Znate li šta je sadfishing i zašto može biti opasan?

Sadfishing označava prekomerno iznošenje tužnih, emotivnih i često preterano dramatičnih sadržaja na društvenim mrežama. Za razliku od iskrenog deljenja problema, ovde je naglasak na dramatizaciji, nepotpunim informacijama i učestalosti – a to vremenom može izazvati osudu pratilaca i smanjiti poverenje. 

Sam pojam popularizovao je 2019. godine britanski medij The Telegraph kada je ovaj pojam upotrebio u jednom tekstu, kako bi opisao ponašanje influensera koji preterano dele tužne priče kako bi privukli više publike i reakcija. Naziv je nastao po antologiji sa terminom catfishing koji označava lažno predstavljanje u online prostoru. Ipak, u slučaju sadfishinga radi se o “pecanju” saosećanja.

Zašto ljudi pribegavaju sadfishingu

Online svet postao je sastavni deo naših života. Tamo odlazimo po informacije, savete, trendove i zabavu. Tamo kupujemo, bindžujemo serije i filmove, igramo igrice. Taj svet je naš svet, naša stvarnost koju živimo, pa na internetu ostavljamo svoje fotografije, delimo svoje najsrećnije trenutke sa prijateljima, naše misli i stavove. Ponekad smo u tom svetu slobodniji, jer smo sakriveni iza svojih profila, fotografija i predstave koju smo o sebi za neke druge stvorili. Tu važe neka druga pravila, a sve se meri reakcijama – lajkovima i komentarima. Mladu osobu, koja je tek u procesu sazrevanja i izgradnje samopouzdanja i identiteta, to može omesti i odvesti u iluziju – da je vredna onoliko koliko ima lajkova. Potreba za validacijom, koju prirodno ima svako ljudsko biće, tada se prenosi u digitalni prostor, a upravo usled tog pritiska često nastaje i sadfishing.

Mladi tako pokušavaju da pronađu preko potrebno razumevanje, koje ne pronalaze u svom okruženju, te ga traže u online prostoru. Ipak, stručnjaci navode da to može doneti trenutno olakšanje, ali da problemi ostaju.  

Šta kaže psihologija

Sasvim je normalno da mladi prolaze kroz razne faze emocionalnog sazrevanja i razvoja identiteta. U tom periodu uobičajene su izraženija impulsivnost i promenljivost emocija. Pojedina istraživanja pokazala su da viši nivo anksioznosti, depresivnosti, kao i osećaj nedostatka socijalne podrške može doprineti većoj sklonosti ka sadfishingu. 

Ipak, stručnjaci navode da i pojedine osobine ličnosti, poput emocionalne nestabilnosti, kao i granični i histrionični poremećaji ličnosti, mogu povećati verovatnoću da se unutrašnja osećanja izraze kroz dramatične predstave, pa i objave na mrežama. Dodatno, pod uticajem opijata emocije mogu postati intenzivnije, pa samim tim i objave mogu biti dramatičnije.

Ovde treba istaći i sam dizajn društvenih mreža – jer algoritmi favorizuju sadržaj koji izaziva šok i jake emocije. Takav sadržaj brzo prikuplja reakcije publike, što algoritmu daje signal da je upravo to ono što publici treba. To može podstaći mlade da koriste tugu kao alat za dobijanje pažnje. 

Kako prepoznati sadfishing

Sasvim je normalno da na društvenim mrežama delimo i drugu stranu života – stres, tugu, probleme, osećaj neuspeha. Takve objave, ukoliko su iskrene, mogu biti zdrave, jer one govore o stvarnim emocijama i donose ravnotežu između stvarnog i “savršenog” online sveta. Na taj način razmenjujemo mišljenja, otvaramo prostor za diskusiju i podršku i dolazimo do novih uvida.

