Ko su dobri profesori – pitali smo srednjoškolce

Šta za tebe znači dobar, a šta loš profesor?

Maša: Dobar profesor je neko ko razume učenike, ume da objasni gradivo na zanimljiv način, i spreman je da pomogne kad neko ima problem. Takođe, zna kako da motiviše i podrži učenike. Loš profesor, s druge strane, možda ne obraća pažnju na potrebe učenika, brzo gubi strpljenje, ili koristi nepravedan način ocenjivanja.

Lola: Za mene dobar profesor je onaj koji predaje posvećeno i ne samo iz knjige već povezuje. Otvoren je za pitanja i pri ocenjivanju  je pravedan. Ima razumevanja kad neko nije spreman da mu pruži novu  priliku. A loš, onaj koji ne predaje ili predaje malo i bez razumevanja a previše traži.

Uroš: Dobar profesor je za mene najveća moguća inspiracija. On ume da drži pažnju na času tako da ni jednog trenutka ne izgubiš kontakt očima s njim. Mislim kao da se samo meni obraća. Loš profesor se opterećuje glupostima: elektronski dnevnik, kako sediš, da li si rekao nešto pogrešno… i tačno po njemu vidiš da je došao na čas da izbaci svoju frustraciju koju nosi sa sobom.

Koji je najveći okidač za stres izazvan školom?

Maša: Najveći stres može izazvati veliki broj zadataka i testova u kratkom vremenskom periodu, jer je teško sve stići. Takođe, nejasna očekivanja od profesora ili osećaj da nemaš dovoljno podrške mogu dodatno pojačati stres.

Lola: Najveci okidač za stres kod mene je kada je raspored kontrolnih vežbi prenatrpan i ne mogu da sve postignem uprkos učenju na vreme i trudu.

Uroš: Uglavnom stres koji nosim iz škole u kuću je kad dobijem lošu ocenu, a znam da ću je popravitimeđutim prećutim je da ne bih sekirao roditelje. A stres iz škole koji nosim… kada znam da su pripreme za pismeni gotove, a ja sam tek danas ušao u suštinu gradiva i nemam koga da pitam da mi objasni.

Kako dozivljavaš nepravdu od strane profesora, a kako nepravdu prema profesoru od strane đaka?

Maša: Nepravda od strane profesora može biti veoma frustrirajuća, posebno ako se osećaš kao da te ocenjuje nepravedno ili te stalno kritikuje bez razloga. S druge strane, kada učenici budu nepravedni prema profesoru, može se osetiti neprijatno, jer profesori takođe imaju osećanja i trude se. Uvek je važno poštovati jedni druge.

Lola: Nepravdu uvek teško primam nepravda od strane profesora može doći u vezi sa lošim predavanjem a teškim testom. Ili kad se ne da prilika za popravljanje ocene. Nepravdu učenika prema profesoru kada istinu o radu profesora iskrive kako bi nešto odložili ili dobili bolju ocenu.

Uroš: Jako me pogađa kada vidim da profesori u srednjoj ali i nastavnici u osnovnoj ne sakrivaju da imaju svoje favorite među đacima. Tada oni manje omiljeni uz sav trud ne mogu da dobiju pohvalu, napomenu u dnevnik da su se isticali, recimo… jer nastavnik ima potrebu da hvali samo određenu decu. Često vidim i nepravdu prema profesorima, jer neki od njih deluju umorno i nemaju volje da drže čas, malte ne prespavaju ga… i onda đaci kažu da je taj profesor smor i da bi najrađe pobegli. Žao mi je profesora kada im ceo razred na primer pobegne sa časa. To je kao da ti niko nije došao na rođendan. 

Šta je to lepo što je jedan profesor ili nastavnik uradio za tebe, a da nikad nećeš zaboraviti?

Maša: Jedan profesor je primetio da se mnogo trudim oko zadataka, iako mi nisu uvek najbolje išle ocene. Umesto da me kritikuje, dao mi je dodatni zadatak koji mi je pomogao da bolje razumem gradivo i da popravim ocenu. Takođe, kada je video da me zanima određena tema, posvetio je deo časa tome i uključio zanimljive priče i primere vezane baš za to što volim. Taj trenutak mi je pokazao da mu je stalo do mene i da ceni moj trud, što me je motivisalo i učinilo da se osećam poštovano.

Lola: U osmom razredu moja razredna je na veću ustala i zatrazila visu ocenu iz fizike jer je znala da je profesorka tačne zadatke precrtala i to joj necu zaboraviti jer sam se ja trudila da naućim sve, ali čak i kad bih znala ne bi mogla da dobijem dobru ocenu.

Uroš: Jednom me je na hodniku zaustavila tetkica jer je imala pik na mene. Nabedila me je da sam ja šutnuo kantu sa đubretom, a moj razredni je izašao iz kabineta i potvrdio moju priču da nisam jer me je video kako dolazim iz suprotnog pravca hodnika. On mi je verovao, dobro poznavao i nije hteo da me bilo ko nevinog optuži. Posle mi je objasnio šta to znače bele laži i zašto je to bilo u redu.  

Neka ovi odgovori ostanu kao spomenik svim onim divnim profesorima koji su svojom kreativnošću i strpljenjem oblikovali mnoge generacije danas već zrelih ljudi. Profesija pedagoga je mnogo više od predavanja lekcija. Deca to znaju, možda ne umeju to da im kažu, ali vrlo osetljivim receptorima primaju svaki signal koji dolazi iza katedre. Neka ih je što više lepih, a oni drugi profesori… pa neka se slobodno osmele da ˝prepišu gradivo˝ od ovih pohvaljenih.