Fabing: Začarani krug epidemije usamljenosti
Ukoliko ste bar jednom naleteli, listajući društvene mreže, na fotografiju grupe tinejdžera koji sede u kafiću za istim stolom ili na klupici u parku i svako gleda u svoj mobilni telefon, verovatno niste znali da se radi o bolesti modernog doba – fabingu.
Ovakva slika postala je sve češća, ne samo kada su u pitanju deca, već i u slučajevima zrelih i porodičnih ljudi, naročito u partnerskim odnosima.
Mobilni telefoni postali su neizostavni deo života i imaju ogroman uticaj na način kako živimo i komuniciramo sa drugima. Nude nam informacije, zabavu, (virtuelno) druženje i zadovoljavanje potreba, i sve to na dohvat ruke. Premda je koristan alat, telefon može da vas odvoji od porodice, iako ste fizički prisutni sa njima. Mnogi pojedinci nisu svesni svog ponašanja, kao ni uticaja koje njihovo ponašanje ima ljude oko njih.
Fabing je kovanica od sve reči – phone (telefon) i snubbing (ignorisanje). Termin je stvorio australijski student Aleks Hajh (Alex Haigh) 2012. godine, u cilju markentinške kampanje „Stop phubbing“ („Prestani da fabuješ“). Ovaj termin predstavlja situaciju kada ljudi zanemaruju ili ignorišu osobe u čijem se društvu nalaze, birajući da gledaju u telefon. Jednostavnije rečeno to je situacija u kojima je osoba fizički prisutna ignorisana od strane osobe koja koristi telefon. Osoba koja ignoriše naziva se faber.
Zašto ljudi fabinguju? Najjednostavniji odgovor na ovo pitanje bi bio da nešto ne bi propustili iliti FOMO (The fear of missing out). Internet, društvene mreže i druge aplikacije, predstavljaju crnu rupu iz koje se teško izlazi. Ljudi svakodnevno provodi sate i sate gledanjem u ekran, te na taj način postaju zavinsi od mobilnog telefona.
Fabing i partnerski odnosi
Ovaj feonomen sve je prisutniji i utiče negativno na međuljudske odnose, bilo da je reč o partnerskim, prijateljskim, porodičnim ili čak onim u poslovnom okruženju. Fabing u romantičnim odnosima dovodi do smanjenog zadovoljstva, a u drugim do potcenjenosti ili smanjenju i/ili odsustvu poverenja. Fabingovani ljudi mogu da se osećaju isključeno i izopšteno.
Kako izgleda fabingovanje u braku ili vezi? Na primer ukoliko svom partneru ili partnerki prepričavate dan na poslu, nekom problemu koji vas muči ili pak nečemu lepom što vam se dogodilo, a on ili ona na pola priče ili sve vreme gleda u telefon i kucka po njemu. Iako ste fizički jedno pored drugog, druga strana nije prisutna – njena pažnja usresređena je na mobilni telefon.
To znači da partner_ka dok govorite lista društvene mreže, igra igrice, tvituje, proverava mejl, kucka poruke… Nezadovoljstvo u odnosima i fabing siguran su put u začarani krug. Dolazi do idealizovanja tuđih virtuelnih života i nezadovoljstvo svojim. Stvara se frustracija i osećaj povređenosti.
Opasnost za početak kraja partnerskog odnosa je dupli fabing, odnosno kad postoji međusobno ignorisanje. Do ovoga može doći kada se jedna strana oseća usamljeno i želji da prenebregne tu činjenicu okreće se mreži, kako bi se manje osećala usamljeno. Čak i kad su zajedno i kada se prepuste mobilnom telefonu, razmene po koji rečenicu.
Neka istraživanja pokazala su da je 17 odsto ljudi bilo izloženo fabingu najmanje četiri puta u toku dana, dok je 32 procenta bilo žrve fabinga dva do tri puta na dan.
Fabing i deca
Fabing može negativno da utiče na decu, na njihovo razumevanje socijalnih odnosa, održavanju normalne interakcije, samopoštovanja i držanju pažnje. Često mogu i da zanemaruju osnovne ljudske potrebe za hranom, vodom i spavanjem.
