Aleksandra Ničić: Veštačka inteligencija neće zameniti novinare, ali može da smanji broj radnih mesta

Ničić je i dobitnica nagrade Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) za najbolji tekst studenata novinarstva na Zapadnom Balkanu za 2023. godinu u okviru progama „Hajde”.  Nagradu je dobila za tekst „Ne stavljaj tačku na menstrualno zdravlje: Zašto je važna pošteda žena u toku menstrualnog ciklusa?”.

Sa Aleksandrom smo razgovarali o veštačkoj inteligenciji, AI alatima, medijima, etici, lažnim vestima, te o tome da li će novinare zameniti AI.

Kako si se zainteresovala za veštačku inteligenciju?

Sa razvojem generativnih alata veštačke inteligencije, odnosno onih koji proizvode novi sadržaj, razvijalo se i moje interesovanje za AI. Mislim da bi odgovor bio ovakav kod većine ljudi. Kao novinarku, razvoj generativne AI me je naveo na razmišljanje kako alati veštačke inteligencije mogu biti asistenti koji nam pomažu u radu, a ne „kolege” koje nas mogu zameniti i ugroziti naš rad. 

Da li te veštačka inteligencija više fascinira kao tehnologija ili kao društveni fenomen?

Jedno ne isključuje drugo, ali bih rekla da više obraćam pažnju na društveni aspekt. Alati veštačke inteligencije su onoliko funkcionalni koliko su ih programeri istrenirali da to budu. Ako su podaci kojima su pohranjeni pristrasni i odražavaju predrasude, AI alati će davati i takve odgovore, jer nemaju mogućnost moralnog rasuđivanja. Ukoliko je pak pohranjena dezinformacijama, ona će te dezinformacije vraćati nazad. Ovaj međuzavisan odnos znači da je odgovornost na nama da osiguramo veštačka inteligencija donosi benefite, a ne štetu. To zahteva pažljiv razvoj alata veštačke inteligencije, ljudsku proveru i nadzor.

Za šta mediji koriste veštačku inteligenciju? 

S jedne strane, veštačka inteligencija se koristi za automatizaciju rutinskih zadataka (na primer za transkribovanje audio zapisa, davanje preporuka i fektčeking), dok s druge strane omogućava automatsko kreiranje sadržaja na osnovu komandi (promptova) koje im novinari zadaju. Neki mediji veštačku inteligenciju koriste i u samom poslovanju. Sve to menja neke odavno utemeljene novinarske prakse.

Često možemo da vidimo prognoze/istraživanja različitih stručnjaka o poslovima koji će nestati daljim razvojem veštačke inteligencije tokom narednih godina. Da li veštačka inteligencija može da zameni novinare?

Ne može. Teško mi je da zamislim da AI alat može da se rukovodi off the record informacijama, da se bavi istraživačkim novinarstvom, da ide na teren i uzima izjave od sagovornika ili da prepoznaje specifičnosti svake lokalne sredine. 

AI alati ne mogu da funkcionišu efikasno bez ljudske kontrole i to je najbolje pokazao primer redakcije „Il Foglio” koja je prva objavila broj lista koji je u potpunosti generisala veštačka inteligencija, dok su ljudi samo postavljali teme i pitanja. Redakcija „Il Foglio” je želela da dokaže da AI bez ljudske kontrole pravi greške i krši autorska prava, a to je ovim eksperimentom i dokazano. AI broj lista „Il Foglio” sadržao je dezinformacije i prekopirane delove nekih tekstova.

Ipak, iako AI ne može u potpunosti zameniti novinare, bojim se da može smanjiti broj radnih mesta i povećati očekivanja urednika od novinara. Neki novinari već sada obavljaju posao koji je nekada radio čitav tim saradnika, što može dovesti do burnouta novinara i smanjenja kvaliteta novinarskog rada. 

Za šta koristiš AI alate u svom poslu? Da li ti je neki alat promenio način rada?

Alati za automatsku transkripciju poput Turboscribe-a su značajno ubrzali moj rad jer sam ranije ručno prekucavala izjave sagovornika. Izuzetno su korisni i alati za zvučnu izolaciju, jer omogućavaju novinarima da uklone pozadinske šumove okoline kada snimaju video putem telefona. Tu je koristan Lalala.ai, ali i Veed, koji je dobar i za automatsko dodavanje titlova. Volim da eksperimentišem sa AI alatima, pa često koristim i ChatGPT, Gemini, DeepSeek, Perplexity, a koristila sam i Claude. Često primenjujem i AI opcije u okviru Canva-e, ali i Leonardo i Midjourney za vizuelno opremanje.

Kako laik može da razlikuje tekstove koje je napisao čovek od onih koje je generisala mašina?

Tekst koji je generisala veštačka inteligencija često ima mnogo taksativno navedenih aspekata, nabrajanja, bullet-pointa. Tekstovi su uredno segmentirani sa brojnim međunaslovima, ali obrađeni aspekti nisu međusobno povezani.

Takođe, ako se umesto obične zapete koristi crta (—), to može biti signal da je tekst generisala veštačka inteligencija. Većina ljudi se ne odlučuje da ručno traži taj znak u Word-u ili drugom programu, već će jednostavno koristiti standardnu interpunkciju dostupnu na tastaturi. Veštačka inteligencija, s druge strane, ima pristup širokoj lepezi znakova interpunkcije, a crta joj je jedan od „omiljenih”.

