Sedam mitova o Snapchatu u koje veruju i roditelji i deca

Istina je, međutim, malo drugačija. Snapchat jeste osmislio drugačiji način komunikacije – fotografije traju nekoliko sekundi, poruke se automatski brišu, a sadržaj deluje prolazno. Ali prolaznost nije isto što i bezbednost. Poslednjih godina upravo se ova aplikacija našla u centru brojnih rasprava o zaštiti privatnosti, kontaktima sa nepoznatim osobama, seksualnim ucenama maloletnika i korišćenju veštačke inteligencije. To ne znači da je Snapchat opasna aplikacija koju treba zabraniti. Znači samo da je važno razumeti kako funkcioniše. Jer najveći rizik često nije ono što aplikacija radi, već ono što korisnici pretpostavljaju da radi.

Mit #1: „Poruke nestaju, pa su i bezbedne“

Ovo je najveća zabluda o Snapchatu. Činjenica da fotografija ili poruka nestanu sa ekrana ne znači da više ne postoje. Dovoljno je da druga osoba napravi screenshot, snimi ekran ili jednostavno fotografiše telefon drugim uređajem. Snapchat će vas obavestiti da je screenshot napravljen, ali tek kada je fotografija već sačuvana. To znači da obaveštenje nije zaštita, već samo informacija da je sadržaj već kopiran.

Mnogi korisnici ne znaju ni da poruke ne nestaju uvek odmah. Neotvoren Snap u privatnom razgovoru može ostati sačuvan čak 31 dan, u grupnim razgovorima sedam dana, dok se tekstualne poruke podrazumevano brišu tek 24 sata nakon što ih obe strane vide. Uz to, svaki učesnik razgovora može ručno da sačuva pojedinačne poruke jednostavnim pritiskom na njih, bez posebne dozvole druge strane.

Upravo zato stručnjaci za digitalnu bezbednost savetuju da se na Snapchatu nikada ne šalje ništa što jednog dana ne biste mogli da podnesete da vidi šira javnost.

Mit #2: „Mogu da mi pišu samo prijatelji“

Nažalost, ne mora da bude tako. Ako je uključena opcija Friends and Contacts, svako ko ima vaš broj telefona može da vam pošalje poruku ili Snap, čak i ako ga nikada niste dodali među prijatelje. Dovoljan je broj telefona sačuvan u nečijem imeniku.

To znači da vam može pisati bivši drug iz škole, neko kome ste jednom ostavili kontakt ili osoba koje se više ni ne sećate. Zato je preporuka da u podešavanjima promenite opciju Contact Me na Friends, čime značajno smanjujete mogućnost neželjenih kontakata.

Mit #3: „Ako nekoga nisam dodao, ne može ni da pronađe moj profil“

Snapchat ima funkciju Quick Add, koja je kod većine korisnika uključena podrazumevano. Ona koristi zajedničke prijatelje, sinhronizovane kontakte i druge podatke kako bi preporučivala profile ljudima za koje proceni da bi mogli da se poznaju.

U praksi to znači da se vaš profil može pojaviti kao preporuka osobi koju nikada niste upoznali. Vi o tome ne dobijate nikakvo obaveštenje, niti imate kontrolu nad tim ko će vas videti u predlozima. Ako ne želite da vas algoritam preporučuje drugima, ovu opciju jednostavno možete isključiti.

Mit #4: „Lokaciju delim samo kada ja to želim“

Snap Map je jedna od najzanimljivijih, ali i najosetljivijih funkcija Snapchata. Deljenje lokacije jeste podrazumevano isključeno, ali kada ga jednom uključite, ono ostaje aktivno sve dok ga sami ne isključite. Ne postoji automatski podsetnik niti vremensko ograničenje.

To znači da možete uključiti deljenje lokacije kako biste se lakše pronašli sa prijateljima na koncertu ili u gradu, a zatim potpuno zaboraviti da je ono i dalje aktivno. Osoba koja ima pristup vašoj lokaciji može vremenom da zaključi gde živite, kojim putem se vraćate iz škole ili sa posla, kada ste kod kuće, a kada niste.

Ako ne želite da delite lokaciju, uključite Ghost Mode. Ako ipak želite da je dele samo određene osobe, koristite opciju Only These Friends, umesto da bude dostupna svim prijateljima.

