Kako se televizija “preselila” na YouTube, društvene mreže i mobilne aplikacije?
Prosečno vreme gledanja televizijskih sadržaja dnevno je tek nešto malo preko dva sata, za publiku starosti 4-24 godine.
Sa internetom, digitalizacijom, sve većom upotrebom mobilnih telefona, različitih aplikacija i servisa za gledanje, slušanje i čitanje sadržaja – dominantna pozicija televizije na medijskom tržištu je poljuljana. Na to najviše utiču upravo najmlađi gledaoci, deca i tinejdžeri, koji stvaraju neke nove medijske navike u kojima televizija, ni kao uređaj, ni kao izvor određenih formata sadržaja, nema centralnu ulogu. Tako se u praksi televizijskih producenata proteklih godina sve češće govori o generacijama koje su “nedostupne” za tradicionalnu televiziju, a to su generacije koj svoje vreme provode na društvenim mrežama, aplikacijama, gejming sadržajima i servisima na zahtev. Prateći navike mlade publike, istraživanja pokazuju da ekrani mobilnih telefona ubrzano zamenjuju televizijski ekran. Kada se odluče za veće ekrane, mladi to najčešće čine da bi pratili sadržaje koje sami mogu da izaberu – YouTube, Netflix, EON, HBO Go… Za njih više ne postoji čuveni “prajmtajm” (prime time – udarno vreme, period između 18 i 22 sata kada se tradicionalno televizija najviše gleda), bilo koje doba dana može biti udarno, sve zavisi od njihovih želja i potreba.
TV je super za stvaranje porodičnih rituala
Buđenje uz mobilni, učenje uz mobilni, oblačenje u skladu s prognozom na mobilnom, dogovori telefonom, zaljubljivanja na aplikacijama Instagram i Snepčet, igranje na telefonu, slušanje muzike na telefonu, informisanje na telefonu… Niz može trajati danima, poenta je jasna – mobilni su potisnuli jedan od najvažnijih tradicionalnih medija, a roditelji imaju izazov da TV ponekad vrate u život svoje dece. Zašto bismo to radili, pitate se sada 100 odsto 🙂
Medijski sadržaji su na dohvat ruke našoj deci i kriju se u telefonima. Klinci umeju prilično da se izoluju u tom digitalnom svetu i svi smo se ponekad osetili isključenim ili nedovoljno uključenim u taj svet. Naravno, lozinka za pristup je poverenje i razgovor i upravo u te svrhe možemo da iskoristimo TV prijemnik – za stvaranje baze poverenja i zajedništva između nas i deteta. Kad krenemo od prvih koraka, kasniji maraton trčaćemo sve lakše.
Kako TV gledamo sa decom do šest godina?
Deca do šest godina uglavnom preferiraju televiziju (dečije programe, crtane filmove, muzičke kanale). Klinci obožavaju crtaće i, zahvaljujući kablovskim operaterima, na raspolaganju su im fenomenalni crtani i edukativni sadržaji. Pepa Prase, Maša i Medved, Tomas i prijatelji, Majmun Džordž… samo su neki od crtanih filmova koji razvijaju empatiju, snalaženje u vremenu i prostoru i u raznim životnim i izazovnim situacijama, uče koliko je važno prijateljstvo i naglašavaju poverenje između roditelja i dece, dok uče decu osnovama računanja i osnovnih radnji (vezivanje pertli, oblačenje, pranje zuba…).
Iskoristimo vreme provedeno pred TV ekranom da stvorimo porodični ritual gledanja crtaća, iščekujemo zajedno vreme nove epizode (ovako vežbamo strpljenje i samokontrolu), dozvolimo doručak ili večeru u krevetu (ili bar kokice) dok gledamo neki baš super program s radošću. Nekoliko mrvica i malo umazanog pokrivača zanemarljivi su u odnosu na radost koju ćemo osetiti ušuškani pored svog deteta, zajedno se smejući i razgovarajući o radnji i likovima.
