Pratimo kako se osećamo
Slušajmo svoje telo i dušu - da li smo umorni, nervozni i rasejani posle dužeg boravka online? To je dobar signal da napravimo pauzu.
Telefon, društvene mreže, aplikacije, igrice, poruke i sadržaj koji ne prestaje da se smenjuje postali su deo naše svakodnevice, do te mere da retko zastanemo i obratimo pažnju na sebe.
Funkcionišemo, odgovaramo, pratimo, završavamo obaveze, ali vremenom se pojavi onaj tihi osećaj umora, nervoze i rasutih misli, kao da nam je pažnja stalno negde između više stvari, a nigde potpuno prisutna. Nervozni smo, napeti, često anksiozni, zaboravniji nego ranije. Ko je kriv i da li tražimo dežurne krivce ili iskreno sagledamo i sopstvenu odgovornost za to?
Često ignorišemo ono što nam telo, um i duša zapravo poručuju, ignorišući te vapaje da zastanemo, odmorimo, redefinišemo prioritete, postavimo pravila koja će nam pomoći, a ne dodatno otežati život u ovom digitalnom dobu.
Šta treba da pratimo?
Važno je da povremeno zastanemo i obratimo pažnju na sebe, posebno posle dužeg boravka online:
- da li smo umorni bez jasnog razloga?
- da li smo nervozni ili nestrpljivi?
- da li nam je teško da se fokusiramo?
- da li osećamo mentalni zamor i zasićenost?
To su signali koje ne treba da ignorišemo.
Šta možemo da uradimo?
Kada primetimo ovakvo stanje, ne treba ignorisati to saznanje, već ga prepoznati kao znak za pauzu:
- odložiti telefon na kratko i napraviti predah
- izaći iz digitalnog okruženja makar na nekoliko minuta
- opustiti se bez ekrana i stimulacije
- vratiti se aktivnosti tek kada se osećamo mirnije
Šta se menja kada počnemo da se osluškujemo?
Vremenom postajemo svesniji svog ritma i lakše prepoznajemo kada nam nešto ne prija:
- brže primetimo umor i preopterećenost
- lakše pravimo pauze na vreme
- manje ulazimo u stanje iscrpljenosti
- bolje čuvamo fokus i energiju
- imamo više kontrole nad svojim danom
Počinjemo da uviđamo da nije važno samo koliko smo online, već i kako se zbog toga osećamo.
Zašto je ovo važno?
Zato što nas stalna dostupnost drugim ljudima, odvoji od nas samih. Kada ne pratimo kako se osećamo, pređemo svoje granice i prekasno primetimo umor. Kada počnemo da slušamo sebe, ne usporavamo život već ga bolje razumemo. I upravo u tom razumevanju vraćamo sebi ravnotežu, fokus i mir.