Mit #5: „My AI je samo još jedan chatbot“

Snapchat je među prvim društvenim mrežama uveo generativnu veštačku inteligenciju direktno u razgovore. My AI izgleda kao još jedan kontakt na listi prijatelja, pa mnogi korisnici zaboravljaju da zapravo razgovaraju sa sistemom koji funkcioniše drugačije od običnog chata.

Za razliku od Snapova koji nestaju, razgovori sa AI mogu da se koriste za unapređenje usluge. Zbog toga nije preporučljivo deliti sa njim lozinke, adrese, zdravstvene podatke, finansijske informacije ili bilo šta što ne biste želeli da ostane zabeleženo. Dobra vest je da korisnici mogu obrisati podatke koje je My AI prikupio, ali većina ni ne zna da ta opcija postoji.

Mit #6: „Snapchat nikada nije imao ozbiljne bezbednosne probleme“

Kao i gotovo svaka velika digitalna platforma, ni Snapchat nije prošao bez bezbednosnih incidenata. Još 2013. godine hakeri su iskoristili ranjivost u sistemu i objavili podatke o milionima korisničkih naloga. Godinu dana kasnije dogodio se slučaj poznat kao The Snappening, kada je na internetu završilo više od 100.000 privatnih fotografija.

Važno je naglasiti da tada nije kompromitovan sam Snapchat, već aplikacije trećih strana koje su korisnicima obećavale da mogu trajno da čuvaju Snapove. Ipak, posledice su bile iste – privatne fotografije završile su na internetu bez saglasnosti njihovih vlasnika.

Poslednjih godina mnogo češći problem predstavljaju phishing prevare. Korisnici dobijaju poruke da im je nalog zaključan ili da moraju hitno da potvrde identitet. Klikom na lažni link i unošenjem lozinke praktično sami predaju pristup svom nalogu prevarantima.

Mit #7: „Najveći rizik su hakeri“

Zapravo, najveći rizik je osećaj lažne sigurnosti.

Snapchat je dizajniran tako da korisnik stekne utisak kako je sve prolazno. Fotografije nestaju. Razgovori se brišu. Profil deluje zatvoreniji nego na drugim mrežama. Upravo zbog toga mnogi korisnici dele sadržaj koji nikada ne bi objavili na Instagramu ili Facebooku.

Stručnjaci koji se bave zaštitom dece na internetu upozoravaju da je upravo taj osećaj prolaznosti jedan od razloga zbog kojih se Snapchat često pojavljuje u slučajevima seksualnih ucena (sextortion). Napadači se predstavljaju kao vršnjaci, brzo stiču poverenje i traže jednu fotografiju. Kada je dobiju, razgovor se pretvara u ucenu – novcem ili novim fotografijama. Problem nije u tome što aplikacija podstiče ovakvo ponašanje, već što mnogi mladi veruju da je sadržaj koji šalju nemoguće sačuvati.

Šta bi svaki korisnik trebalo da proveri već danas?

Bez obzira na to da li Snapchat koristi dete ili odrasla osoba, nekoliko podešavanja vredi proveriti odmah:

• promenite opciju Contact Me na Friends;
• isključite See Me in Quick Add ako ne želite da vas Snapchat preporučuje nepoznatim osobama;
• proverite ko može da vidi vaše Story-je i po potrebi izaberite My Friends ili Custom;
• uključite Ghost Mode ili ograničite deljenje lokacije samo na osobe kojima verujete;
• isključite Activity Indicator ako ne želite da drugi vide kada ste bili aktivni;
• obrišite podatke koje je prikupio My AI i izbegavajte da mu poveravate lične informacije;
• uključite dvofaktorsku autentifikaciju, jer je to i dalje jedna od najboljih zaštita od krađe naloga.

Snapchat nije ni potpuno bezbedna, ni potpuno nebezbedna aplikacija. On je alat koji može biti zabavan, kreativan i koristan, ali samo ako korisnik razume kako funkcioniše. Problem nije u tome što fotografije nestaju, već što zbog toga lako zaboravimo da posledice ne moraju.

Možda je zato najvažnije pitanje koje roditelj može da postavi svom detetu mnogo jednostavnije nego što misli. Ne: „Da li koristiš Snapchat?“ već: „Da li znaš ko sve može da vidi ono što tamo deliš?“ Razgovor o tome često je mnogo vredniji od svake zabrane.