Kako su Fejsbuk i Instagram postali platforme za trgovinu decom?
Na Metinim društvenim mrežama, Fejsbuku i Instagramu, oko 100.000 dece svakog dana izloženo je seksualnom uznemiravanju na internetu. Ovo su podaci koje pokazuju interni dokumenti ove kompanije.
U otpečaćenim pravnim dokumentima koje je kancelarija državnog tužioca Novog Meksika prikupila, opisano je nekoliko optužbi protiv Mete. Među njima nalaze se i svedočenja pred američkim Kongresom krajem 2025. godine jednog višeg službenika Mete, čija je ćerka tražena putem Instagrama. Njegove napore da problem bude rešen ignorisan je od strane kompanije, navodi se u spisima njegovog svedočenja.
Objavljena dokumenta deo su tužbe koju je 5. decembra 2025. pokrenula pomenuta kancelarija, a u kojoj se navodi da su Metine društvene mreže postale tržišta za predatore dece.
Državni Tužilac Raul Torez, optužio je Metu da omogućava odraslima da pronađu i prevare decu. Iz kompanije su demantovali te tvrdnje, navodeći da one predstavljaju pogrešnu procenu rada kompanije na osnovu selektivnih dokumenata i izjava.
„Želimo da tinejdžeri imaju bezbedno iskustvo na mreži koje odgovara njihovom uzrastu i imamo preko 30 alata koji u tome pružaju podršku njima i njihovim roditeljima”, navodi se u Metinom saopštenju.
I dok iz kompanije tvrde da su preduzeti „značajni koraci” kako bi se sprečilo da tinejdžeri dožive neželjene kontakte, posebno sa odraslim osobama, s druge strane, u objavljenim dokumentima piše i da se ova firma optužuje i za nedovoljno ulaganje u smanjenje seksualizacije na Instagramu, što se, kako piše, može videti po komentarima na sadržaj koje postavljaju maloletnici.
Dodatno, u tužbi se ističe da su zaposleni u kompaniji Meta zabrinuti u vezi sa bezbednošću dece, posebno ističući korišćenje Fejsbukovog alata za slanje poruka, Mesindžera, „za koordinaciju aktivnosti trgovine ljudima”.
O tome svedoči i interni imejl iz 2017. u kome se rukovodstvo kompanije protivi skeniranju Fejsbuk Mesindžera u potrazi za „štetnim sadržajem” jer bi to, kako piše, stavilo tu aplikaciju kompanije „u nepovoljan položaj” u odnosu na alate drugih, koje bi mogle da ponude više privatnosti.
Kompanija Meta je u decembru kritikovana zbog uvođenja end-to-end enkripcije za poruke poslate na Fejsbuku i preko Mesindžera, čime se sadržaj poruke skriva od bilo koga osim od pošiljaoca i primaoca. Uvođenje šifrovanih poruka kritikovali su stručnjaci za bezbednost dece, kreatori politike i organi za sprovođenje zakona navodeći da to ometa napore za spasavanje žrtava trgovine decom i krivično gonjenje predatora.
Sve je počelo dojavom: Istraživanje Gardijana
Gardijan piše da je tokom istraživanja o trgovini i eksploataciji migrantkinja i migranata u Zalivu, jedan njihov izvor ukazao na rast trgovine decom za seksualnu eksploataciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako je pandemija Kovida 19 preusmerila predatore na internet, neki su koristili Fejsbuk i Instagram za kupovinu i prodaju dece, piše ovaj britanski list.
Istraga pokrenuta 2021. godine u saradnji sa Mei-Ling MekNamara, novinarkom specijalizovanom za ljudska prava, dovela je do toga da tehnološka kompanija Meta izgubi višemilionsku parnicu u martu 2026. godine. Kompanija se tada još nije rebrendirala i bila je poznata kao Fejsbuk, a o trgovini decom na njenim platformama prethodno nije postojalo izveštavanje.
