Skeniraj ovaj QR kod: Da li znaš gde te vodi?

Ovog puta, prevara može da bude sakrivena u nečemu što svakodnevno koristimo i čemu gotovo bez razmišljanja verujemo – QR kodu.

U restoranu ga skeniramo da pogledamo jelovnik, na parkingu da platimo uslugu, na plakatu da saznamo više o događaju, na računu da proverimo podatke o uplati. Koristimo ga na poslu, u školi, na putovanjima, u prodavnicama i gotovo svuda gde postoji potreba da brzo pristupimo nekoj informaciji. Navikli smo da je dovoljno da usmerimo kameru telefona i otvorimo ono što se pojavi na ekranu.

Ali šta ako nas taj kod ne vodi tamo gde mislimo?

Kada QR kod postane zamka

QR kod je grafički zapis podataka koji kamera telefona može da pročita i pretvori u internet adresu, kontakt, tekst ili neku drugu informaciju. Njegova praktičnost je upravo u tome što ne moramo ručno da unosimo adresu sajta. Međutim, QR kod sam po sebi ne govori nam gde vodi. Tu činjenicu sve češće koriste prevaranti.

Ovakav oblik prevare poznat je kao quishing – kombinacija QR koda i phishinga, odnosno digitalne prevare kojom se korisnik navodi da otkrije svoje lične ili finansijske podatke.

Princip je jednostavan: prevarant napravi QR kod koji vodi do lažne internet stranice. Ona može izgledati gotovo identično kao stranica banke, kurirske službe, parking servisa ili neke poznate kompanije. Korisnik pomisli da je na zvaničnom sajtu, unese podatke za prijavu, broj kartice ili lozinku, a oni završavaju kod osobe koja stoji iza prevare.

Parking, dostava, račun… svakodnevne situacije kao mamac

Jedan od poznatijih načina zloupotrebe jeste postavljanje lažnih QR nalepnica preko originalnih kodova na parking znacima. Vozač vidi da je plaćanje moguće skeniranjem, a ne sms-om, usmeri kameru i otvori stranicu koja izgleda kao zvanični servis. Unese podatke platne kartice, verujući da plaća parking, a zapravo ih dostavlja prevarantima.

Drugi čest scenario odnosi se na dostavu paketa. Dobijate poruku da pošiljka nije mogla da bude uručena zbog pogrešne adrese ili neplaćene carine. U poruci se nalazi QR kod koji treba da skenirate kako biste rešili problem. Stranica na koju vas vodi traži dodatne podatke ili uplatu male naknade. Upravo osećaj hitnosti i želja da što pre rešimo problem navode nas da ne proverimo kome zapravo dajemo svoje podatke.

Prevaranti mogu da koriste i QR kodove u lažnim računima, mejlovima, reklamama, pa čak i na paketima koje nismo naručili. Američki FBI upozorio je i na slučajeve u kojima su ljudima slati neočekivani paketi sa QR kodovima, uz poziv da ih skeniraju kako bi saznali ko im je poslao poklon.

Kako prevara funkcioniše i šta zapravo može da se dogodi?

Najveća zabluda je da je QR kod bezbedan zato što ne izgleda kao običan internet link. Naprotiv, upravo je njegova nečitljivost razlog zbog kojeg korisnici često ne zastanu da razmisle.

Kada skeniramo kod, najčešće se otvara internet adresa. Ako je reč o prevari, ona može da nas odvede na lažnu stranicu koja traži korisničko ime, lozinku, podatke platne kartice ili druge lične informacije. U nekim slučajevima kod može da vodi do stranice koja nudi preuzimanje zlonamerne aplikacije ili datoteke.

Važno je razumeti da samo skeniranje QR koda ne znači automatski da je telefon hakovan. Najčešće je cilj da korisnik sam unese podatke ili preuzme i instalira nešto što ne bi trebalo. Upravo zato je važno obratiti pažnju na ono što se dešava nakon skeniranja.

Nacionalni centar za sajber bezbednost Velike Britanije upozorava da se QR kodovi sve češće koriste i u phishing mejlovima. Razlog je jednostavan: ljudi su postali oprezniji kada vide sumnjiv link, ali kod koji izgleda kao obična slika često ne izaziva istu reakciju.

Deca nisu jedina ranjiva, ali nisu ni odrasli pošteđeni

Kada govorimo o digitalnoj bezbednosti, često mislimo da su deca najugroženija jer nemaju dovoljno iskustva. Međutim, QR prevare ne biraju uzrast. Odrasli mogu da budu jednako podložni, posebno kada su u žurbi, obavljaju svakodnevne poslove ili veruju da koriste proverenu uslugu.

