Iluzija slobode: Koliko košta besplatna aplikacija?

U prodavnicama aplikacija veliki broj njih je označen baš tako – kao „besplatna”. Ipak, to i nije baš tako – već zabluda. Korišćenje besplatnih aplikacija plaćamo i to na više načina, jer kako bi kompanije zarađivale ako niko ne plaća uslugu korišćenja ili preuzimanja aplikacije, a to čini milijardu ljudi širom sveta.

Besplatne aplikacije plaćamo tako što smo prinuđeni da gledamo reklame, kako bismo uopšte mogli da uradimo nešto poput prelaska u novi nivo ili otvaranja nagrade u nekoj igrici. Na isti način naplaćuje se i korišćenje popularnih servisa kao što su Gugl, Instagram i Fejsbuk. 

Marketingom mnogi servisi stiču veliki broj korisnika i još veći profit. Oglašivači mogu da budu veoma agresivni, toliko da će vam reklame, kako bi se reklo, „iskakati iz frižidera”. Oni prikupljaju sve vrste podataka putem različitih formi marketinga. 

Oglašivači koriste: 

• Banere – što je i najčešćih načina reklamiranja
• Push obaveštenja – pojavljuju se u traci sa obaveštenjima
• Formulari – ove reklame se prikzuju tokom pokretanja ili unutar aplikacije, i prikazuju se preko celog ekrana. Od korisnika se traži da se prijavi ili da dobije više informacija o reklami.
• Zaključavanje sadržaja – ovaj način uslovljava korisnike da uđe u određenu vrstu interakcije, kako bi mu sadržaj bio dostupan
• Zid aplikacija – lista aplikacija koje se prikazuju u okviru one koja je instalirana na telefonu. Cilj je da se instaliraju i druge aplikacije

Prirodno se nameće pitanje da li su ovakve reklame opasne, na koji ne bi postojao jedan odgovor jer on zavisi od oglasne mreže koju koristi aplikacija. U najvećem broju slučajeva one predstavljaju smetnju, ali opasnost leži u tome ukoliko mogu prikupljati ogroman broj različitih podataka o korisniku. Ti podaci mogu biti broj koji identifikuje uređaj na mobilnoj mreži koji se ne menja čak ni ukoliko se promeni SIM kartica, identifikacioni broj SIM kartice, podaci o modelu i broju telefona, verziji operativnog sistema, kodu države, jeziku, geolokaciji… Tako prikupljeni podaci koriste se za ciljno reklamiranje.

Mnogim aplikacijama prilikom kreiranja profila ostavljamo svoje lične podatke, odnosno ime i prezime, mejl adresu. Neke od njih prate sve što pretražujemo. Sve to često ostavljamo i aplikacijama koje instaliramo „samo na pet minuta” ili jedno opciju koja nam „baš u tom trenutku treba”.

Platforme s druge strane prodaju reklame tako što prate šta ljudi rade, sa kim razgovaraju, a zatim ih ciljaju najboljim oglasima.

Neke (besplatne) aplikacije stvorene su kroz strategije za unovčavanje vašeg vremena i pažnje.

Tako na primer Amazonova kolica služe za kupovinu koja se nikad ne završava – jedna kupovina, jedan klik, otvaraju „Pandorinu kutiju” popusta i personalizovanog sadržaja, jednostavno pregledavanje pretvara se u beskrajnu listu za kupovinu. Pre nego što ste otpočeli novu kupovinu potrošili ste više nego što ste planirali, a Amazon je profitirao.

Da li koristite Spotify? Ako je odgovor potvrdan, da li ste se osećali frustrirano ograničenom besplatnom verzijom aplikacije. Oglasi, preuzimanja van mreže nisu dostupna… samo su neki od neugodnosti sa kojima se korisnici besplatne verzije ove aplikacije suočavaju. Sve to napravljeno je strateški, terajući vas da kupite premium verziju. Proračunati marketinški trik stvara da je premium nužnost, a ne pogodnost.

Problem sa „besplatnim” aplikacijama je u tome što ne plaćamo novcem, već svojom pažnjom, navikama i izborima. 

Bilo da se radi o beskrajnim oglasima, praćenju podataka ili kupovini, aplikacije su dizajnirane kako bi maksimizirale svoju dobit, a da ih drže skrivenim od korisnika. One manipulišu vašim vremenom, utiču na našu pažnju i koriste različite psihološke metode kako bi vas angažovale da što više ostanemo u njoj.

Svaka besplatna aplikacija ima svoju skrivenu cenu. Ako nešto koristite i ne plaćate, onda je to samo znak da ste vi proizvod.