Šta je digitalni pasoš proizvoda koji uskoro postaje obavezan širom Evrope i zašto je to važno?

U potrošačkom društvu, u kojem živimo, brzo kupujemo, a čini se još brže bacamo. Imamo stalnu potrebu za onim novim, no manjka nam svesti odakle roba koju kupujemo dolazi i gde odlazi kada sa njom, iz raznih razloga, odlučimo da se rastanemo. Brza moda, tehnološki napredak, ogromne količine robe – sve to sa sobom nosi cenu: eksploataciju radne snage, korišćenje ogromnih resursa, i ono ključno, velike količine otpada. Baš zato Evropska unija pokrenula je Digital Product Passport – sistem koji ima za cilj da donese transparentnost, ali pre svega da podigne svest potrošača o izborima i posledicama.

Šta je digital product passport (DPP)?

Digital product passport, iliti DPP, predstavlja zapravo “identitet” proizvoda koji sadrži sve ključne informacije:

• Odakle proizvod dolazi i kada je napravljen
• Od kojih materijala je napravljen
• Pod kojim uslovima rada je proizveden
• Da li se i kako može popraviti
• Kako se proizvod reciklira
• Gde bi trebalo da se odlaži nakon prestanka korišćenja

Sve ove informacije trebalo bi da budu dostupne putem QR koda na etiketi proizvoda ili putem NFC taga na samom proizvodu. 

Pravna osnova DPP-a je Ecodesign for Sustainable Products Regulation (ESPR) koja je stupila na snagu sredinom jula 2024. godine. Prema toj regulativi koju je uvela EU, sve kategorije proizvoda moraće da imaju svoj pasoš, koji će jasno i nedvosmisleno komunicirati sve informacije o poreklu, čuvanju i reciklaži samog proizvoda. Prve kategorije proizvoda koje će morati da imaju DPP jesu baterije za električna vozila, elektronika, tekstil i obuća, a obaveza kreće sa primenom od 2027. godine. 

Zašto je ovo važno – šta donosi proizvođačima, a šta potrošačima?

Mnogo je poznatih brendova, čije proizvode svakodnevno nosimo, a u čijim su fabrikama širom sveta otkriveni ekstremno loši uslovi rada. Mnogi proizvođači susreli su se sa optužbama da u njihovim fabrikama rade deca, da su higijenski i radni uslovi veoma loši, no čini se da je svet tek u poslednjih nekoliko godina obratio više pažnje na to. Ipak, brendovi uspevaju da odole pritisku postavljajući svoje fabrike u manje razvijenim i siromašnim zemljama, u kojima često ne postoje regulative, zakoni, niti kontrole. Pored toga, poznato je da modni otpad čini oko 10% ukupnog svetskog otpada, pri čemu tekstil čini čak 11% celokupnog plastičnog otpada. Dodatni problem stvaraju i boje, koje se koriste u tekstilnoj industriji, što dodatno utiče na zagađenje prirode. Naravno, ne smemo izostaviti ni kulturu u kojoj živimo, a koja podstiče masovnu proizvodnju i brzo odbacivanje proizvoda, kao ni mali postotak reciklaže.

Sve ovo ukazuje na potrebu za boljim regulativama, te se razvijene zemlje konstantno trude da ovoj kulturi stanu na put. Digitalni pasoš proizvoda jedan je od načina da pratimo proizvod, kroz kružnu ekonomiju, u kojoj popravka, reciklaža i ponovna upotreba postaju dostupnije. Dodatno, ovaj način praćenja životnog ciklusa proizvoda utiče i na same proizvođače, jer će sve morati da bude transparentno. Obzirom da se o uvođenju DPP pričalo godinama unazad, mnogi svetski brendovi počeli su više pažnje da obraćaju na jasno postavljanje informacija o poreklu materijala, reciklaži i samoj proizvodnji na svojim sajtovima. Nije redak slučaj ni da kod nas vidimo šifre ili QR kodove na proizvodima poznatih marki, a putem kojih možemo otići na sajt proizvođača i saznati više o onome što kupujemo. Iako mnogi i dalje kalkulišu sa podacima, i predstavljaju svoje proizvode kao reciklabilne, ta mogućnost se drastično smanjuje sa ovom inovacijom – jer se očekuju detaljni podaci o svakom proizvodu. Ova regulativa čak zabranjuje namerno uništavanje neprodatih proizvoda, što znači da će proizvođači morati da planiraju životni ciklus proizvoda. Dodatno, EU je najavila strožije kontrole, kao i visoke kazne za nepoštovanje pravila ili kalkulacije sa podacima.

Pored toga što će proizvođači morati da budu transparentniji, potrošačima DPP nudi mogučnost da svesnije odlučuju o kupovini – umesto fokusiranja na trendove i sam brend, sve važnije postaje ko je taj proizvod napravio i pod kojim uslovima, od kojih materijala i kakav je njegov ekološki otisak. Cilj ove regulative je pre svega etička i odgovorna potrošnja, jer digitalni pasoš proizvoda nije samo još jedan tehnički zapis, već priča o posledicama naših izbora.

Obrazovanje i odgovornost

Iako se ova regulativa za sada odnosi samo na EU zemlje, ona nas podstiče da šire razmišljamo o onome što kupujemo. Ova lična karta proizvoda govori o tome koliko su veštine poput digitalne pismenosti i kritičkog razmišljanja ključne za svaki aspekt života, te da je u današnjem svetu krucijalno razmišljati ekološki i društveno odgovorno – jer svi smo mi aktivni učesnici u donošenju odluka koje mogu imati dugoročne posledice na planetu i ljude.