Dipfejk – tehnologija koja uzima maha
Možda je pesma „Kate Middleton, where are you?” („Kejt Midlton, gde si?”), urađena na muziku uvodne špice crtaća „Skubi-Du“, pitajući ono što je „ceo svet želeo da zna” – gde je „nestala“ princeza – bila zanimljiva i duhovita. Možda su mimovi kako princeza Dajana u Raju dočekuje svoju snaju ili kako reaguju iz Bakingemske palate kada saznaju da se Amerika interesuje o Kejtinom „nestanku”, bili smešni. Ali ono što se događalo početkom godine ni malo nije bilo duhovito.
Baš kao što je interesovanje javnosti i medija bilo ogromno kada su želeli da saznaju sve o vezi Dajane Spenser, princeze od Velsa, i Dodija Fajeda, filmskog producenta i sina egipatskog milijardera, isto tako zainteresovanost je bila velika kada je u pitanju nepojavljivanje princeze Kejt Midlton dva meseca u javnosti nakon operacija abdomena.
Nisu se samo žuta štampa, drštvene mreže i razni „stručnjaci” u opskurnim televizijskim emisijama bavili britanskom kraljevskom porodicom proteklih nedelja, to su radili i brojni ozbiljni mediji. Ovaj slučaj još jednom je pokazao kako medijska mašinerija tretira žene i kolika je surovost onih koji odlučuju šta će se publici servirati kako bi dobili čitanost, gledanost i imali što više klikova.
Kada je dvominutni video-zapis objavljen, a u kome princeza od Velsa saopštava da se bori sa rakom, stav britanske ali i celokupne svetske javnosti o ovom slučaju je promenjen. Vindzori više nisu targetirani da lažu, muljaju, više nije bilo priče o zataškavanju njene smrti – probudila se empatija (makar i ona lažna). Dva minuta bilo je dovoljno da „besmrtni” postanu kao i svi, obični ljudi, koji žele privatnost i da u miru prebrode težak period u kojem se nalaze. Srušene su i teorije zavere doktora Branislava Nestorovića da bogati ne obolevaju i ne umiru od kancera.
Pojedini svetski mediji nakon ovog saznanja intervjuisali su stručnjake iz onkologije, prenosili poruke podrške javnih ličnosti, od princa Harija i Megan Markl, preko svetskog šoubiznisa, pa sve do nadbiskupa, i njihove apele da se bude empatičan u ovom trenutku – poruke od istih onih ličnosti koje mesecima ćute na stradanje nevinih u Gazi. Deluje malo licemerno, zar ne?
Rumorna komunikacija se širila. Tračevi su postali teorije zavere. A cela priča podgrejana je nakon što je foto-agencija sopštila da je fotograija princeze koja se pojavila u javnosti zapravo manipulacija. Fotošopirana fotografija Kejt sa decom i nesrećno sklepano saopštenje nakon toga svakako su loš marketinški potez kraljevske porodice, ali ne i dovoljan razlog za lešinarenje medija nad ovom porodicom.
Šta je dipfejk?
Da, Kejt Midlton je žrtva dipfejk tehnologije (i medija i javnosti, ali to je već druga tema). Dipfejk nastaje kada tehnologija nauči da „oponaša” nekog. Da bi se to dogodilo koristi se veštačka inteligencija i menja se nečije lice. Difejk (deepfake) znači duboko (deep) proučavanje i lažne (fake) informacije. Iako je koristan u filmskoj industriji, dipfejk postao je ozbiljan društveni problem.
Manipulacija fotografijama razvijena je još u 19. veku, te je ubrzo počela da se primenjuje i na filmove. Napretkom tehnologije u prošlom veku, razvijala se i manipulacija, koju je sve češće teško prepoznati.
Da ovo nije ništa novo, mi malo stariji, svedočili smo početkom 2000-ih kada se internet još uvek razvijao i kada su u jeku popularnosti bili popularni forumi. Na forumima mogle su da se dele i fotografije, a budući da je i fotošop počeo da „živi”, korišćen je u svrhu kreiranja fotomontaža javni ličnosti. U svetu meta su bili i muškarci i žene, dok su kod nas to uglavnom bile popularne pevačice, čije bi se lice montiralo na telo glumice/glumca filmova za odrasle.
Čime se manipuliše?
Veštačka inteligencija i dipfejk postali su alati u rukama onih koji žele da manipulišu masama.
Otkriveni su klonirani sajtovi uticajnih medija, poput Gardijana i Bilda, koji su služili kao sredstva za širenje obmanjujućeg i lažnog sadržaja. Fokus ovih sajtova „dvojnika” bio je na širenju lažnih vesti (o kojima smo već pisali), poput one da je tinejdžer na biciklu iskrvario nakon što su se ulična svetla ugasila kako bi se uštedela struja. U tekstu se navodi da je nemačka vlada isključila svetla zbog energetske krize, koja je posledica uvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini. Priču su demantovali brojni mediji u Nemačkoj.
Isto tako, kreirani su u gotovo identični sajtovi i domaćih medija, koji su sužili u svrhu propagande – na kojima su navodno javne ličnosti preporučilave određene lekove i pomoćna medicinska sredstva. Među žrtvama bila je i voditeljka Ana Mihajlovski.
