišno, dopišeš primere i napraviš svoju „mapu znanja“.
Zato kombinacija tehnologije i ličnog rada obično daje najbolji rezultat.
Kako da praviš beleške koje stvarno rade posao
Evo nekoliko dokazanih tehnika koje podižu nivo pamćenja:
Piši selektivno, ne mehanički.
Mozak pamti ono što je obradio, ne ono što je prepisao.
Sažimaj u sopstvene reči.
To aktivira tzv. elaborativnu obradu tj ključ dubokog učenja.
Pravi mini-mape i strelice.
Vizuelni elementi povezuju informacije u mrežu, a mreža se bolje pamti od „dugih rečenica“.
Posle časa pređi beleške još jednom.
Prvo pisanje je samo „prikupljanje materijala“. Drugo je obrada. Tada nastaje znanje. Tako si završio 50% priprema za ispit.
Za kraj i jedan mali fun fact
Univerziteti su otkrili da studenti u proseku zapamte samo 10 do 20 procenata onoga što samo slušaju, ali i 60 do 70 procenata onoga što sami prerade u beleške. To je razlika između „znam nešto“ i „mogu ovo da položim“.
I zato, ispiti zaista nisu samo provera znanja. Oni su mali ritual završetka jednog procesa. Na ispitu zapravo vidiš kako tvoj mozak funkcioniše pod pritiskom, šta si dobro razumeo, a gde treba da popraviš strategiju. Čak i padanje ispita, koliko god bolelo, deo je tog procesa.
Zato sledeći put kada se zapitaš „ko će da mi piše skripte“, seti se: najbolje skripte nisu one koje kupiš, već one koje sam izgradiš. I ne zato što je to strogo pravilo, nego zato što tako tvoj mozak zaista nauči.