Zamislite osobu koja žuri na sastanak, pokušava da plati parking i ne želi da rizikuje kaznu. Ili nekoga ko čeka prevoz i na stanici ugleda QR kod sličicu, iz znatiželje skenira da brže prođe vreme, međutim… ubijeno vreme skeniranjem koda može da vas skupo košta. U takvim situacijama ne razmišljamo mnogo o bezbednosti, već želimo da završimo ono zbog čega smo uzeli telefon.

Kod dece je situacija nešto drugačija. Ona mogu da naiđu na QR kodove u video-igrama, na društvenim mrežama, u nagradnim konkursima, školskim materijalima ili na plakatima. Radoznalost, želja da otključaju neki sadržaj ili osvoje nagradu mogu da ih navedu da otvore neproverenu stranicu.

Zato je važno da razgovor o QR kodovima ne bude još jedna lekcija o tome šta deca ne smeju da rade, već da svi članovi porodice razumeju da nijedan kod nije automatski bezbedan samo zato što je odštampan na zvaničnom plakatu ili postavljen na javnom mestu.

Kako da prepoznamo sumnjiv QR kod?

Ne postoji jednostavan način da se na prvi pogled utvrdi da li je svaki QR kod bezbedan, ali nekoliko navika može značajno da smanji rizik.

• Proverite gde kod vodi pre nego što otvorite stranicu. Većina telefona prikazuje internet adresu nakon skeniranja. Pogledajte ceo naziv domena i obratite pažnju na neobična slova, dodatne reči ili sumnjive nastavke.
• Pogledajte da li je nalepnica naknadno postavljena. Na parking-znakovima, automatima, plakatima i drugim javnim mestima proverite da li je QR kod zalepljen preko nekog drugog.
• Ne verujte samo logotipu i oznaci HTTPS. Lažni sajtovi mogu da kopiraju izgled poznatih kompanija. HTTPS znači da je veza šifrovana, ali ne potvrđuje da je sajt zaista vlasništvo kompanije koju tražite.
• Ne unosite podatke koji nemaju veze sa uslugom. Za plaćanje parkinga nije potrebna lozinka za mejl, a za pregled jelovnika nisu potrebni podaci platne kartice.
• Ne preuzimajte aplikacije preko nepoznatih QR kodova. Ako vam stranica ponudi instalaciju, pronađite aplikaciju samostalno u zvaničnoj prodavnici.
• Kada ste u nedoumici, koristite zvaničnu aplikaciju ili sami unesite adresu sajta. Nemojte plaćati samo zato što vam je neko ponudio brži put.

Šta ako ste već skenirali sumnjiv kod?

Ako ste samo otvorili stranicu, a niste unosili podatke niti preuzimali sadržaj, zatvorite je i nemojte dalje postupati prema njenim uputstvima.

Ako ste uneli lozinku, promenite je preko zvanične stranice ili aplikacije, sa pouzdanog uređaja. Ako ste uneli podatke platne kartice ili bankovnog računa, odmah kontaktirajte banku i proverite da li je potrebno blokirati karticu ili preduzeti dodatne mere zaštite. Ako ste preuzeli i instalirali nepoznatu aplikaciju, proverite dozvole koje ste joj dali i potražite stručnu pomoć ukoliko primetite sumnjivo ponašanje telefona.

Važno je i da sačuvate podatke o sumnjivom kodu i stranici, bez ponovnog otvaranja sadržaja.

Pre nego što skeniraš, zastani!

QR kodovi nisu sami po sebi opasni. Oni su koristan tehnološki alat koji nam olakšava svakodnevni život. Problem nastaje kada prestanemo da razmišljamo o tome ko ih je postavio i gde nas vode.

Možda smo se toliko navikli na brzinu i jednostavnost digitalnih usluga da smo zaboravili da iza svakog linka, poruke ili koda stoji neko ko je odlučio šta ćemo videti kada ga otvorimo. A taj neko ne mora uvek da ima dobre namere.

Zato sledeći put kada vidite natpis „Skeniraj ovaj QR kod“, nemojte odmah posegnuti za telefonom. Pogledajte gde se kod nalazi, ko ga je postavio i šta se od vas traži nakon skeniranja.

Jer u svetu u kojem tehnologija svakodnevno napreduje, digitalna pismenost više nije samo sposobnost da koristimo nove alate. To je i sposobnost da prepoznamo kada neko pokušava da ih iskoristi protiv nas.