Šta je doxxing i zašto je ozbiljna pretnja?

Šta je doxxing?

Doxxing je upravo ovo što je doživela Lena – namerno objavljivanje privatnih, ličnih informacija (kao što su: ime, broj telefona, adresa, adresa škole ili kompanije u kojoj neko radi, ličnih ili osetljivih poslovnih dokumenata, pa čak i objavljivanje podataka o porodici) bez dozvole, a najčešće sa namerom zastrašivanja, ponižavanja. 

Reč “doxxing” zapravo je nastala skraćenjem izraza “dropping dox” (objavljivanje dokumenta), koji su devedesetih godina koristili hakeri, kao neku vrstu osvete. Danas, doxxing je postao jedan od glavnih vidova zlostavljanja na internetu i može se dogoditi bilo kome – naročito tinejdžerima koji su aktivni na mrežama, ali često nemarni prema ličnim podacima. 

Ko su doxxeri i kako dolaze do informacija?

Doxxer ne izgleda kao haker iz filmova, ne nosi crnu kapuljaču preko lica i nije okružen sa velikim kompjuterima, sa čijih ekrana isijava mnoštvo zelenih kodova kao u Matrixu. Zlostavljač može biti bilo ko – nisu važne ni godine, ni pol, ni obrazovanje, ni materijalni status – odnosno, svako ko ima lošu nameru i želi da povredi nekoga.

A kako dolaze do ličnih podataka? Mnogo lakše nego što mislimo. Ljudi često i sami, nesvesno, ostavljaju tragove o sebi:

• Postavljanjem lokacija na društvenim mrežama
• Fotografije ispred zgrade na kojoj se vidi broj i ulica
• Komentari u kojima se spominje škola/ kompanija/ tržni centar i sl.
• Javne objave roditelja i drugih prijatelja ili porodice

Zlostavljači ne moraju da nas znaju, niti moraju da budu hakeri – dovoljno je da prate, guglaju i povežu. Naravno, dešava se i da nasilnike poznajemo lično – to mogu biti i naši poznanici, školski drugari, kolege – oni kojima smo se možda zamerili, a koji već znaju dosta toga o nama, samo u prvi mah to ne prepoznamo, jer se koriste lažnim profilima.

Ko su najčešće žrtve doxxinga?

Svako može postati žrtva nasilja, pa tako i doxxinga. Ipak, istraživanja pokazuju da su žrtve najčešće:

• Devojke i žene – u mnogim slučajevima počinioci su bivši partneri koji ne mogu da podnesu raskid ili mušarci koji su doživeli odbijanje, pa iz povređenog ega ili frustracije pokušavaju da “kazne” onu koja ih je odbila. Objavljivanjem ličnih podataka žele da zastraše, ponize ili ponovo uspostave kontrolu nad osobom. U ovakvim slučajevima doxxing je samo početak i uvod u mnogo ozbiljnije nasilje, koje često ima i veoma ozbiljne posledice u stvarnom životu. 
• Deca i tinejdžeri – mladi ljudi često ne obraćaju pažnju na podatke koje ostalvjaju na internetu, što kasnije može dovesti do ozbiljnih posledica
• Pojedinci iz marginalizovanih grupa – često su na meti napada nacionalista i desničara, raznih nasilničkih grupa
• Poznate ličnosti 
• Kompanije

Doxxing je po pravilu nastavak dugotrajnog digitalnog nasilja – počne sa uvredama, a završi se sa izlaganjem privatnih informacija – dok u mnogim slučajevima baš to može biti uvod za mnogo gore stvari. Zato, ovu pojavu nikako ne treba ignorisati.

Šta da radimo ukoliko postanemo žrtva doxxinga?

Nasilje je uvek strašno – bez obzira da li se događa u školi, na poslu, na ulici ili na internetu. Kada neko naruši našu privatnost, i ostavi nas izložene i ranjive – to je ozbiljan napad. U tim trenucima je normalno osećati strah, sramotu, ljutnju, zbunjenost. Ipak, postoje koraci koje možemo preduzeti, kako bi se zaštitili:

1. Napraviti screenshotove svega – to mogu biti dokazi ukoliko je slučaj potrebno prijaviti policiji i drugim institucijama
2. Prijaviti objavu – svaka društvena mreža ima opcije za prijavu objave, a dodatno uvek postoji opcija za pisanje zvaničnog mejla sa obrazloženjem
3. Ukoliko ste maloletna osoba zamolite roditelja, staratelja ili neku odraslu osobu u koju imate poerenja da vam pomogne. Dodatno, ukoliko je doxxing (ili digitalno nasilje) povezano sa nekim iz škole, to bi trebalo prijaviti kako bi škola, ali i drugi roditelji mogli da reaguju na vreme i spreče ozbiljnije posledice
4. Prijaviti policiji – Odeljenje za visokotehnološki kriminal će se pozabaviti slučajem i uključiti druge institucije ukoliko bude potrebno
5. Potražiti pomoć  – u ovakvim situacijama, kada smo preplavljeni raznim emocijama, dobro je potražiti pomoć stručne, objektivne osobe

Možemo li da se zaštitimo?

Ne možemo sprečiti loše namere drugih, ali pametnim koracima možemo pokušati da što više zaštitimo sebe:

• Važno je da naši profili na društvenim mrežama budu zaključani i da komuniciramo samo sa poznatim osobama
• Nikada ne treba da ostavljamo javno naš broj telefona, lokaciju, adresu, email, JMBG, sliku lične karte, platnih kartica i druge lične podatke
• Ne treba otvarati i kliktati na sumnjive linkove i poruke od nepoznatih osoba
• Važno je koristiti sigurnu internet mrežu