Bolji Online
Unesi reč za pretragu

Da li da pustimo klince da gledaju Squid Game?

Dragi roditelji, možda biste želeli da prvo sami pogledate „Squid Game“, da biste sprečili svoju decu da gledaju, a ako gledaju, da biste umeli da razgovarate sa njima o najpopularnijem rijalitiju na svetu. Zato što, čak i ako niste čuli za Squid Game, velika je šansa da vaša deca jesu.

Dok fascinacija Netfliksovom „Igrom lignji“ zahvata svet, lekari svih zemalja ujedinjeni su u stavu: Roditelji, ne dozvolite svojoj deci da gledaju, piše CNN.

Squid Game, rijaliti emisija koja je debitovala na Netfliksu u septembru, južnokorejska je izmišljena drama čiji su protagonisti takmičari koji su ozbiljno zaglibili u dugovima. Novac osvajaju pobedom u nizu dečjih igara, ali ako izgube, bivaju ubijeni. Squid Game ne beži jedino od nasilja.

Emisija je u rekordnom roku okupila ogroman broj fanova, a Netflix je izvestio da je 111 miliona naloga pogledalo antikapitalističku dramu za manje od mesec dana od debija, nazivajući je „najvećom ikada lanisranom“.

Popularnost brutalne emisije dostigla je kulminaciju tokom Noći veštica kada su kostimi inspirisani serijom zauzeli prvo mesto na vrhu internet pretraživača, dok se zarazni izazovi inspirisani emisijom šire na TikToku.

Na Netfliksu, Squid Game ima ocenu TV-MA, što znači da nije prikladna za tinejdžere mlađe od 17 godina. Ipak, igra je našla put i do mnogo mlađih, izazivajući zabrinutost roditelja, ali pre svega lekara.

Tim sa Child Mind Institute (neprofitna organizacija posvećena mentalnom zdravlju dece) preporučuje da niko ne treba da gleda Squid Game bar do kasne adolescencije, bez obzira da li roditelji gledaju sa njima: “Nivo nasilja je zastrašujuć, više nego u većini drugih emisija. To je festival ubistava sa pretpostavkom da od 400 učesnika može preživeti samo jedan”, upozorava Dejvid Anderson, direktor školskih i društvenih programa na Institutu.

Common Sense Media, respektabilni portal koji, između ostalog, ocenjuje emisije i filmove na osnovu uzrasta, nazvao je nasilje u emisiji „veoma intenzivnim“.

“Likovi se sistematski muče i ubijaju zarad sadističkog zadovoljstva majstora igre. Odrasli imaju seks, a postoje pretnje seksualnim nasiljem: Žene čupaju i tuku. Glavni fokus su teme koje sugerišu da se uspeh stiče kockanjem, pobedom ili prevarom novcem.”, navodi se na sajtu.

Igre u emisiji, sve zasnovane na klasičnim igrama u parkićima u Južnoj Koreji, poput natezanja konopca i “crvenog svetla, zelenog svetla”, pojavljuju se i na igralištima u stvarnom životu, uznemirujući roditelje, nastavnike i stručnjake za razvoj, od kojih se mnogi pitaju kako su klinci uopšte čuli za igru!

Evo kako.

Deca se često uključuju u učenje posmatranjem, što u suštini znači da imitiraju ponašanja koja vide posmatrajući druge. A ta zapažanja uključuju i sadržaj koji vide na televiziji ili u video igrama”, objašnjava dr Rebeka Kauan.

Čak i da dete nije videlo nijednu epizodu, varijacije druge dece koja kopiraju Squid Game nalaze se na društvenim mrežama. Ako vaše dete nije gledalo emisiju, možda drugari iz razreda jesu, sa roditeljima ili bez, sa braćom, sestrama. Zatim se iz škole kreće na igralište i to u početku može biti vrlo zabavno.

Ali ne i na kraju.

Kako razgovarati sa klincima o Squid Game?

Iako se kao roditelj verovatno uznemirite kada saznaju da vaše čedo igra Squid Game napolju, umesto žmurke, dr Kauan predlaže da taj momenat iskoristite kao super trenutak za učenje. „Roditelji igranje u stvarnom životu mogu iskoristiti kao priliku da razgovaraju sa detetom o nasilju i o važnosti ljubaznog ophođenja prema vršnjacima. U razgovoru sa detetom dobro je da koristite „ja“ izjave, kao što su: „Brinem kako igranje ovih igara može uticati na tebe sada i u budućnosti. Važno je da se prema drugima uvek odnosimo ljubazno. Volim te i trudim se da te zaštitim”. Ovaj pristup pomaže da se deca ne osećaju kao da su nešto zgrešila.

A ako želite da zađete malo dublje, dr Kauan preporučuje: „Roditelj takođe može da postavlja otvorena pitanja o osećanjima ili razmišljanjima deteta ili tinejdžera o igranju ovih igara. Na primer, „Reci mi više o svojoj želji da igraš te igre.”

Deca imaju aktivnu maštu koju kreativno koriste u igri i učenju. Zato, usmerite svoju decu u pravom smeru i oni će moći da razviju aktivan svet fantazije, olakšavajući im da iskuse fenomen pop kulture, a da ga ne vide i ne osete iz prve ruke.

Squid Game: “Life is like a game, there are many players. If you don’t play with them, they’ll play with you”.

Mi kažemo: Ipak, ljubav pokreće ovaj svet.


Slične vesti

#nisamprijavila: Tužne priče dece koja su ćutala

Na brdovitom Balkanu, žrtve su same krive. Zato što su nosile kratke suknje, šetale same, kulturno odgovarale na poruke napasnika,…

Pročitaj