Studije pokazuju da sve više tinejdžera radije komunicira preko mobilnog telefona, nego licem u lice. Kao posledica je stvaranja poteškoća da se suoče sa emocijama, te na primer njihove veze se raskidaju putem društvenih mreža.
Fabing kod dece stvara osećaj odbačenosti, zanemarenosti i anksioznost. Budući da svi učimo po modelu, naročito deca u najranijem uzrastu, nedovoljno ljubavi i pažne potražiće u lajkovima, porukama, igricama, neprestanim listanjem TikTok-a… Time upadaju u začarani krug, koji će učiniti da te emocije postanu dublje.
Na ovaj način deca mogu da postanu faberi, što se može odraziti i na njihovo uklapanje u društvo, skalpanje i održavanje prijateljskih i emotivnih odnosa, naročito ako je reč o deci koja još uvek nisu krenula u školu, te može uticati i na proces (ne)učenja.
Kako rešiti problem?
Ova epidemija usamljenosti može da se prevaziđe, bez obzira na to da li ste žrtva fabinga ili faber. Postoji nekoliko načina.
Prva i najjednostavnije što treba da uradite da otvoreno kažete da vas takav način ponašanja povređuje, zamolite ih da prestanu da koriste mobilni telefon. Budite iskreni. Poštujte sebe i svoje vreme. Ukoliko ste faber priznate sebi i drugima da imate problem. Ne potcenjujte osećanja osoba koje fabujete. Odložite telefon i saslušajte ih pažljivo. Ignorisanje nije okej. Otvorena komunikacija, licem u lice, je najbolji način da rešite problem. Nema opravdanja što vas je stavio na čekanje.
Pravilo: Prostor bez telefona. Odredite prostor u kojima nećete da koristite mobilni telefon. Na primer bez telefona u spavaćoj sobi ili tokom obedovanja. Takođe, odredite vreme – celo veče ili samo sat vremena, odlučite sami. Mobilne telefone ostavite van tih zona koje odredite. Gradite zdrave porodične, prijateljske i partnerske odnose. I da, ne zaboravite da isključite zvuk.
Ipak, ukoliko se oblučite da ipak nemate zone bez telefona, možete da držite telefone van vidnog polja. Neka vam telefoni ne budu u rukama ili između vas, kako ne bi ometali vašu pažnju. Ako u trenutku kada ste sa nekim očekujete bitan poziv, poruku ili mejl, najavite to. Ukoliko ne živite zajedno i viđate se povremeno, neka telefon ostane u torbici ili džepu.
Važno je da znate da telefoni i društvene mreže neće nikuda pobeći. Kada ste sami odvojite vreme za njih, a dok ste sa nekim posvetite se toj osobi.
Kada je reč o porodicama sa decom roditelji treba da budu primer na koji će se deca ugledati, što bi podrazumevalo i učenje o vremenu provedenim ispred ekrana. Naravno, to pre svega podrazumeva odsustvo telefona tokom obedovanja i uspavljivanje uz pomoć ekrana. Nebrojano puta smo prisustvovali scenama kada dete je dete nemirno ili plače, a roditelji da bi ga smirili daju mu telefon u ruke. Nemojte to da radite. Igrajte se sa decom, pričajte, čitajte, maštajte… Mnogo je mogućnosti.
Odvojite vreme da vam dete ispriča šta je radilo u školi, pomozite oko domaćeg ili učenja, radite nešto u čemu ono uživa. Poklonite im ljubav i pažnju.
Još jedan način u borbi protiv fabinga je digitalni detoks. Bar jednom nedeljno napravite sebi dan bez društvenih mreža. Isključite obaveštenja, zvuk i vibraciju. Odmorite od vesti, lajkova, igrica i poruka. Uključite i druge u taj proces, neka to bude uzajamna podrška. Smislite i kaznu za prekršaj dogovora. Budite kreativni u tome.
Takođe, možete i zajedno da pogledate film, igrate društvene igre (ili pak video-igrice) ili da bindžujete seriju.
Ono što je bitno da se napomene je da nikada ne smete da bude u situaciji da se takmičte sa mobilnim telefonom zarad nečije pažnje. Pričajte o svojim osećanjima. Poštujte sebe.
Reši kviz