Zdrava priča sa mladima: Nikola Maletić o dijalogu, mladima i online prostoru

Mladi danas odrastaju u svetu u kom se njihov glas često komentariše, ali se retko zaista čuje. O njima se govori kao o nezainteresovanima, apatičnima ili „izgubljenima u telefonima“, dok se istovremeno od njih očekuje da preuzmu odgovornost za budućnost društva.

Podkast „Zdrava priča sa mladima“ nastao je upravo iz potrebe da se taj raskorak premosti – kroz razgovore koji mladima daju prostor da govore o onome što ih zaista tišti, zanima i pokreće. Bez etiketiranja i bez unapred zadatih uloga.

U razgovoru za Bolji online, autor i domaćin emisije Nikola Maletić govori o temama koje mladi danas otvaraju, odnosu starijih i mlađih generacija, mentalnom zdravlju i izazovima odrastanja u digitalnom okruženju. Razgovarali smo i o tome kako svako od nas može doprineti da internet i društvene mreže budu zdravije, bezbednije i odgovornije mesto – posebno za mlade.

Često se čuje da su mladi danas „nezainteresovani“. Da li je problem u nezainteresovanosti ili u tome što se razgovor sa njima vodi na pogrešan način?

Rekao bih oba. Mladi jesu nezainteresovani za neke teme, za koje stariji smatraju da bi mladi morali biti zainteresovani. E pa, nisu. Nisu im važne. I mislim da je to skroz okej. Svaka generacija sa sobom nosi različita interesovanja, želje, potrebe. Ako su mladi u Srbiji pokazali nešto u poslednjih 15 meseci, to je da su veoma zainteresovani za stvari od kojih im zavisi budućnost, za teme i ideje za koje se bore. Druga strana problema, koja polako bledi, jeste što se mišljenja mladih ne smatraju relevantnim. Naglašavam da se to iz korena promenilo od početka studentskih protesta, ali pre toga mladima je govoreno da nemaju iskustvo, da treba da uče i da prepuste starijima te teme… Nadam se da ćemo i u budućnosti uspeti da sačuvamo poštovanje prema studentima, mladima i njihovim stavovima koje je izgrađeno. Nije cilj slepo slušati mlade, ali hajde da razgovaramo i da u tom razgovoru ostvarimo jednakost i poštovanje.

Koja tema te je tokom podkasta najviše iznenadila po tome koliko je mladima važna, a o njoj se u javnosti vrlo malo govori ili se pogrešno tumači?

Svakako da je to tema mentalnog zdravlja. Nažalost, na Balkanu je to još uvek tabu tema, tema koja sa sobom nosi predrasude i određenu vrstu stigme. Mladi sve više pokazuju potrebu za očuvanjem mentalnog zdravlja i šalju poruke da je sasvim okej ići kod psihologa, nekada se ne osećati dobro, plakati, radovati se…

Gde vidiš najveće nerazumevanje između mladih i starijih generacija – vrednostima, očekivanjima, načinu komunikacije ili?

Verujem da su nam vrednosti iste ili slične, da težimo ka manje više istim stvarima, ali ono što nas razlikuje definitvno je način na koji do tih vrednosti idemo, način na koji komuniciramo i posmatramo svet oko sebe. Svaka generacija primećuje drugačije stvari, ide ka cilju drugačijim putem, ali je važno da budemo svesni toga i da pokušamo da izgradimo most poverenja i poštovanja.

Kada mladi govore o svom mestu u društvu, šta im je danas najveći izazov – da budu shvaćeni, da budu uključeni ili da imaju prostor da utiču?

Verujem od svega po malo. Ono što vidim i što mi je veoma drago, mladi sami osvajaju prostore, bore se da budu shvaćeni i uključeni. Okej, stariji nam nisu to omogućili, sami ćemo se izboriti za to. Nije li to prelepo? Koliko god nas ljudi kritikovali kao generaciju, ja zaista verujem da će generacija Z stvoriti, na globalnom nivou, jedno sjajno društvo i okruženje.

Digitalni mediji su prirodan prostor za mlade. Šta primećuješ kao najveći izazov odrastanja u digitalnom okruženju – ne u smislu tehnologije, već odnosa, pritisaka i očekivanja koja dolaze „online“?

Mislim da tehnologije nisu stvorile nove izazove, mislim da su samo izazovi iz svakodnevnog života prebačeni u online prostor i da su neki time dodatno naglašeni. Delom su to nesigurnosti, potrebe za pripadanjem, određene vrste zavisnosti… Ne mislim da bi nestankom digitalnih medija ti izazovi nestali. Mislim da je važno da svaka mlada osoba radi na sebi i da vidi zašto se na određeni način ponaša u online svetu. Zašto ima potrebu da okači tu sliku, zašto joj je važno da je neko prati… Mislim da jedino radom na sebi možemo rešiti izazove koji se javljaju, a koji su povezani sa online svetom.

