Da li je opasni onlajn izazov ikada postojao?
Pre 10 godina ceo internet je brujao o opasnom izaovu koji kruži društvenim mrežama, a u kojem učestvuju tinejdžeri. Reč je „Plavom kitu”. O njemu su pisali domaći i inostrani mediji, govorilo se u televizijskim emisijama, bio je tema za influensere koji su o njemu govorili na svojim Jutjub kanalima. Šta je zapravo istina o ovom onlajn izazovu?
„Izazov Plavog kita” navodno je „samoubilačka igra” u kojoj učestvuju tinejdžeri. Oni dobijaju 50 zadataka koje rade 50 dana. Pretpostavlja se da je ovaj onlajn izazov povezan sa brojnim smrtnim slučajevima širom sveta.
Iako u početku deluje bezazleno, poput dečje igre, jer su izazovi da dete ustane usred noći ili da pogleda horor film, zadaci iz dana u dan postaju sve opasniji. Te se tako među te nimalo bezbedne zadakte ubraja „zakorači na sims zgrade”, „ureži kita na ruku”… Poslednji 50. izazov zahtevao je od učesnika izazova da se ubije…
Izazov je nastao u Rusiji. Vrlo brzo proširio se na druge države i kontinente – Ukrajinu, Indiju, SAD…
Priča se naime povezuje sa tinejdžerkom Rinom Palenkovom, koja je živela u jugoistočnoj Rusiji. Na internet je 22. novembra 2015. postavila selfi. Na fotografiji ona se nalazi napolju. Crni šal joj je vezan oko usta i nosa. Rina pokazuje srednji prst u kameru i deluje kao da je prekriven sasušenom krvlju. U opisu slike pisalo je „Nya bye”. Sutradan je izvršila samoubistvo.
Njena smrt bila je tema raznih četova Vkontakte, najveće ruske društvene mreže. Pored svakodnevnih tema o kojima su na toj platformi tinejdžeri ćaskali, govorili su i o depresiji, usamljenosti…
O Rininom slučaju širile su se priče, od kojih je većina bila neistinita. Granica između činjenica i fikcije gotovo da nije postojala. Čak su je i veličali zbog načina na koji je postupila. Delili su se i snimci, za koje su korisnici tvrdili da prikazuju poslednje trenutke njenog života.
Ipak, niko nije znao pravu priču o razlozima njenog samoubistva. Iz tog razloga, ubrzo posle toga, Rinin slučaj povezivan je sa slučajevima suicida i drugih tinejdžera.
Na katolički Božić iste godine život je sebi oduzela joj jedna ruska tinejdžerka, a nešto manje od mesec dana nakon nje još jedna iz istog grada – Rajazana. Njihovi roditelji proučavali su kasnije onlajn naloge svojih ćerki i otkrili su da su obe bile članice sličnih grupa na internetu. U svim grupama nalazili su se Rinini crteži, objave o suicidima i brojna spominjanja plavih kitova.
Ali zašto baš ta životinja? Jedni su navodili da kitovi umeju da se namerno nasukaju na obalu (i tako (mogu da) umru), dok su drugi smatrali da je to referenca na tekstove ruskog rok benda Lumen. U maju 2016. spekulacije o ovoj temi postala je jedna od češćih tema u široj javnosti u Rusiji.
Novinarka Galina Marsalijeva objavila je tekst u kome navodi da u određenim onlajn grupama, koja imaju specifična imena, postoji igrica u kojoj moderatori zadaju 50 zadataka igračima koje moraju da ispune za isto toliko dana. Poslednjeg dana korisnik bi morao da se ubije. Galina, takođe, navodi i da je između novembra 2015. i aprila 2016. oko 130 dece sebi oduzelo živote zbog učešća u ovim izazovima. Tako je ta priča svetskoj javnosti postala poznata kao „Izazov Plavog kita”.
Za kratko vreme priča je zabrinula javnost, a pojedini ruski državni zvaničnici izazov su upoređivali sa Islamskom državom. Uznemirenost se proširila i izvan Rusije. U Americi nekoliko dece je sebi oduzelo živote, a sva su neposredno pred smrt naslikali ili objavili slike na kojima se nalaze plavi kitovi.
U novembru 2016. usledilo je hapšenje dvadestjednogodišnjaka Filipa Budeikina, bivšeg studenta psihologije, koji je osumnjičen za navođenje tinejdžera da izvrše samoubistva. On je priznao umešanost, rekavši, između ostalog, da čisti društvo od „ljudskog otpada” i da smatra da „radi pravu stvar”. Naveo je i kako je 2013. Stvorio igru „f57” (ime nastalo od prvog slova njegovog imena i poslednje dve cifre njegovog broja telefona), koja se takođe povezivala sa brojnim slučajevima suicida. U maju 2017. osuđen je na tri godine zatvora.
Iako je delovalo da je sve završeno, ništa nije bilo tako jednostavno.
Istraživački novinar Evgenije Berg počeo je detaljnije da istražuje priču o ovom izazovu. Put ga je odveo do oca jedne od devojčica koje su se ubile za vreme božićnih praznika. Roditelji devojčice posle smrti ćerke osnovali su organizaciju „Spasimo decu od sajber-kriminala”.
U brošuri organizacije oni su naveli da bi za smrt njihove ćerke mogla da bude odgovorna jedna strana obaveštajna služba, a da njeni operativci uništavaju ruski narod tako što navode njihovu decu na samoubistvo.
Otac devojčice uradio je istraživanje, putem medijskih izvora i javno dostupnih podataka izvukao je 130 slučajeva samoubistva dece u Rusiji, a koji su bili povezani sa onlajn grupama. Ta brojka pominje se i u tekstu novinarke Galine Marsalijeve – što bi značilo da je ovo bio njen izvor.
Ipak, novinarka je poricala da je izvor bio otac devojčice, već da je preko 200 roditelja, koji su izgubli decu, govorilo o tome. Kako je navela otac devojčice je samo pomogao oko vremenskog perioda, te da je mnoge stvari proverila pre objavljivanja. Pored roditelja stradale dece razgovarala je i sa stručnjacima za pravo i psihologiju, a kao razlog za objavljivanje priče bila je želja da se policija navede na akciju i shvati ozbiljnost problema. Ali ni novinari, ni policija, nisu mogli da dokažu da bilo koje samoubistvo ima veze sa onlajn grupama.
Aleksandra Arkipova, profesorka Folklornih studija na Ruskom državnom univerzitetu za društvene nauke, bavila se ovom temom. Zajedno sa kolegama ušla je u onlajn grupe koje su se pominjale u medijima i koje su navodno bile povezane sa „izazovom Plavog kita” i otkrili nešto što nisu očekivali. Svi moderatori bili su tinejdžeri uzrasta od 12 do 14 godina, koja su o igru čitala ili čula.
Akripova smatra da sam izazov možda zapravo nije ni postojao do objavljivanja Galininog teksta, jer su moderatori imitirali korake o kojima se pisalo u medijima. U grupama su članovi čekali igru, koja zapravo nikada nije počela.
