Zaštitite svoj uređaj na vreme
Telefon se pregreva bez razloga, baterija ,,curi”, računar usporava i dugo učitava aplikacije. Većina može pomisliti da je u pitanju kvar, ili da je naprosto došlo vreme da se uređaji menjaju. Ipak, uzrok problema ne mora biti u uređaju, već u pozadinskim operacijama za koje i ne znamo da se dešavaju.
Većina nas hakovanje zamišlja kao ekstremno složene procese, napade pri kojima iskaču razni “crni ekrani” i misteriozne poruke, baš poput onih koje smo gledali u filmovima. U stvarnosti kompromitovan uređaj najčešće ne daje nikakve dramatične signale. Uređaj i dalje radi, ali… drugačije nego pre.
Savrmeni virusi i zlonamerni programi dizajnirani su upravo tako – da budu neprimetni, da ne izazivaju sumnju, kako bi što duže ostali na uređaju. Njihov cilj je da prikupljaju podatke, lozinke ili omoguće dalji pristup napadačima. Upravo zato, ključno je znati kako do hakovanja dolazi i šta tačno raditi u slučaju da do toga i dođe.
Kako najčešće dolazi do hakovanja telefona ili računara?
Možda ste već čuli, ali nije loše da ponovimo: U najvećem broju slučajeva do hakovanja ne dolazi usled “tehnološke nepismenosti”, već usled svakodnevnih digitalnih navika korisnika. Kad to kažemo mislimo upravo na nepažnju – a svi smo skloni da kliknemo i pre nego što pročitamo ili razmislimo.
Virus na telefon ili računar najčešće dođe preko:
- Fišinga – Lažnih linkova u mejlovima, SMS porukama ili na društvenim mrežama
- Preuzimanja aplikacija ili programa iz neproverenih izvora – putem sumnjivih linkova ili QR kodova
- Zaraženih fajlova – koji deluju bezazleno, ali smo ih preuzeli sa sumnjivih sajtova (npr. takozvani krekovani programi, filmovi i serije koje skidamo sa Torenta)
- Korišćenja javnih Wi-Fi mreža – što hakerima lako omogućava da presretnu vezu i tako pristupe našim uređajima
- Zastarelih operativnih sistema – kod kojih nije moguće uraditi bezbednosna ažuriranja
Dakle, hakovanje ne dolazi “niotkuda”. Uvek postoji neki trenutak u kojem je korisnik nesvesno dao dozvolu – klikom, instalacijom i unosom podataka.
Kako prepoznati da nešto nije u redu sa uređajem?
Jedan znak sam po sebi ne mora nužno da znači i problem, ali više njih zajedno – e, tu već treba razmisliti.
- Ekstremno brzo pražnjenje baterije: Ako baterija koja je trajala ceo dan sada “curi” za tri sata bez pojačanog korišćenja, moguće je da malver radi u pozadini.
- Prekomerno pregrevanje: Uređaj je vreo na dodir čak i kada je u džepu ili na stolu i kada se ne koristi. To ukazuje na procese koji neprestano troše resurse (npr. rudarenje kriptovaluta).
- Neočekivani prozori koji iskaču: Ako se reklame pojavljuju na ekranu čak i kad se ne koriste aplikacije, to je znak da je uređaj inficiran adware-om.
- Sumnjive aktivnosti na nalozima: Mejlovi o promeni lozinke i kada korisnik to ne zatraži, ili uređaj sam šalje čudne i sumnjive poruke kontaktima – automatske poruke sa linkom koji je inficiran (sigurno ste nekad dobili poruku od prijatelja koja glasi na primer: “Hej! Pomozi mi da sakupim poene!” – a poruku prati i link)
- Nepoznate aplikacije: Na listi aplikacija nalaze se i one koje niste instalirali
Kod telefona se može desiti da se stranice u pretraživači ili na aplikacijama same otvaraju, dok se kod računara primećuje “čudno” ponašanje pretraživača – npr. sam se otvara ili zatvara, baguje, dolazi do iskakanja velikog broja prozora i sl.
Šta tačno da uradite ukoliko sumnjate da je telefon ili računar hakovan?
Ukoliko sumnjate da vam je hakovan telefon najbolje bi bilo da ispratite sledeće korake:
- Prekinite internet vezu – i Wi-Fi i mobilne podatke, jer većina virusa zavisi od veze sa serverom kako bi slala podatke
- Proverite listu aplikacije i uklonite sve one koje ne prepoznajete
- Promenite sve lozinke – ali sa drugog uređaja – i to uključuje lozinke na samom uređaju, kao i lozinke za drušvene mreže, bankarske aplikacije, mejlove itd.
- Pokrenite bezbednosno skeniranje – ukoliko ne postoji već ugrađena aplikacija, preuzmite proverenu
- Ažurirajte sistem i aplikacije
Ukoliko problemi ne nestanu uradite backup važnih podataka i vratite telefon na fabrička podešavanja – ova opcija briše sve iz telefona.
Ukoliko sumnjate da vam je računar zaražen virusom, procedura je slična:
- Isključite internet vezu
- Pokrenite antivirus – skenirajte kompletno računar, ne pribegavajte kratkom skeniranju
- Uklonite sumnjive programe i dodatke na pretraživaču
- Odjavite se sa svih naloga i promenite lozinke – promena lozinke vrši se sa drugog uređaja!
- Instalirajte sva sistemska ažuriranja
Ukoliko i dalje sumnjate odnesite računar u servis ili reinstalirajte sistem.
Možemo li da se zaštitimo?
Nažalost, potpuna zaštita ne postoji. Ipak, rizik se drastično može smanjiti uz:
- Redovna ažuriranja uređaja i aplikacija
- Oprez pri otvaranju linkova – ne otvarajte one koji traže hitnu reakciju, jer je to siguran znak da je u pitanju fišing
- Postavljanje jakih i jedinstvenih lozinki
- Instaliranje aplikacija samo iz zvaničnih prodavnica
- Korišćenje dvostepene verifikacije gde god je to moguće
- Izbegavanje otvorenih/ javnih Wi-Fi mreža, posebno bez zaštite
- Ne unosite lične podatke ili podatke o platnim karticama na neproverene sajtove
Znanje je najbolji antivirus. Digitalna pismenost je nužna veština u savremenom svetu, a ona podrazumeva i da znamo kako bezbedno da se ponašamo na internetu.
