Kako biti bolji L1K u digitalnom svetu- razgovarali smo sa Yasserstainom

Iako ga humor dobro opisuje, online svet koji gradi od 2009. godine, zapravo je mnogo više od puke zabave – on je najpre zajednica,  sigurno mesto za decu i mlade, a onda i svojevrsna edukativna platforma. Bilo da kroz skečeve objašnjava lekcije iz biologije, da priča o bontonu na internetu, o digitalnom nasilju ili da kroz pesme govori o samopouzdanju, njegov cilj je jasan –  ponuditi mladim ljudima koristan sadržaj, koji će podstaći razmišljanje, razgovore i dijalog.

Sa Milanom smo pričali o samopouzdanju, internet zamkama, odgovornosti influensera, ali i o tome kako da postanemo bolji online L1Kovi.

Danas smo stalno online –  da li mi koristimo internet ili on nas? Šta nam najviše promiče, a ključno je da razumemo pre nego što se upustimo u surfovanje i skrolovanje?

Dobro pitanje, često sebi postavljam to pitanje kada uzmem telefon u ruke. Algoritam na mojim uređajima tačno zna šta ja želim da vidim, prilagođen je mojim interesovanjima i spram toga mi i nudi sadržaj bez kraja. Ono što sam godinama unazad krenuo da primenjujem, jeste da manje skrolujem (infinite scroll) po feed-u, već da sam kucam u search bar-u ili da pritiskam na videe koji su mi potrebni. Ne uzimam telefon u ruke, osim ako mi ne treba za nešto konkretno. I naravno, kontrolišem svake vesti koje mi iskoče, fact checking mi je prešao u naviku. Time ja uzimam kontrolu u svoje ruke i ja sam taj koji koristi internet, a ne on mene. Naravno lako je reći, treba se potruditi da to sve pređe u zdravu naviku.

Influenseri su često uzor mladima. Koliko je velika odgovornost kada kreiraš sadržaj za publiku koja i dalje uči da razume svet oko sebe?

Odgovornost je velika i te kako, pogotovo kada vidimo da nam publiku čine mlađe generacije. Moja odgovornost kao kreatora online sadržaja je da uradim svoje istraživanje, da ne generalizujem kada pričam o grupi ljudi, da uzmem u obzir ko mi čini publiku i da spram svega toga kreiram svoj sadržaj. Ja na to ne gledam kao autocenzuru, već kao dobru pripremu. Zato volimo da pričamo sa roditeljima, prosvetnim radnicima, starijim i mlađim generacijama kako bismo realno sagledali temu koju obrađujemo. Tako smo se konsultovali sa nastavnicama iz biologije kad smo snimali pesmu na temu ćelije, intervjuisali smo roditelje, decu i psihologe kad smo pričali o samopouzdanju… Mislim da je sjajna stvar što tako zajedno kreiramo sadržaj.

Danas je lako postati žrtva digitalnog nasilja. Ipak, čini se da se ono ne shvata ozbiljno dok ne bude prekasno. Šta misliš zašto je tako i gde je ključ promene?

Poverite se svojim roditeljima, tetki, dedi, razrednim starešinama, odrasloj osobi kojoj verujete. Nikad niste sami u takvim situacijama i nije blam reći. Svi imamo pravo da se osećamo sigurno u svom okruženju bilo to online ili offline. Pričajte i zajedno ćete doći do boljeg rešenja. Dobra prevencija je i da se edukujemo o samoj bezbednosti na internetu, šta ne bismo trebali da delimo u inboxu, kako da zaštitimo svoj profil itd.

Koja je najveća glupost ili opasnost koju ljudi prave na internetu, a da to ne shvataju?

Otvaranje linkova koji nisu provereni. UVEK proverite ko vam šalje linkove i šta piše pre nego što pritisnite. Uopšte nasedanje na scam-ove koji vam kradu login informacije.

Mogu li društvene mreže pomoći u izgradnji samopouzdanja i na koji način?

Na internetu je sve mač sa dve oštrice. Meni društvene mreže pomažu u izdragnji samopouzdanja kada podelim neki svoj rad, ali isto tako mi instant i naruši samopouzdanje ako nije uspelo da dođe do ljudi. Idealno bi bilo kad bi se uklonilo koliko šta ima lajkova i pregleda, pošto to nije pravo merilo naše vrednosti.

Internet je džungla, ali nemoj biti taj L1K koji…?

Nemoj Biti Taj L1K koji targetire ljude online, bilo to u komentarima, u privatnom inboxu ili YouTube snimku. Internet ume biti divna stvar koja kreira i spaja zajednice. Tako da, budi L1K koji koristi internet da se upozna sa ostatkom sveta i bude deo pozitivne promene.