Manosfera: Onlajn prostori koji okupljaju mizogene muškarce
Pojam manosfere počeo je da dobija na popularnosti razvojem interneta i pojavom blogova kasnih 2000-ih, ali njegovi koreni potiču još iz sedamdesetih godina prošlog veka. Internet je samo učinio vidljivim ono što je oduvek postojalo – mržnju prema ženama.
Antifeministički nastrojeni muškarci su svuda oko nas. Oni smatraju da žene nisu ugrožene, niti diskriminisane, da imaju sva moguća prava. Ti muškarci neretko ističu kako su oni “ugrožena i diskriminisana vrsta”, i da im žene uskraćuju prava koja imaju.
Manosfera poslednjih nedelja je ponovo važna tema feministkinja i boraca za ljudska prava, i to zahvaljujući seriji „Adolescencija“, o kojoj smo razgovarali sa specijalnom pedagoškinjom Katarinom Lancrat.
Mržnja prema ženama jača od međusobnog neslaganja
Mizoginija iliti ženomržnja, naziv je za netrpeljivost, prezir, mržnju ili predrasude prema osobama ženskog pola. Ispoljava se u vidu predrasuda koju muškarci imaju, šovinizmu i seksizmu, usmerenog protiv žena.
U manosferama ovaj način ponašanja je dominantan, jer stranice i grupe,odnosno internet prostori, okupljaju muškarce koji su mizogeni. Manosfere mogu da imaju podgrupe, poput MRA (aktivisti za muška prava), PUA (zavodnici (pick-up artist), MGTOW (muškarci okrenuti sebi (men going their own way), možda najpoznatija podrgupa Inceli (muškarci koji su nevoljno u celibatu) i druge.
Ono što je zajednično svima njima jeste mržnja prema ženama, koju uglavnom šire putem društvenih mreža i portala. Iako možda nisu u međusobnoj ljubavi, mržnja koju gaje prema ženama i devojkama ih drži na okupu, da često deluju i veoma jedinstveno.
Ovi borci za muška prava teže tome da nametnu da žene moraju da „poštuju prave vrednosti“, „ne jure novac“ i „budu seksualno dostupne svima koji to žele“. Žene žele da podrede, kako bi žene 100 posto zavisile od njih.
U grupama u kojima pišu seksističke statuse i dele mizogene objave najčešće koriste uvredljive izraze, kako bi ponizili i nipodaštavali žene, želeći samo da im one služe kao seksualni objekti nad kojima će moći da prikažu svoju nadmoć, ponašajući se prema ženama kao da su one u njihovom vlasništvu. Oni nisu sposobni da prihvate odbijanje i ne prepoznaju granicu između udvaranja i zlostavljanja.
Pilule i život u Matriksu
Termin „Crvena pilula” potiče iz filma „Matriks” (1999) i koristi se da pojedinci opišu buđenje neke ranije skrivene pretpostavljene stvarnosti. U manosferama muškarci koriste ovu terminologiju da opišu svoju „spoznaju” da muškarci nemaju sistemsku moć ili privilegije, već da su „žrtve hirova i želja žena”.
Kao i u filmu, biti uplašen znači prihvatiti mejnstrim narativ i izabrati da živite u neznanju o svetskim istinama. Muškarci koji koriste crvene pilule sebe vide kao intelektualno superiornije u odnosu na „norme sa plavim pilulama”. Termin „Crvena pilula” postao je popularan na muškim blogovima i usvojili su ga oni muškarci koji imaju zavereničkih pogleda na svet, kao što je antifeminizam.
Sa „Crvene pilule” mizogenistički inceli okrenuli su se „Crnoj piluli”. Ovaj sistem verovanja prihvata stav „Crvene pilule” o društvu kojim dominiraju žene, ali odbacuje individualne pokušaje, kao što je igra učenja da se postigne seksualni odnos sa ženama, kao pogrešne, tvrdeći da samo promena na društvenom nivou ima mogućnost da bude efikasna.
Pristalice „Crne pilule” veruju da je izgled genetski određen i da žene biraju seksualne partnere isključivo na osnovu fizičkih osobina, odnosno izgleda, te da je unapred određeno da li će osoba biti incel ili ne. Pobornici ove teorije pokušavaju da dokažu njenu istinitost kroz pogrešna tumačenja naučnih studija, podataka sakupljenih preko dejting aplikacija i sopstvenih „eksperimenata“, a sve to sa ciljem kako bi dokazali da je ženama stalo samo do fizičkog izgleda muškarca.
Pojedini inceli okreću se plastičnoj hirurgiji, vežbanjima u teretani ili pokušaju da na neki drugi način poboljšaju svoje fizičke karakteristike. Mnogi, s druge strane, pak veruju da su takve strategije besmislene jer je besmislenost problem društva, a ne pojedinca.
Filozofija „Crne pilule” obično nudi samo dve opcije šta da urade sa njihovom novom prihvaćenom realnošću – da prihvate svoju sudbinu kao incel ili da pokušaju da promene društvo u svoju korist. Promena se obično zagovara kao potencijalno ostvariva putem masovnog nasilja i terora, a ne politike ili drugih metoda promene. Suočavaju se bez promena „nepravednog sistema”, uključujući poricanje realnosti „Crne pilule” i samopovređivanje.
Uloge u manosferi
Poznata slova grčke abecede, koja smo na časovima matematike koristili da označimo uglove u PUA manosferama dobila su drugu svrhu – lepljenje etikete samom sebi ili drugom muškarcu. Tako imamo Alfe, Bete, Sigme i Omege.
Alfe su bogovi manosfere. Uglavnom su oni „najbolji frajeri”, zgodni, privlačni, „loši momci” koji ne poštuju žene i mogu da „imaju koju god ženu žele i kad god je požele”. Bete su lestvicu niže, sa manje samopouzdanja i ne mnogo manje seksa od Alfa muškaraca. Za razliku od Alfi, Betama pripadaju „osrednje žene”. Na trećem mestu u ovoj hijerarhiji su Sigme. Smatraju ih osobenjacima, koji se ne trude preterano oko žena. Njih Alfe mrze. Na samom dnu su Omege – mahom ružni i siromašni muškarci, koji zbog toga nikada neće biti sa ženama. U Alfe gledaju kao u Bogove i uče od njih kako da „osvoje” žene. Omege dodatno mrze žene, jer ih uskraćuju „zadovoljstva”.
MRA su uglavnom razvedeni muškarci, koji žele da dobiju starateljstvo nad decom i smatraju da žene žele samo novac. S druge strane MGTOW žele da žene uskrate za svoje postojanje i ostave ih da žive same sa mačkama.
Ovakve podele i otvorena mržnja prema ženama dovode do porasta seksualnog zlostavljanja, nasilja i femicida. U poslednjih 15 godina, prema podacima koje je prikupio Autonomni ženski centar, u Srbiji više od 400 žena bile su žrtve femicida.