Na društvenoj mreži TikTok nedavno je bio popularan trend generisanih audio-snimaka (AI cover) javnih ličnosti/izmišljenih likova koji izvode popularne pesme, pa smo tako mogli da čujemo kako bi Mardž Simpson otpevala neku numeru srpske pevačice. Stručnjaci za sajber bezbednost izražavaju brigu za sve većim manipulisanjem glasovima ljudi od posebnog uticaja.
Pored lažnih vesti i finansijskih preva, dipfejk snimci koriste se i u vidu osvetničke pornografije.
Ko su žrtve dipfejka?
Žene su najčešće meta javnog sramoćenja i ucenjivanja, te su tako i žrtve osvetničke pornografije svojih partnera. Ranije smo pisali o tome šta su članice Udruženja za osnaživanje i razvoj graanki i građana OsnaŽene otkrile da se dešava u Telegram grupama, ali i na ovoj platformi dipfejk nije izuzetak. Korišćenjem veštačke inteligencije mnoge žene su obnažene i takve lažne fotografije delile su se među brojnim članovima ovih problematičnih grupa.
Nije samo britanska princeza bila na udaru dipfejka, već i brojne javne ličnosti, kao što je pop zvezda Tejlor Svift, čije su se lažne eksplicitne fotografije proširile na društvenoj mreži X (nekada Tviter), te glumica Margo Robi, glumac Tom Kruz i pevačica Selena Gomez, samo su neka od imena kojima se manipulisalo u javnosti.
Američka rijalti zvezda Kim Kardašijan je 2020. objavila snimak pokojnog oca, a koji je bio kreiran dipfejk tehnologijom, dok je lice glumca Nikolasa Kejdža zamenjeno je u scenama različitih filmova. Ovom tehnologijom „oživele” su javne i istorijske ličnosti, poput Merilin Monro, Džona Lenona i Hitlera.
Ni političari nisu izuzetak. CNN je pisao o lažnom audio-snimku slovačkog kandidata na izborima, Mihala Šimečka, a koji je nastao pomoću veštačke inteligencije. Televizija Pink je u maju 2024. godine u centralnim informativnim emisijama emitovala generisani snimak Save Manojlovića sa lažnom izjavom. Dipfejk snimci korišćeni su kako bi se manipulisalo i izjavom bivše ministarke zdravlja Danice Grujačić, predsednika Vlade Miloša Vučevića, te bivših američkih predsednika Donalda Trampa i Baraka Obame, ruskog predsednika Vladimira Putina, severnokorejskog lidera Kim Džong-una i Angele Merkel, bivše savezne kancelarke Nemačke.
Poslednji u nizu je predsenik Francuske Emanuel Markon, čije je dipfejkt fotografije kako se, naizgled, ljubi s nepoznatim muškarcem na jahti, podelio na društvenoj mreži X osnivač portala Nulta tačka Mario Bojić. Jedan od korisnika priložio je i video-snimak kao navodni dokaz da se poljubac zaista dogodio. Ali ipak, fotografije su skrinšotovi izvučene iz videa koji je rekreiran uz pomoću veštačke inteligencije – ako se pogleda malo bolje, vidi se da ruka koja grli Markona u jednom trenutku nestaje.
Koalicija za žene u novinarstvu, međunarodna organizacija koja se bavi podrškom novinarkama, je tokom prva četiri meseca 2024. zabeležila sedam dipfejk snimaka (koliko ih je ukupno bilo 2023), čije su žrtve bile novinarke.
Kako prepoznati dipfejk?
U početku moglo je lako da se prepozna da je u pitanju manipulacija – fotografije su imale veliki broj grešaka, a video-zapisi su bili mutni i osobe na njima imale su neprirodne pokrete. Međutim, depfejk je napredovao i sve je teže prepoznati da li je reč o veštačkoj inteligenciji ili ne. Ono što brine jeste što video sadržaji mogu da budu manipulisani i u realnom vremenu. Npr. možete da putem video poziva razgovarate sa nekim, a da to uopšte nije osoba koju vidite.
Ono što može da pomogne u prepoznavanju da li je neki video pravi ili ne, jeste da se posmatra lice osobe. Treba obratiti pažnju da li se pomeranje usana podudara sa zvukom, da li ivice lica oštre ili mutne i da li je boja kože lica slična boji ostatka tela. Stručnjaci za sajber bezbednost ističu da trenutni programi koji se koriste za kreiranje dipfejkova nisu dovoljno dobri da bi mogli da naprave potpuno prirodan izgled zuba, te da treba obratiti pažnju i na njih.
Naravno, pored obraćanja pažnje da detalje, ne treba zaboraviti ni sopstvenu bezbednost na društvenim mrežama – odnosno kakve informacije delimo u digitalnom okruženju i kome su one dostupne.
Bez zakona u Srbiji?
Pojedine zemlje dipfejk svrstale su u svoje zakone, među kojima je i nama susedna Hrvatska. Ova država je 2021. u Krivični zakon uvela krivično delo „zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja”. Takođe, Crna Gora je 2023. uvela posebno krivično delo za zloupotrebu tuđeg snimka, fotografije, audio-zapisa… U našoj zemlji ne postoje slični zakoni.
