Tinejdžeri izloženi novoj opasnosti na internetu
Američka Nacionalna agencija za borbu protiv kriminala (NCA) pokrenula je kampanju u cilju podizanja svest o rastućoj onlajn pretnji – sekstoršnu – kojoj su sve više izloženi tinejdžeri. Uglavnom dečaci upadaju u zamke kriminalaca koji se predstavljaju kao devojke, tražeći od njih da podele eksplicitan sadržaj – prisiljavaju ih da ih pošalju, a onda ucenjuju da će isti objaviti ukoliko za uzvrat ne dobiju novac.
Sekstoršn (sextorition) predstavlja konkretizaciju gruminga (seksualnog nasilja nad decom) i seksualne eksploatacije sadržaja dobijenih pretnjom ili ucenom. Nasilnik žrtvu ubeđuje da ukoliko ne postupi onako kako traži da će objaviti fotografje, snimke i poruke.
Prema izveštaju pomenute agencije najveći broj žrtava, čak 90 procenata, čine dečaci starosti od 14 do 17 godina. Ovi maloletni dečaci žrtve su postali na popularnim društvenim mrežama – Instagramu i Snepčetu.
Kriminalci se služe lažnim profilima kako bi uspostavili kontakt, pridobili žrtvu, a onda vršili pritisak da pošalje nage fotografije ili video-snimke. Kada žrtva to učini, ona upada u zamku ucena i pretnji. Ukoliko ne ispuni ono što se traži, a to je da uplati određenu sumu novca (koja neretko prelazi i 120 evra).
S toga je neophodno ukazati deci na opasnosti koje vrebaju na interentu, a u koje nesvesno ili u nameri da se dokažu upadaju, misleći da nakon toga nema izlaza.
Šina Pekam (Sheena Peckham), rukovoditeljka sadržaja u organizaciji za bezbednost na internetu „Internet Matters”, ukazuje na to kako ovaj vid nasilja može uticati na žrtve i dala korisne savete kako da o pomenutom problemu roditelji i staratelji pristupe deci veoma pažljivo.
Zašto treba razgovarati sa decom?
Pekman smatra da sesktoršn može stvoriti poteškoće kod dece da uopšte razgovaraju o tome, jer se stide ili plaše, te da se nasilnici manipulativno koriste njihovim osećanjima da bi prevara uspela.
„Ako dete ne želi da fotografija bude podeljena sa porodicom, verovatno neće biti iskreno roditeljma u vezi sa tim”.
Iz tog razloga taj problem skrivaju, što može jako loše uticati na njihovo mentalo zdravlje.
Sam razgovor može biti delotvoran i preventivan – da na vreme prepoznaju ponašanje zbog kojeg lako mogu da postanu žrtve sekstoršna. Blokiranje i prijavljivanje profila prevaranata dobar je početak u zaštiti od potencijalog nasilja.
Kako razgovarati o sekstoršnu?
Šina Pekam izdvaja nekoliko saveta kako da roditelji/staratelji pristupe ovoj temi u razgovoru sa tinejdžerima.
Ona kaže da ih ne treba ispitivati, već da razgovor otpočne dok se radi nešto drugo (kao što je vožnja kolima, šetnja ili večera) i da kao uvod u razgovor bude vest – odnosno priča koju su videli u medijima. „Jesi li čuo za to i to”/„Šta mislite o tome?” I da se trude da tokom razgovora postavljaju pitanja, poput onog da li je čuo za sekstoršn i kako bi reagovao da je njegov drug žrtva ovakvog vida nasilja – šta bi ga savetovao…
Održavanje otvorenog i iskrenog dijaloga veoma je važno kako bi se tinejdžeri otvorili i govorili o svom životu na društvenim mrežama. Deci će se osećati slobodno da kažu ukoliko imaju probleme ili se nešto dešava, kada vide da ih roditelji razumeju i imaju interesovanje za njihove „virtuelne živote”.
Glavni savet je da bez obzira šta tinejdžer kaže tokom razgovora treba ostati smiren i ne osuđivati. Ukoliko se to desi, poverenje koje je do tada postojalo nestaće i dete se više neće obraćati ako ga nešto muči. Umesto toga možete da razgovarate o njihovim osećanjima, da li bi sada postupili drugačije, da li postoji nešto u vezi sa čim možete da im pomognete…
Šta raditi ukoliko je dete žrtva sekstoršna?
Kao i kod svakog vida nasilja ili ucene prikupite dokaze i prijavite policiji. Napravite skrinšotove i snimke ekrana, a sve dokaze čuvajte!
Ako se dogodi da sadržaj koji je vaše dete poslalo bude objavljen, koristite opcije za prijavljivanje i uklanjanje sadržaja, a profile prijavite društvenoj mreži.
