Grčka zabranjuje društvene mreže mlađima od 15 godina
Grčki parlament usvojio je 23. oktobra zakon kojim se deci mlađoj od 15 godina zabranjuje korišćenje društvenih mreža, a primena počinje 1. januara 2027. godine. Slična mera u Australiji već daje prve rezultate, ali i otvara pitanje: može li zabrana da promeni digitalne navike mladih ili je za to potrebno mnogo više od zakonskog ograničenja?
Roditelji pokušavaju da ograniče vreme pred ekranom, dok deca objašnjavaju da su društvene mreže mesto na kojem razgovaraju s prijateljima, prate školske grupe i saznaju šta se dešava u njihovom društvu. Upravo u tom prostoru između zabrinutosti roditelja i svakodnevnog života mladih nastaje pitanje koje sve više evropskih država pokušava da reši zakonom: da li decu treba potpuno odvojiti od društvenih mreža do određenog uzrasta?
Grčka je sada napravila odlučujući korak. Od 1. januara 2027. godine deca mlađa od 15 godina neće smeti da koriste određene društvene mreže. To znači da ograničenje neće važiti samo za otvaranje novih naloga, već i za postojeće korisnike. Roditeljska saglasnost neće biti izuzetak koji omogućava detetu mlađem od 15 godina da zadrži nalog. Prema izveštaju Reutersa koji je objavio N1, odgovornost za sprovođenje pravila biće na platformama, a ne na deci i njihovim roditeljima.
Kako će Grčka proveravati koliko korisnik ima godina?
Jedno je propisati da mlađi od 15 godina ne mogu da koriste društvene mreže, a sasvim drugo utvrditi ko zaista stoji iza profila. Dosadašnji sistem, u kojem korisnik uglavnom sam unosi datum rođenja, lako je zaobići. Prema informacijama koje je objavio grčki portal To Vima, platforme će morati da uvedu pouzdanije metode provere uzrasta. Kao jedna od mogućnosti navode se postojeći grčki digitalni sistemi, Kids Wallet i Gov.gr Wallet, ali nijedan od njih nije predviđen kao obavezno rešenje za sve platforme. Kompanije mogu da izaberu druge metode ukoliko zadovoljavaju propisane standarde.
Još jedan od mogućih principa je takozvani digitalni dokaz uzrasta: platforma dobija potvrdu da korisnik ispunjava starosni uslov, bez potrebe da sazna njegovo puno ime, tačan datum rođenja ili broj ličnog dokumenta. Platforme koje ne primene odgovarajuće mere mogu da snose finansijske posledice u okviru evropskih pravila o digitalnim uslugama. Nadzor će uključivati grčke nadležne organe i Evropsku komisiju, u skladu s njihovim nadležnostima. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko će sistemi provere biti pouzdani u praksi, kako će se štititi privatnost korisnika i šta će se dogoditi kada dete pokuša da zaobiđe ograničenje. Lažan datum rođenja, nalog starijeg člana porodice ili prelazak na manje poznatu platformu predstavljaju izazove za sprovođenje zabrane.
Australija već pokazuje šta zabrana može, ali i šta ne može
Najkorisnije je pogledati šta se dogodilo u Australiji, jer je tamo mera već počela da se primenjuje. Zakon obavezuje određene društvene mreže da preduzmu korake kako bi sprečile osobe mlađe od 16 godina da imaju naloge.
U istraživanju australijskog regulatora eSafety, sprovedenom tri meseca nakon početka primene, udeo dece mlađe od 16 godina koja imaju nalog na društvenim mrežama obuhvaćenim ograničenjem pao je sa 52,4 na 42,1 odsto.
Još konkretniju sliku daje studija objavljena u medicinskom časopisu The BMJ u junu 2026. Istraživači su pratili 408 australijskih adolescenata uzrasta od 12 do 17 godina pre i približno tri meseca nakon uvođenja ograničenja. Više od 85 odsto ispitanika mlađih od 16 godina izjavilo je da i dalje koristi društvene mreže obuhvaćene zakonom.
Ove rezultate ne treba tumačiti kao konačnu presudu o zabrani. Istraživanje je obuhvatilo relativno kratak period, a dugoročni uticaji na mentalno zdravlje, san i svakodnevno funkcionisanje tek treba da se procene. Zato je važno da se rezultat zakona ne meri samo brojem ugašenih naloga, već i promenama u spavanju, psihološkom blagostanju, vršnjačkim odnosima, izloženosti nasilju i mogućnosti da deca dobiju pomoć kada im je potrebna.
Da li je zabrana dovoljna?
Iz ugla prekomerne upotrebe, najveći izazov je to što se problem ne svodi samo na pitanje da li dete ima nalog na Instagramu ili TikToku. Važno je i da li gubi kontrolu nad vremenom koje provodi na telefonu, da li mu društvene mreže remete san i školske obaveze, da li se povlači iz aktivnosti koje su mu ranije bile važne i kakav sadržaj svakodnevno prati. Ako zabrana spreči otvaranje naloga, ali dete nastavi da provodi sate uz video-sadržaje na drugim servisima ili pronađe način da pristupi mrežama, deo problema ostaje. Ako, međutim, ograničenje uspori ulazak dece u okruženja za koja još nisu razvojno spremna i smanji pritisak vršnjaka da svi moraju biti prisutni na mrežama, ono može imati određenu vrednost. Koliku, tek treba pouzdano izmeriti.
Zato bi uz starosne granice trebalo da postoje i druge mere: platforme koje manje podstiču kompulzivno korišćenje, obrazovanje o digitalnim navikama, podrška roditeljima i školama, kao i dostupna stručna pomoć kada upotreba interneta počne da narušava svakodnevni život.
