Zašto je važno da tinejdžeri uče da zarađuju – i kako da ih roditelji u tome podrže
Do pre samo par godina, ako bi neko dete u Srbiji izjavilo kako želi da nađe posao tokom raspusta -verovatno bi izbila mala porodična revolucija. U priču se uključuju roditelji, komšije, tetke, bake i deke, pa bi se čulo: Tvoje je da učiš, a naše da zarađujemo. Međutim, neki pametniji od nas dozvolili su da širenjem vidika i pogledom uprtom ka tom naprednom Zapadu, uvidimo koliko smo grešili.
Studija Univerziteta Britanske Kolumbije je pratila više od 240.000 kanadske dece od 15. do 25. godine i pokazala da oni koji su radili do 33 sata nedeljno tokom školske godine ili do 43 sata tokom leta – kasnije se laše zapošljavaju i imaju veće prihode. Autori ističu da praktične veštine, kontakt sa odraslima u poslovnom okruženju i prva iskustva u radnoj sredini donose jasnu prednost u daljoj karijeri.
Cilj podrške od strane roditelja jeste da podstaknu decu da se finansijski osamostale (u nekoj daljoj perspektivi), da ih nauče odgovornosti – obaveze na poslu koje ne podležu roditeljskom autoritetu i koje su uglavnom klimavog dogovora, zatim učenje finansijskoj pismenosti – otvaranje računa u banci i raspodela sopstvenog novca po prioritetima. Ovo ima za cilj odgajanje odgovornih ljudi koji se u zrelom dobu neće ugušiti u kreditnom sistemu, a još važnije – i škola samovrednovanja koliko zapravo njihov trud vredi.
Promena koju su mladi sami pokrenuli
Za razliku od nekih prethodnih generacija, koje su navikle da se novac dobija od roditelja, tetki, ujaka i ponajviše baka i deka, današnji tinejdžeri sve češće žele da zarade. Nije stvar samo u novcu. To je stvar osećaja samostalnosti. Stvar identiteta. Stvar slobode. U zemljama poput Nemačke, Holandije, Švedske, rad tokom srednje škole nije tabu. Tamo je sasvim normalno da tinejdžer vikendom radi u pekari, deli novine ili čuva decu u komšiluku. Roditelji ne gledaju na to kao na „eksploataciju“, već kao na školu za život. Tokom letovanja u Grčkoj nailazili smo na trinaestogodišnjake koji nose velike poslužavnike pune čaša u lokalnim tavernama. Deca tamo odrastaju tako da se porodični biznis ne smatra zlatnom kokom, već rudnikom zlata u kojem cela parodica radi da bi se tokom zime putovalo, plaćali privatni časovi i ulagalo u proširenje porodičnog biznisa. Plodove uspešnog rada, na kraju, ubira cela porodica. Uče se između ostalog i jedinstvu porodične zajednice.
U Srbiji se ta svest polako, ali uporno menja. Mladi sve više žele da zarade – neki za telefon, neki za letovanje, neki samo da ne moraju da pitaju mamu za svaki dinar. Radnje poput Zare, u trećoj smeni su pune studenata i srednjoškolaca koji u magacinima tržnih centara sklapaju tokom dana rasturenu garderobu. Kafeterije imaju bar većinu zaposlenih iz omladinske zadruge. Studenti DIFa drže privatne treninge u teretanama… Poslova ima svuda, a ideje za zaradu verovatno još više.
Ukoliko ne znate odakle bi vaši tinejdžeri mogli da krenu, dajemo vam par najčešćih poslova kojima se mladi u Srbiji bave:
- Promoter/ka u tržnim centrima
- Deljenje flajera ili rad na događajima
- Šetanje pasa i čuvanje kućnih ljubimaca
- Babysitting ili pomoć mlađoj deci u učenju
- Uređivanje videa, vođenje TikTok profila za mali biznis
- Online podučavanje (npr. engleski ili matematika)
Zakon i sam kaže da dete od 15 godina može da radi ako ima pisanu saglasnost roditelja/staratelja i ako posao ne ugrožava njegovo zdravlje, bezbednost i školovanje. Takođe, mora proći zdravstveni pregled kojim se potvrđuje radna sposobnost za konkretan posao. Zabranjeno je da dete mlađe od 18 godina radi noću, teške fizičke poslove. Praksa i honorarni poslovi (npr. sezonski rad, gluma, promocije, rad tokom raspusta) su dozvoljeni, ali poslodavac mora da poštuje propise o zaštiti mladih na radu, uključujući i skraćeno radno vreme (maksimalno 35 sati nedeljno za maloletnike). Dakle, podrška roditelja je potrebna i pravno i psihološki.
Gde da traže poslove?
Izdvajamo par platformi i predloga kako doći do prvog posla:
- startuj.com (studenti i mlađi)
- Infostud, HelloWorld, Joberty (za IT, dizajn, freelance)
- Fiverr i Upwork (za one koji znaju engleski i imaju digitalne veštine)
- Facebook grupe: „Poslovi za mlade Beograd/Novi Sad“
- Komšiluk i poznanici – često najbolji početak
- Omladinske zadruge
Roditelji: ne kočite, podržite
Naravno, svaki roditelj želi da zaštiti svoje dete. Želimo da se odmore preko raspusta, da ne razmišljaju o novcu prerano. Ali možda to više nije opasnost – možda je prilika.
Učeći da zaradi, tinejdžer:
- Razvija odgovornost
- Uči da planira i raspolaže novcem
- Oseća se ponosno i korisno
- Postaje manje zavistan, a više sposoban
- Gradi samopouzdanje koje škola ne uči
A vi, kao roditelj, imate šansu da ne samo kažete “verujem ti”, nego to i pokažete. Dovoljno je da oseti da njegov trud vredi. Nije smisao da deca rade kao odrasli i postanu odrasli pre vremena. Smisao je da nauče kako se postaje odrasla osoba – korak po korak. Budite ponosni na svoje tinejdžere, jer prave vrednosti treba da se podrže.