Međutim, treba razlikovati otvorenu komunikaciju i privlačenje pažnje.  Znakovi koji mogu ukazivati na sadfishing:

• Preterana dramatizacija – Jake reči i fotografije koje izazivaju sažaljenje
• Učestalost sličnih objava uz nedostatak informacija i detalja – Osobe sa stvarnim problemima sklone su jasnim porukama, iz njihovih objava vidi se kontekst, problem, dok poruke koje ostavljaju služe kao upozorenja ili apel za pomoć. Kod sadfishinga kontekst je nejasan, a svaka objava je dramatična

Ukoliko primetite objave ovog tipa nemojte odmah osuđivati i proglašavati nečiju objavu za sadfishing. Nije sve uvek crno – belo, nekada je zaista teško napraviti razliku.

Ukoliko poznajte osobu koja često postavlja takav sadržaj potražite znakove koji mogu ukazivati da je nekome zaista potrebna pomoć:

• Objave koje osoba postavlja su učestale, ali imaju kontekst – možda sama poruka ispod posta nije jasna, ili može biti dvosmislena, ali vi znate da je neko prošao kroz traumu, bolan raskid i sl.
• Osoba izbegava socijalna okupljanja, zatvara se u sebe i prestaje  sa vama da deli informacije o svom životu i emocijama
• Loše zdravstveno stanje – izražen umor, uznemirenost i razdražljivost, osoba se žali da loše spava, da je pod stresom

Ipak, razlika se najbolje otkriva razgovorom. Priđite sa empatijom i dobrom voljom – poziv ili poruka značiće više od lajka ili komentara. Nekada je dovoljno da nas neko sasluša, da se osetimo prepoznato i vrednovano. 

Opasnosti sadfishinga

Iako na prvi pogled ovaj fenomen može delovati bezazleno, stručnjaci upozoravaju da ovakva praksa nosi ozbiljnije posledice, posebno ukoliko se ponavlja i postane obrazac ponašanja. Društvene mreže ne nude stvarnu utehu, niti istinsku trajnu podršku, već samo prividno olakšanje i razumevanje. 

Najčešće posledice mogu biti:

• Rizik od odbacivanja – Može se desiti da prijatelji izgube poverenje usled nedostatka informacija i preterane dramatizacije usled iznošenja problema javno, što može rezultirati izbegavanjem i odbacivanjem.
• Izloženost podsmehu i digitalnom nasilju – Iznošenje intime na društvenim mrežama uvek lako postati povod za šale i uvrede. Kada se sadržaj jednom okači javno, on tu i ostaje, a drugima dajemo dozvolu da ga dele i komentarišu.
• Pogoršanje mentalnog stanja – Ukoliko osoba bude izložena podsmehu, može doći do povlačenja i još većeg osećaja usamljenosti i nerazumevanja
• Pogrešne poruke – Ukoliko normalizujemo ovakvo ponašanje mladi mogu steći utisak da je to jedini način da privuku pažnju i potvrde svoju vrednost

Kako da na ovakve objave reagujete kao roditelj ili nastavnik

Može vam se učiniti da je to samo privlačenje pažnje, ali budite oprezni:

• Bez osude – krenite sa pitanjem: “Kako se zaista osećaš?”
• Budite spremni za razgovor – podstaknite dete da svoja osećanja otvoreno podeli u sigurnom okruženju
• Pronađite alternativu – Sport, kreativne radionice i druženje van mreža mogu pomoći mladima da svoje emocije izraze na zdraviji način. Dodatne aktivnosti podstiču socijalizaciju, te im mogu ponuditi prostor da kanališu svoju tugu, bes ili frustracije
• Stručna podrška – Sasvim je u redu da ne znate i ne možete sve sami, zato su tu stručnjaci

Poruke za mlade (ali i za one starije)

• Osećanja su važna  – Reakcije na mrežama ne mogu da pruže utehu i potrebnu podršku
• Postoje bolji načini da zatražimo pomoć – Problem se čini većim dok ga držimo samo za sebe.  Poveri se prijateljima, roditeljima, nastavniku ili stručnjaku, jer lakše je kad ne moramo sve sami.
• Mreže nisu bezopasne – Sve što na internetu podelimo može biti i zloupotrebljeno