Stručnjaci iz nevladinih organizacija za borbu protiv trgovine ljudima ukazuju na oblike zločina koji se dešavaju na platformama.Veći deo trgovine decom dešavao se u privatnim delovima Fejsbuka i Instagrama, poput Mesindžera i privatnih Instagram naloga. Trgovci su tražili tinejdžere koje bi mogli da ciljaju i pripreme, a potom i reklamiraju potencijalnim kupcima seksualnih usluga.
Prema međunarodnom pravu, deca ne mogu legalno da daju pristanak na bilo koji seksualni čin, pa je svako ko profitira od ili plaća za seksualni čin sa detetom, uključujući fotografije seksualne eksploatacije, klasifikovan kao trgovac ljudima.
Jedan od glavnih istraživačkih alata je baza podataka federalnih sudskih zapisa Pejser, ali pronalaženje dokaza nije bilo jednostavno jer ova Pejser nema funkciju pretrage teksta, a mnogi slučajevi seksualne eksploatacije dece imaju zapečaćene evidencije. Umesto toga, moralo je da se pretražuju saopštenja Ministarstva pravde i krivične prijave, transkripte i priloge. Rezultati su često bili šokantni, navodi Gardijan.
Transkripti pregovora o prodaji tinejdžerki preko Mesindžera pokazivali su kako su žrtve reklamirane putem Instagram priča, uz dogovore o logistici i novcu. Nijedan od ovih slučajeva nije bio otkriven ili prijavljen od strane Mete.
Iz sigurne kuće „Courtney’s house”, koja pruža pomoć tinejdžerkama koje su preživele trgovinu ljudima ili koje su aktivno u toj situaciji, navode da su najviše, putem Metinih društvenih mreža, targetirane devojke i pripadnici LGBT+ zajedinice, te da su ponekad i članovi porodice uključeni ili saučesnici u trgovini.
Bez efikasnog sistema
Bivši radnici koji su pokušali da ukloni i prijave sadržaj na kojima se deca nude za prodaju nisu imali sreće, navodeći i da su kriterijumi Mete za prijavu krivičnih dela preuski.
Tužilaštvo u Masačusetsu ukazalo je na porast trgovine decom na društvenim mrežama od oko 30 odsto godišnje, a globalna pandemija 2020. je situaciju pogoršala jer su deca provodila više vremena onlajn, bez nadzora odraslih. Na taj način bili su laka meta trgovaca.
„Vidimo da se sve više ljudi sa značajnim krivičnim dosijeom doseljava u ovu oblast. To je neverovatno unosno. Sada se svi termini zakazuju onlajn. Novac može da se razmeni i digitalnim putem. Trgovci ljudima sve obavljaju besprekorno”, navode iz pomenutog tužilaštva.
Godine 2023. protiv Mete je pokrenuta tužba zbog neproaktivne zaštite dece od seksualnog zlostavljanja i trgovine ljudima na njenim platformama. U martu 2026. Meta je izgubila prvo suđenje i naloženo joj je da plati 375 miliona dolara u civilnim kaznama zbog kršenja zakona Nju Meksika o zaštiti potrošača. Kompanija je najavila žalbu, ističući da veruje u svoju evidenciju o zaštiti tinejdžera online.
Gardijan je u međuvremenu objavio još dokaza protiv Mete, navodeći i primer tinejdžerke koja je nestala 2020. i ubijena, dok počinioci zločina još uvek nisu uhvaćeni.
Ovaka kompanije nedavno je kažnjena i sa 375 miliona dolara, koje će morati da isplati fondu za mentalno zdravlje tinejdžera, jer je, kako se navodi u presudi, Meta „javna opasnost, uporediva sa zagađenjem vazduha”. Predusa se odnosi na to što Meta nije upozorila javnost na opasnosti koje njena platforme predstavljaju za decu. Ovo je ujedno i najveća presuda protiv ove kompanije u vezi sa bezbednošću dece.