Uzrast od sedam do 11 godina
Uh 🙂 Hormoni su već počeli da se bude, a i deca se teško bude kad imaju obaveze 🙂 Jutarnja trka, nervoza, večita gužva oko kupatila, doručak na brzinu… sve nam to oduzima vreme i prostor za jutarnju porodičnu konekciju. Baš zato je ovaj period dana idealan da i mi i klinci naučimo da usporimo. Alarm podešen na 30 minuta ranije omogućiće nam više zajedničkog vremena, okupljanje za stolom i zajednički doručak, jutro bez žurbe i početak dana kao u reklami: bez stresa, nasmejan, veseo. Televizija ovde može odigrati ključnu ulogu u stvaranju prijatne, opuštene atmosfere. Televizori su danas svi smart i imaju aplikacije koje možemo da povežemo sa telefonom. Konektujmo se i na Jutjubu, napravimo svoju porodičnu jutarnju plejlistu. Možemo da gledamo bez daha sadržaj koji obožavamo, da pevamo, radimo jogu ili treniramo zajedno… Mogućnosti su ogromne, a istovremeno smo upućeni jedni na druge jer ne gledamo u telefone već jedni u druge i u TV ekran 🙂
Večernji rituali takođe nas zbližavaju i hajde da iskoristimo neverovatnu ponudu operatera i izaberemo filmove koje ćemo gledati zajedno. Dozvolimo klincima da biraju repertoar, a mi možemo da napravimo kokice, ušuškamo se i neka mali kućni bioskop bude porodična tradicija koja može da traje zauvek. Na taj način, kod dece razvijamo pripadnost, stvaranje dobrih porodičnih veza i navika, ali i razvijamo ljubav prema filmovima i učimo ih da misle, razlikuju dobro od lošeg, predviđaju, smeju se, analiziraju.
Tinejdž svet – čaroban i lep
Najslađi buntovnici bez razloga. Zagrljaji, poljupci, držanje za ruke, roditeljski predlozi, sve što smo godinama ulagali sad nam se vraća u stilu “Nemoj da me blamiraš/smaraš!” I to je okej, svi smo bili tinejdžeri sveznalice, tvrdoglavi, divlji, buntovni, nepristupačni i uvek najpametniji. Ako smo od najranijeg uzrasta s decom stvarali dobre osnove, osigurali poverenje i dali im do znanja da smo oaza u kojoj ih uvek čekaju mir, radost i podrška, period adolescencije može proći prilično neosetno (mada se, ruku na srce, to desi retko). U ovom uzrastu deca su fokusirana na influensere, Jutjubere, Tiktokere i nije baš lako “prešaltati” ih na TV kanale. Zato ćemo da se dogovorimo da ONI NAMA učine plezir i provedu sa nama veče uz sadržaj koji se nama dopada. Obrnuta psihologija 🙂 Pošto se svet vrti oko njih i mi kao roditelji moramo biti uključeni u njihova interesovanja, želje, razmišljanja, zamolimo ih da jedno veče nedeljno provedu uključeni u naš TV svet.
Pažljivo biramo ssadržaj koji će ih zaintrigirati (film, serija, dokumentarac, emisija) i primetićemo kako će njihov pogled sa ekrana mobilnog (koji će sve vreme držati u ručicama) polako da prelazi na veliki TV ekran, a postepeno će se i navika gledanja televizije sa nama stvarati. Prvo će, garantovano, da cokću i da prevrću očima, ali uskoro će i sami poželeti da sa nama iščekuju sledeću epizodu. U ovom uzrastu važno je da budemo “pritajeni roditelji”, a otvoreni prijatelji, da stvaramo zajednički svet i interesovanja i da ih uputimo u naše želje i potrebe jer ćemo ih tako naučiti da poštuju tuđe želje, potrebe, interesovanja, ali ćemo im i suptilno otvoriti prozore u nova saznanja.
Važna je baza. A baza je dom. Dom je tamo gde se smejemo, volimo, razgovaramo. I kada ugasimo TV, ljubav je emocija koja zauvek ostaje uključena.