Koliko je upitna etika u medijima kada je u pitanju veštačka inteligencija? 

Sve postojeće etičke smernice za primenu veštačke inteligencije u novinarstvu, uključujući i one u Kodeksu novinara i novinarki Srbije, sadrže fundamentalno pravilo da veštačku ingeligenciju treba primenjivati transparentno i odgovorno. To znači da je primena AI u medijima dozvoljena za kreiranje, uređivanje i distribuciju sadržaja, ali da novinari svaki put kada koriste veštačku inteligenciju u te svrhe, treba to i da naznače. 

Urednici i novinari su odgovorni za sadržaj za svaki objavljeni sadržaj, pa čak i za onaj koji je generisala veštačka inteligencija. Čak i ako su AI alati haluciniraju, na novinarima i urednicima je da to provere i da ne šire dezinformacije.

Koliko mediji zlouptrebljavaju veštačku inteligenciju?  

Ne mogu dati brojčanu procenu, ali imamo neke otvorene primere zloupotrebe poput primene dipfejka u centralnom dnevniku televizije koja ima dozvolu za nacionalnu pokrivenost. 

Misliš li da veštačka inteligencija na neki način može da pomogne novinarima da sačuvaju mentalno zdravlje ili ga samo dodatno ugrožava?

I jedno i drugo. Na primer, postoje terapeutski četbotovi koji mogu pomoći svakom čoveku (koji naravno ne menjaju prihoterapeute, ali mogu pružiti trenutnu podršku i motivaciju). Tako je jedan od prvih alata veštačke inteligencije bila Eliza, četbot koji je pružao psihološku podršku korisnicima, ali koji je zbog nedovoljne razvijenosti praktično ponavljao ono što korisnici govore. To pokazuje da su alati veštačke inteligencije razvijani najpre da bi pozitivno uticali na mentalno zdravlje čoveka. Ipak, njihov uticaj nije uvek takav.

Kako su novi trendovi u stalnom razvoju, kod novinara se, verujem, može razviti tzv. strah od propuštanja (fear of missing out) i utisak da propuštaju neku inovaciju sa kojom je već upoznata čitava novinarska zajednica.

Takođe, od novinara se, kao što sam već pomenula, očekuje još veća ekspeditivnost i efikasnost, što stvara dodatni pritisak na mentalno zdravlje.

Kako vidiš budućnost veštačke inteligencije (u medijima)?

Teško je bilo šta predvideti, jer su mnoge stvari koje su sada moguće, meni pre samo nekoliko godina delovale kao deo serije „Black Mirror”. Ipak, verujem da će doći do veće automatizacije mnogih zadataka, da će se AI u većoj meri koristiti u uređivanju. Takođe, očekujem da će primena AI alata za pretvaranje jedne forme u drugu postati rutina (kao što je korišćenje računara). 

Kako je predvideo istraživački tim Rojtersovog Instituta za proučavanje novinarstva, doći će i do razvoja interaktivnih članaka u kojima četbot daje dodatna objašnjenja u vezi sa člankom, i to glasom novinara koji je napisao tekst. To je samo jedna od očekivanih inovacija koje su delimično već razvijene u medijima poput magazina „Tajm”.

Da ostavimo veštačku inteligenciju po strani… Kako vidiš medijsku scenu u Srbiji?

Kao duboko polarizovanu medijsku scenu, u kojoj izostaje debata. Osim toga, novinari su konstantno izloženi pretnjama, pritiscima i napadima.  Najnoviji presek stanja koji se odnosi na slučajeve ugrožavanja novinara, pokazao je da je UNS u prvoj polovini godine zabeležilo čak 100 ovakvih slučajeva, što je za 41 više nego u istom periodu prošle godine. Posebno su alarmantni fizički napadi na novinare, pa je u prvih šest meseci ove godine zabeležen ubedljivo najveći broj fizičkih napada na novinare u poslednjih pet godina.

Ekonomski pritisci su takođe učestali, a mnogi mediji su na ivici opstanka, što je pokazao i Indeks slobode medija Reportera bez granica, prema kome je Srbija, na 125. mestu po ekonomskom položaju. S druge strane, Digital News Report pokazao je da prihodi od oglašavanja iznose 270 miliona dinara godišnje, ali da je to nedovoljno za 2000 registrovanih medija u Srbiji, od kojih mnogi samo „skupljaju mrvice” od ovog finansijskog kolača.  

Ovo su samo neki od problema.

Kako se boriš protiv lažnih vesti?

Preispitivanjem: ko stoji iza sadržaja i da li je izvor proveren i stručan; šta je navedeno i da li je to činjenica, pretpostavka ili mišljenje; gde je objavljeno; kako je informacija predstavljena. Kada je pak u pitanju dipfejk sadržaj, tu mogu biti korisni i AI alati za fektčeking poput InVID-a.

Kako da u svetu punog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom i lažnih vesti (p)ostanemo #BoljiOnline? 

Biti #BoljiOnline je izbor svakog pojedinca. U obilju informacija kojima smo okruženi, važno je da razvijamo digitalnu i medijsku pismenost kako bismo znali da razdvojimo istinite informacije od lažnih. Moto biti #BoljiOnline počinje od kreće od svakog „stanovnika” digitalnog sveta.

---