Keš bi 2027. mogao potpuno da nestane: Da li smo spremni za digitalni novac?

Sredinom ove godine, Evropska unija načinila je još jedan korak bliže ka onome o čemu se, u evropskim finansijskim krugovima, govori već neko vreme – digitalnom evru.

Genzeri verovatno i ne znaju čiji se likovi nalaze na novčanicama, no oni ni ne haju – gotovinu retko kad i viđaju. Šopinguju mahom u beskonačnom internet prostoru, gde ih od korpe do kase deli samo jedan klik. Svoje mače, ledene kafe, taksi, pa i teretanu plaćaju putem aplikacija i mobilnog novčanika – jer ko još ima mesta za sav taj papir, a brojke je i onako lepše gledati na ekranu. Ipak, kod Milenijalaca je već druga priča. Nije retkost da pripadnik ove vrste pronađe i koju kovanicu u svom džepu, ili neki papirni sitniš – dobro dođe za burek, bus ili kafu na pauzi od iscrpljujućeg korpo posla. Pripadnici generacije X, kao i bumeri međutim preferiraju keš – pa nije retkost da čujete kako bake i deke celu penziju sa svojih računa podižu odjednom – jer šta će novac na kartici, kada je sigurniji u koverti kod kuće?! Kada ovu našu šalu ostavimo po strani, istina svakako ostaje – mladima digitalni oblik novca nije stran.

I, na početku ove priče odmah treba naglasiti – digitalni evro nije kriptovaluta, niti još jedna “e-novčanica” izdata od strane privatnih kompanija. Digitalni evro je javna verzija novca, stvarnog evra, a taj novac bi izdavala Evropska centralna banka. Samim tim novac ostaje pod kontrolom monetarnih vlasti, odnosno centralnih banaka, što je glavna razlika između digitalnog novca i kriptovaluta poput bitkoina.  Ipak, iako stvaran novac, kojim bi građani mogli da plaćaju putem digitalnog novčanika, na internetu ili u prodavnicama, prema poslednjem predlogu Evropske komisije građani ne bi morali da imaju račun u bankama.  Evropska centralna banka ističe da ne bi imala uvid u identitete građana koji koriste ovu valutu, kao i da će digitalni evro ponuditi visok nivo privatnosti i bezbednosti po korisnike – međutim kritičari ostaju skeptični.

Ideja digitalnog evra je da on bude dostupan svima – pojedincima, firmama i institucijama – i da bude prihvatljiv svuda u evrozoni. Prema planovima EU, projekat je prošao fazu pripreme i testiranja, pa bi stanovnici EU digitalni evro mogli da koriste već u 2027. ili 2028. godini. 

Međutim,  kako navode brojni stručnjaci, digitalni evro je za sada samo ideja i teško da će uskoro biti dostupan- a on svakako ne dolazi kako bi potpuno izbacio keš, već kao moderna alternativa. 

Digitalno društvo – ka čemu težimo?

Digitalni evro je u stvari direktan korak ka idealu poznatom i kao “cashless society” – odnosno društvu u kojem gotovina ne postoji, a sve transakcije se odvijaju u digitalnom prostoru. Taj koncept nije nov, on se razvijao vremenom podstaknut tehnološkim i digitalnim napretkom, kao i poslovnim inovacijama. Zanimljivo je da se ideja o ekonomiji bez gotovine pojavila još romanu romanu “Povratak unazad” (Looking Backword), iz 1888. godine,  pisca Edvarda Balamija, u kojem on opisuje građane koji umesto standardnog novca koriste platne kartice. Termin je postao popularan tek sredinom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, a uvođenje kreditnih kartica i bankomata je dodatno podstaklo razvoj ovog koncepta.

Prednosti ekonomije bez gotovine bile bi:

→ Praktičnost – lakše i bržeplaćanje

→ Održivost i odgovornost – ne koristimo papir i metale za izradu novca

→ Stabilnost – kada je novac izdat direktno od strane centralnih banaka to znači da on nije zavisan od privatnih servisa, a time se jača monetarna suverenost

→ Univerzalnost – ideja da novac bude prihvatljiv svuda, lako dostupan, da ne postoji briga o konverziji valuta, provizijama

→ Transparentnost– kada je novac digitalan transakcije su transparentne – a to znači manje korupcije i drugih oblika kriminala, odnosno svi tokovi novca su legalni

I, upravo se oko poslednje stavke pokreću rasprave – u teoriji dobro zvuči, ali u praksi… Kritičari negoduju kada je u pitanju digitalni evro, a to je ono što se osporava i ideji o bezgotovinskom društvu – vlasti bi mogle da imaju uvid u sve transakcije građana. Time se gubi pravo na privatnost, vlasti na neki način ulaze u novčanik građana. Takođe, postavlja se pitanje i digitalnog jaza, jer starije generaicije, kao i oni bez pametnog telefona i pristupa internetu, ne bi mogli da budu ravnopravni članovi ovakvog društva.

Ipak, od tokvog koncepta smo daleko, jer on, barem za sada, nije izvodiv i održiv – barem ne kod nas. Zato da pređemo na ono što je sada važno…

Ključne veštne novog doba

Digitalizacija nam jeste donela praktičnost i brzinu, ali je i podigla ulog – danas više nego ikad ranije moramo da znamo kako nešto plaćamo, kome plaćamo, zašto plaćamo, kome i gde ostavljamo podatke, kako da se zaštitimo. Zato je važno da budemo upoznati sa raznim konceptima,  da se informišemo, kako bismo mogli kritički da razmišljamo. Jer, danas ništa nije crno-belo. 

Finansijska pismenost ne stoji sama – ona se prepliće sa digitalnom i medijskom pismenošću. Da bismo zaista bili bezbedni, potrebno je da razumemo tehnologiju, novac i informacije koje svakodnevno konzumiramo. Baratati ovim veštinama znači biti spreman za svet u kojem se odluke donose brzo, često i nesvesno, i u kojem je granica između praktičnosti i rizika tanka.