BACK TO SCHOOL: Pet najboljih saveta kako da dete vratite u „sistem rada“
Ako vam se čini da je dete tokom leta zaboravilo šta znači budolnik, doručak, oblačenje za deset minuta, školska torba i domaći zadatak – niste jedini. Posle nedelja i nedelja bez strogog rasporeda, kasnijeg odlaska na spavanje, više ekrana i mnogo više slobodnog vremena, povratak u školsku rutinu za dete jeste prava mala promena sistema. Zato nije najbolja ideja da 1. septembra samo „pritisnemo dugme“ i očekujemo da sve proradi. Mozgu, kao i ostatku tela, treba malo vremena da se ponovo prebaci u radni režim.
1. Ne vraćajte dete u rutinu preko noći – Najveća greška je čekati poslednji dan raspusta. Ako je dete tokom leta odlazilo na spavanje u 23 ili 24 časa, a sada očekujete da zaspi u 21h, verovatno ćete dobiti pregovore, nervozu i „nisam pospan/a“. Mnogo je efikasnije da se vreme odlaska u krevet i buđenja postepeno pomera nekoliko dana unapred. Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se školski ritam počne vraćati nedelju ili dve pre početka škole, uz dosledno vreme odlaska na spavanje. Ako je već kasno za takav plan, iskoristite vikend koji je pred nama. Izbegavajte duge popdnevne dremke.
I ne zaboravite: san nije luksuz koji ostaje kada se završe sve obaveze. Dovoljno sna povezano je sa boljom koncentracijom, učenjem, pamćenjem i raspoloženjem. Zato „vraćanje u sistem“ počinje mnogo pre prvog domaćeg zadatka – počinje uveče.
2. Napravite detetu raspored koji može da vidi – Nemojte očekivati da dete svakog jutra iznova pamti šta sve treba da uradi. Umesto deset puta ponovljenog „hajde, obuci se, operi zube, spakuj torbu“, napravite jednostavan jutarnji raspored: ustajanje, oblačenje, doručak, zubi, torba, polazak.
Za mlađu decu mogu da pomognu crteži ili simboli, a starija mogu sama da naprave svoj mini-plan. Važno je da raspored bude realan. Ako detetu za spremanje zaista treba 35 minuta, nemojte praviti plan u kojem sve mora da završi za 20. Stručnjaci za razvoj dečjih rutina upravo naglašavaju da raspored mora da odgovara stvarnom tempu deteta i da je bolje imati nekoliko jasnih koraka nego predugačak spisak.
Još jedna mala promena koja pravi veliku razliku: deo jutarnjih priprema prebacite na veče. Garderoba, školska torba, knjige, pribor i užina mogu biti spremni pre odlaska u krevet. Tako jutro ne počinje potragom za jednom čarapom i sveskom iz matematike.
3. Nemojte odmah početi sa „radnim vremenom“ od tri sata – Dete koje je dva meseca uživalo u raspustu ne mora prvog dana da sedne za sto i odjednom bude spremno za ozbiljan rad. Počnite manjim koracima. Kratko čitanje, slagalica, društvena igra, crtanje, rešavanje nekoliko zadataka ili neka druga aktivnost koja zahteva pažnju mogu biti odlična „mentalna teretana“ pre škole. Prelistajte, ali samo površno knjige i sveske od prošle godine. Taman kada se novi udženici budu ređali na police.
Kada krenu domaći zadaci, napravite jasnu rutinu: određeno mesto za rad, približno isto vreme i što manje ometanja. Ako dete ima više zadataka, podelite ih na manje celine i uvedite kratke pauze. Istraživanja i praktične smernice za roditelje ukazuju da organizacija, tajmeri, liste i kratke pauze mogu pomoći deci da lakše započnu i završe školske obaveze.
Cilj nije da dete što duže sedi za stolom. Cilj je da nauči da postoji vreme za koncentraciju, vreme za odmor i vreme za igru.
4. Ekrane ne ukidajte – vratite im granice – Leti se često dogodi ono čuveno: „Samo još jedan crtać“, „Samo još jednu igricu“, „Samo još pet minuta“. A onda pet minuta postane pola sata.
Povratak u školu je dobar trenutak da se uvedu jasna pravila, posebno oko korišćenja telefona, tableta i igrica pred spavanje i tokom učenja. Američka akademija za pedijatriju posebno savetuje da se elektronski uređaji isključe dovoljno pre odlaska na spavanje kako bi se detetu olakšalo uspavljivanje.
Ali ne pretvarajte početak škole u kaznenu ekspediciju. Nije poenta da detetu poručimo da je leto završeno i da sada počinje „ozbiljan život“. Bolje je da napravimo ravnotežu: škola i obaveze imaju svoje mesto, ali i igra, druženje, sport i dokolica ostaju deo dana.
5. Razgovarajte o školi pre nego što počnu problemi – Povratak u školu nije samo promena rasporeda. Za dete može značiti novu učiteljicu ili nastavnika, novu grupu, više obaveza, strah od ocenjivanja, brigu zbog društva ili jednostavno osećaj da se završava bezbrižni deo godine.
Zato pitajte dete kako se oseća, ali nemojte razgovor pretvoriti u ispitivanje: „Jesi li spreman?“, „Hoćeš li imati dobar uspeh?“, „Jesi li naučio sve od prošle godine?“ Umesto toga, pitajte: „Čemu se najviše raduješ?“, „Šta ti je malo neprijatno, šata te posebno veseli kada pomisliš na školu?“ ili „Šta mogu da ti olakšam?“
I zapamtite još nešto važno: ne mora svaki dan posle škole da bude nastavak školskog dana kod kuće. Dete koje je šest ili sedam sati slušalo, sedelo, pratilo pravila, rešavalo zadatke i bilo među drugima možda zaista jeste umorno. Nakon škole nekome je potreban razgovor, nekome užina i pola sata tišine, a nekome trčanje i igra. Dobra rutina ne znači da je svaki minut isplaniran. Naprotiv – dobra rutina ostavlja prostor i za odmor.
I najvažnije: ne tražite savršen početak
Prvih nekoliko dana mogu biti haotični. Možda će se kasniti, nešto će biti zaboravljeno, domaći neće biti urađen baš na vreme, a ujutru će neko sigurno pitati gde mu je ranac koji je sinoć bio „tačno ovde“.
To nije neuspeh. To je prilagođavanje. Učenje je proces smenjivanja pogrešaka i uspeha, a sve sa ciljem da deca kako je svaka greška mala, ako se iz nje nešto novo nauči. Rutina se ne gradi vikom, već podrškom i malim koracima u lekciji osamostaljivanja kroz odgovornost.
