Algospeak – jezik koji ne razumeju ni roditelji, ni algoritmi
Naišli ste na video tinejdžera, ali niste baš shvatili o čemu priča, jer ste razumeli svaku treću reč. Da niste naišli na još sličnih primera možda biste i pomislili da je neka fora ili da imate problema sa sluhom. Ovako ste, posle desetog videa sličnog sadržaja, ostali zbunjeni. Ne brinite, niste jedini. Vi možda jeste ispali iz “fazona”, ali ovaj jezik ne razumeju ni algoritmi. Radi se o takozvanom algospeak-u, digitalnom jeziku koji sve više oblikuje način na koji mladi ljudi komuniciraju.
Šta je algospeak i kako je nastao?
Pojam algospeak nastao je spajanjem dveju engleskih reči – algorithm (algoritam) i speak (govoriti). U prevodu ova složenica označava govor u prisustvu algoritma. Nastala je kao reakcija na automatske alate za moderaciju neprikladnog sadržaja, koje koristi većina popularnih paltformi, kao što su Instagram, TikTok, YouTube itd.
Algoritmi automatski blokiraju teme poput nasilja, samopovređivanja, samoubistva, seksualnog nasilja, pornografije, droge i govora mržnje – a klinci su pronašli način da ih pobede. Softveri, ma koliko napredni bili, ne mogu prepoznati emocije, niti razlikovati govor koji ohrabruje nasilje od govora koji o njemu informiše. Oni ne prepoznaju namere, prepoznaju reči, odnosno znakove. Zato mnogi korisnici, posebno tinejdžeri i mladi ljudi, biraju da zamene rizične reči sa određenim, modifikovanim, verzijama, kako im sadržaj ne bi bio uklonjen. To donosi slobodu govora, ali i krije određene opasnosti.
Rečnik – kako aglospeak izgleda u praksi?
Baš kao i digitalni svet, aglospeak je fluidan i brzo se menja. Ipak, misija je ista – prevariti algoritam, ostati vidljiv na mreži. Evo nekoliko najčešćih algospeak izraza i njihovih značenja:
- seggs, s3ggs, s3x, s*x – seks
- unalive – smrt
- corn – porn (pornografija)
- le$bian – lezbejka
- d13t – diet (dijeta)
- sh – self-harm (samopovređivanje)
- kms – kill myself (samoubistvo)
Ovi izrazi često prate i kriptične poruke, namerno ispunjene sarkazmom, šalom ili određenom distancom, kako bi zavarale i algoritme, ali i neželjene posmatrače- roditelje, nastavnike, odnosno starije koji bi mogli reagovati.
Važno je razumeti kontekst – kada je aglospeak opravdan, a kada opasan
Mladi su uvek koristili i razvijali svoj jezik, žargon, koji odrasli ne razumeju – to i jeste deo odrastanja i traženja pripadnosti. Taj način izražavanja delom je identitetski, delom otpor prema autoritetima. Tako gledano – aglospeak nije ništa novo ni drugačije. Samo je medij, putem kojeg se šalju poruke nov (iako ni društvene mreže nisu baš od juče). Međutim, algospeak nije samo još jedan tinejdžerski jezik u novom ruhu. Razlika je u tome što ovaj jezik ne nastaje samo sa željom da se bude “cool” – već iz potrebe da se prikriju zabranjene teme i rizična ponašanja.
Psiholozi ističu da je ova vrsta komunikacije specifična po tome što istovremeno služi kao štit i kao poziv. U prevodu – dete na mreži može podeliti da ima suicidne misli, kroz aglospeak, jer se tako oseća lakše da priča o toj temi, ali to neće prepozanti ni algoritam ni neko stariji iz okruženja.
Zato, da bismo razumeli poruku, moramo znati kodove, ali istovremeno i obratiti pažnju na kontekst – ukoliko ne razumemo kontekst lako se može desiti da ozbiljan poziv u pomoć prođe nezapaženo, promocija štetnih ponašanja prođe nekažnjeno, te da roditelji, nastavnici ne prepoznaju opasne obrasce ponašanja.
Šta mogu da urade roditelji i nastavnici?
Za početak nemojte ignorisati ovakve pojave, već:
-
- Upoznajte izraze i simbole – kroz alate poput Urban Dictionary, Reddit forum, TikTok “translator” vodič ili slične blogove i forume
- Ne ismevajte ono što ne razumete – mnogi aglospeak izrazi deluju smešno ili simpatično, ali to uopšte nisu.
- Razgovarajte sa detetom – Zajedno stražujte, postavljajte pitanja, upoznajte se sa njihovim svetom – drugim rečima učite od njih. Ako pokažete autentično interesovanje, veća je šansa da će dete biti otvorenije za razgovor
- Pratite promene u ponašanju
