Jabukovo sirće i gorka istina – čemu nas uči nova Netflixova serija
Trava je uvek zelenija sa druge strane. Ili se to nama samo čini? Možda je trava veštačka? Tu negde počinje i priča Bel Gibson, influenserke iz Australije koja je slavu stekla kroz deljenje svog ličnog iskustva sa opakom bolešću - izlečila je rak uz pomoć prirodne ishrane i alternativne medicine. Lansirala je aplikaciju, izdala knjigu zdravih recepata i organizovala prikupljanje novca za pomoć obolelima od raka. I cela priča bi bila vrlo inspirativna, da se godinama kasnije nije otkrilo da je sve bila samo dobro upakovana laž.
Lažna stvarnost
Svi koristimo filtere, biramo najbolje fotke, pričamo najbolje priče. Potpuno je prirodno da svako od nas želi da sakrije svoje nedostatke. Ipak, prikazivati najbolju verziju sebe nije isto što i obmanjivati druge.
Glavna junakinja nove Netfliksove serije “Apple Cider Vineger”, Bel Gibson, koristila se lažima i emotivnom manipulacijom kako bi pridobila pažnju dugih. Ono što ovu priču čini još strašnijom, jeste to što je zbog svoje popularnosti potencijalnno ugrozila živote onih koji se zaista bore sa karcinomom. Obmanjivanje je, u ovom slučaju, dovelo i do iskrivljene percepcije stvarnosti kod Beline publike. Mnogi su pod njenim uticajem odbacili tradicionalne metode lečenja ili ih odložili, pokušavajući bolest da iskorene uz pomoć ishrane i alternativnih metoda.
Osim što obmanjivanje može ozbiljno da naruši poverenje, može duboko uticati i na psihu publike, podstičući stalno poređenje i osećaj inferiornosti. Iako psiholozi pojašnjavaju da smo evolucijski skloni da se poredimo sa drugima, kako bismo procenili svoj status unutar zajednice, problem nastaje onda kada počnemo da upoređujemo neuporedivo – poput sopstvenog zdravlja sa tuđim. Svako je individua za sebe i svako ima svoj put – pa je veoma opasno zdravstvene savete tražiti na internetu, posebno od osoba koje nisu medicinski stručnjaci.
Lajkovi nisu merilo vrednosti
Potrebe za prihvatanjem i priznanjem duboko su ukorenjene, samo su društvene mreže donele nova pravila ili bolje reći – nove metrike vrednovanja. Iako na prvi pogled može zvučati čudno, postoji objašnjenje – lajkovima hranimo centar za nagrađivanje u mozgu, a na taj način se luči dopamin, hormon sreće. Tako postajemo zavisni od potvrde drugih i silno razočarani ukoliko naša objava prođe neprimećeno. Priča o Bel Gibson samo je još jedan podsetnik na to koliko društvene mreže stvaraju pritisak da budemo prihvaćeni i voljeni – čak i po cenu istine. Ali, kao što ni laž, ma koliko uverljiva bila, ne može opstati zauvek, tako ni lajkovi nisu merilo naše vrednosti – oni su samo brojka, a ne odraz prave podrške i značaja.
Zašto smo skloni da poverujemo u dobru priču?
Ljudi vole dobre priče – one koje pokreću emocije, bude nadu, daju rešenja za komplikovane životne probleme. Retko pamtimo imena, statistike i suve činjenice, ali uvek pamtimo osećaj koji je neka priča probudila u nama. Tu leži moć obmane. Bel nije doktor, nije imala medicinsko znanje, nije čak bila ni bolesna, ali je imala priču – i to onu koju ljudi žele da čuju. Bel nije prodavala istinu, već nadu – koja je opasna baš zato što je utemeljena na lažima.
Psiholozi ističu da smo programirani da tražimo potvrdu sopstvenih uverenja. Taj fenomen naziva se confirmation bias – sklonost da nesvesno biramo informacije koje podržavaju ono u šta verujemo, dok ignorišemo sve one koje se tome protive. Zato je mnogima koji su pratili Bel, a koji su se i sami borili sa opakom bolešću, bilo lakše da poveruju da se rak može izlečiti samo uz zdrave šejkove, nego da prihvate surovu realnost.
I same društvene mreže pojačavaju ovaj efekat, jer su algoritmi dizajnirani tako da nas što duže zadrže pred ekranom. A kako to najbolje da urade? Kroz senzaciju i emocije. Šokantni naslovi, dirljive ispovesti, priče o borbi i pobedi, teorije zavere, čudotvorne moći izlečenja – to su sadržaji koji dominiraju internetom, jer nam bude razna osećanja (strah, tugu, mržnju, saosećanje, radost itd.). Istraživanja su pokazala da se lažne vesti šire čak šet puta brže od istinitih informacija, kao i da većina mladih retko prepoznaje razliku između sponzorisanog i pravog novinarskog članka.
Kada jednom poverujemo u priču, teško je priznati da smo bili obmanuti. Zato su mnogi nastavili da podržavaju Bel Gibson čak i kada su isplivali dokazi da je lagala – priča je čini se bila previše dobra da bi bila laž.
Kritičko razmišljanje – imperativ u digitalnom dobu
Informacije nas bombarduju sa svh strana, a dirljive priče čekaju iza svakog ugla, pa se postavlja pitanje – kako razlikovati istinu od manipulacije?
Odgovor nije slepo poverenje – ni u druge, ni u sebe. Ključ je u stalnom preispitivanju, analizi i istraživanju. Kritičko razmišljanje je neophodan kompas kroz digitalni svet u kojem živimo. Šta to u praksi znači?
- Proverite izvore – Da li je informaciju objavio kredibilan medij ili anonimni blog? Govori li o zdravlju dokotor ili neko ko sa medicinom nema nikakve veze?
- Budite sumnjičavi – Sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno to i jeste.
- Obratite pažnju na emocije – Minpulatori igraju na emocije, jer to smanjuje sposobnost kritičkog razmišljanja. Umesto da impulsivno reagujete i podelite takav sadržaj, zastanite i promislite: Da li za te tvrdnje postoje dokazi? Ko je izvor informacije? Može li nešto osporiti tu tvrdnju?
- Istina i viralnost ne idu uvek zajedno – Nije sve što ima milionske preglede tačno, isto kao što nije stručnjak svako ko ima puno pratilaca i lajkova
- Zdravlje poverite stručnjacima – Ukoliko imate bilo kakav zdravstveni problem, psihičke ili fizičke prirode, obratite se stručnjacima.
