Kako da ne postaneš žrtva krađe identiteta ili zašto je zaštita ličnih podataka važna

Sajber identitet ili naše drugo JA

Kada se u školi ili na poslu upoznajemo sa nekim mi mu se predstavimo imenom. Kada nas pronađu na društvenim mrežama tamo ih uglavnom sačeka neko drugo ime, neka druga slika – sačekamo ih @superzabavnimi. Možda nalete i na potpuno istu osobu, ali ono što je sigurno jeste da nam digitalni prostor nudi mogućnost da se predstavimo i izrazimo drugačije. Da, naša dva lica, ono realno i ono digitalno, mogu, ali i ne moraju da budu identična.

I dok se mnogi trude da ove dve persone usklade, drugi pak u online prostoru postaju hrabriji, bučniji ili pametniji, kreativniji, zabavniji. Mnogi digitalni prostor vide kao priliku kako bi prezentovali svoje veštine, svoje talente ili svoj biznis. Naravno, ima i onih loših, koji se pretvaraju i pokušavaju da obmanu druge. Upravo od njih moramo da se zaštitimo.

Sve što postavljamo, lajkujemo, komentarišemo i delimo na internetu i društvenim mrežama, sve to predstavlja naše digitalne tragove. Oni u tom prostoru ostaju zauvek, kreirajući tako naše drugo ja, odnosno naš digitalni identitet.

 Tako smo stigli do prve lekcije – pazite šta postavljate na internet (društvene mreže). Nije strašno ako vam se više ne sviđa ona fotka sa mačkom Vilijem, ili ste doživeli transfer blama dok ste čitali svoj Fejs status iz 2011. No, ukoliko ste delili lične podatke, moramo da vam saopštimo da to nije bila dobra ideja. Ni strancu na ulici ne bismo otkrili broj telefona i podatke debitne kartice ili gde živimo, zašto bi to onda znao @drago_mi_je_mile?

Malo smo se našalili, ali poruka je jasna – lične podatke nikada ne delimo na internetu!

Privatnost na internetu

Prva lekcija dovodi nas do naredne, veoma važne teme – zaštite ličnih podataka. Da bismo razumeli zašto je važno da ove podatke zaštitimo, moramo prvo da znamo šta su sve lični podaci.

Ono što uglavnom podrazumevano pod tim pojmom su:

• ime i prezime, korisničko ime (na internetu)
• jedinstveni identifikacioni broj (JMBG)
• lični dokumenti
• naše fotografije, snimci, poruke…
• etnička pripadnost – rasa, naconalnost, maternji jezik, dijalekt
• medicinksi i zdravstveni podaci
• fizičke karakteristike – visina, težina, starost, boja kose, noja kože…
• pol, seksualno opredeljenje
• podaci o profesiji, radnom iskustvu
• demografski podaci – starost, mesto rođenja, GPS lokacija, imovinski podaci
• autentifikacioni podaci – PIN kod, šifre i sl.

Sad se verovatno pitate – zar su sve ovo lični podaci? O, da, jesu, a nabrojali smo samo one osnovne, najbitnije. Iako svi delimo neke, poput našeg imena i profesije ili fotki sa prijateljima, neki podaci, poput broja računa, adrese stanovanja, podataka o bankovnim karticama, kao i oni iz ličnih dokumenata bi ipak trebalo da ostanu tajna za našu online zajednicu.

Samo oprezno

Koliko puta ste na nekom sajtu ostavili svoje podatke – najčešće email adresu, ime, prezime i broj telefona, a onda možda i nešto više? Jedno je ukoliko se pretplaćujemo na Netflix, a sasvim drugo ako te podatke ostavljamo na neproverenim online sajtovim za poručivanje garderobe. Moramo biti oprezni kome u digitalnom prostoru ostavljamo naše lične (realne) podatke, jer možemo biti meta hakera i postati žrtva krađe identiteta.

Jedna od najčešćih prevara na internetu je phishing. To je vrsta prevare kojom se služe oni loši hakeri, koji žele da dođu do naših ličnih podataka zarad pribavljanja materijalne ili neke druge koristi. Najčešće se ova prevara pojavljuje u vidu email poruke ili DM poruke na društvenim mrežama. Poruku obavezno prati i link, a ukoliko ga kliknete i još popunite podatke…pa, jasno vam je već.