Šta bi, iz svog iskustva, voleo da su tebe ranije upozorili kada je reč o ponašanju, komunikaciji i odnosima u online prostoru? Koju bi poruku poslao vršnjacima – kako da budu “bolji online”?

Svi volimo da nam oko zgrade bude čisto, da nema đubreta, da vidimo neki cvet ili drvo, volimo da sretnemo komšiju koji nam poželi dobro jutro, volimo da je naša okolina čista, zdrava, a često zaboravljamo da su i društvene mreže danas naša okolina, s obzirom na to koliko vremena provodima na njima. Mislim da je važno da brinemo o tome da društvene mreže budu jedna čista i zdrava okolina. Zaista ne volim da na to gledam kao na neko mesto anonimnosti, gde svako radi šta god želi, bez razmišljanja o posledicama po drudge korisnike. I okej, nekada jeste tako, ali i u stvarnom životu neki ljudi bacaju đubre u prirodu. Hajde da vidimo šta ja kao korisnik mogu da uradim da to bude bolje mesto, kako ja mogu da se zaštitim, mogu li da očistim svoje okruženje i ispunim ga ljudima koji brinu o njemu. Iz ličnog iskustva, apsolutno je moguće. Pojaviće se neko ko će pokušati da baci đubre u moj online prostor, ali je on jedan, imam ceo krug ljudi sa kojima zajedno čistim i činim prostor boljim.

Koja je, po tvom mišljenju, najveća zabluda odraslih kada je reč o tome kako mladi koriste društvene mreže i digitalne platforme?

Mislim da su društvene mreže danas postale većini mladih svakodnevnica i mislim da treba da prihvatimo da je to okej. Danas većinu informacija mladi dobijaju preko društvenih mreža. Zaista smatram da je pogrešan pristup odraslih da je korišćenje telefona gubljenje vremena, da je štetno, da se treba zabraniti… Naravno, govorimo o korišćenju telefonu u normalnim granicama. Potrebno je da odrasli razumeju koje su sve uloge društvenih mreža i digitalnih platformi u životu mladih, mislim da im je za sada to još uvek nepoznat prostor i da nemaju jasnu sliku, pa zbog toga dolaze brojne zablude.

Koliko mladi danas uopšte imaju prostor za razgovor u kome ne moraju da se brane, objašnjavaju ili dokazuju – već samo da govore?

Da ste me ovo pitali pre 2023. rekao bih vam: ,,takav prostor gotovo da ne postoji”. Na sreću, sve više ljudi, medija i platformi ustupaju mesto mladima za dijalog, otvoren razgovor i uvažavanje stavova, bez potrebe za njihovim preispitivanjem, samo zbog toga što dolaze od mlade osobe. Zaista se nadam da će to opstati i u narednom periodu. Raduje me činjenicada sve više mladih pokreće svoje male medije i prave prostor u kom se glas mladih zaista čuje, bez cenzure i preispitivanja.

Šta misliš da bi stariji, a šta mladi, mogli da promene da bi taj dijalog bio kvalitetniji?

Ponovo se vraćam na poštovanje i jednakost. Svako od nas ima nešto, neko ima više iskustva, neko kreativnosti, neko znanja, neko ima drugačji pogled na svet… Hajde da u dijalogu svi budemo jednaki i da poštujemo jedni druge.

Šta mladima danas najviše nedostaje?

Uh… Mislim da je veoma individualno. Nekome nedostaje podrška, nekome nedostaje poštovanje… Ono što ih sve spaja jeste nedostatak sistemske podrške mladima. Mladi čine oko 17% stanovništva Srbije, a na brigu o njima država izdvaja 0,03% budžeta. Zaista mislim da su potrebna veća ulaganja i sistemska promena ka mladima. Potrebni su nam psiholozi kod kojih možemo da idemo preko zdravstvene knjižice, potrebni su nam ginekolozi i urolozi, potrebni su nam prostori za mlade, potrebno nam je bolje obrazovanje…

Šta je ono što bi o mladima trebalo da prestanemo da govorimo? A šta bi trebalo da vas pitamo?

Ne bih rekao da postoje konkretne stvari. Mislim da svako od nas, mlađih ili starijih, treba da se zapita da li je ovo što govorim okej. Da li ovime nekoga ponižavam, omalovažavam, umanjujem njegovu vrednost… Hajde da više brinemo jedni o drugima, jer samo zajedno možemo izgraditi društvo po meri svih njegovih članova.