Kako prepoznati phishing:

• Ovakve poruke najčešće se pojavljuju kao iznenadne nagradne igre – verovatno znate i sami da je nerealno da samo kliknete link i osvojite najnoviji Iphone 16
• Takođe, često se pojavljuju i kao poruke o nasladstvu – ukoliko ni vi sami ne znate za onu tetku iz Amerike, verovatnoća da ste iznenada dobili milione i kuću u Majamiju ravna je nuli
• Hitne situacije – napadači računaju na to da će vas urgentnost naterati da kliknete na link
• Pojavljuju se i kao poruke od banke, poslodavca, poznatih brendova – kontaktirajte banku ukoliko niste sigurni
• Jezik poruke – često je to loš srpski ili loš engleski, a nekada je u pitanju i kombinacija
• Ton poruke – osim hitnosti, važno je obratiti i pažnju na to kako vam se neko obraća, jer poruke od zvaničnih brendova i kompanija imaju profesionalan ton, potpis, logo i sl.
• Obradite pažnju na email adrese i logo – važno je da li vam piše Netflix ili Netflux

I ono najvažnije – nikada nemojte kliknuti na link od nepoznatog pošiljaoca (a svakako proverite i onaj od poznatog).

Krađa identiteta

Glumici Demi Mur su hajeri ukrali hiljade dolara uz pomoć ličnih podataka. Džesika Alba bila je samo jedna od onih kojoj su hakovali Tviter nalog i upotrebili ga da joj naruše reputaciju. Da, ovakvih primera je mnogo i ne, ne dešavaju se samo poznatima. Da li znate da je u 2023. godini na svakih 22 sekunde neko postao žrtva krađe identiteta? Hmmm… sada više ne deluje tako bezazleno?

Baš zato treba da budemo svesni koliko je zaštita ličnih podataka važna. Moramo biti oprezni pri otvarnju linkova, postaljanju sadržaja na društvene mreže, instaliranju raznih aplikacija, ostavljanju naših email adresa, brojeva telefona…

Kako se zaštiti

Došli smo konačno i do najvažnije lekcije, odnosno pitanja – kako se zaštititi? Bolju zaštitu imaćemo ako:

• Shvatimo da je internet javni prostor i da ne postoji magična gumica kojom možemo obrisati ono što smo postavili – čak i ono što obrišemo sa naših profila negde ostaje pohranjeno, zato moramo paziti šta delimo
• Znamo da je privatnost na internetu jednako važna kao i van njega – lične podatke ne delimo, jer ono što ne bismo podelili sa strancem na ulici, ne treba da delimo ni javno na internetu
• Istražimo uslove korišćenja i politike privtnosti pre nego što počnemo da koristimo bilo koju platformu, sajt ili aplikaciju – nije dovoljno da samo kliknemo next, next, agree
• Promišljamo kritički – pre nego što bilo šta postavimo treba da razmislimo kakvu sliku o sebi šaljemo drugima
• Odaberemo jaku lozinku – ne, nije dobro ukoliko nam je za svaki profil lozinka ista i da, lozinka mora da bude duga, originalna, da sadrži broj, veliko slovo, znak i da ne bude generička (a to znači da nije ono što hakeru prvo može pasti na pamet, kao što su – tvoje ime i prezime, godina rođenja, 111 ili 123456
• Koristimo dvostepenu verifikaciju – to je ono kada primimo poruku na telefon ukoliko želimo da se prijavimo na neku mrežu preko drugog uređaja
• Nikada ne kliknemo na sumnjiv link – pogotovo ne onaj od nepoznatog pošiljaoca

Naravno, ukoliko igrom nesrećnih okolnosti iliti nesmotrenim kliktanjem postanete žrtva hakera ili krađe identiteta to obavezno prijavite. Tinejdžeri bi svakako trebalo to da kažu roditeljima, koji će poduzeti dalje korake, dok stariji ovakve prevare treba da prijave institucijama.

Mi se nadamo da ste danas naučili nešto važno i korisno, te vas pozivamo da nam pišete koji vas to digitalni problemi još muče, jer možda možemo da pomognemo. 🙂

Do sledećeg čitnja, surfujte bezbedno!