Istraživanja otkrivaju: Previše ChatGPT-a nas zaglupljuje

Kako izgleda naš mozak dok koristimo ChatGPT?

Upravo na to pitanje pokušali su da odgovore istraživači sa Masečusetskog tehnološkog instituta (MIT). Kroz svoj Media Lab sproveli su studiju koja je obuhvatila 54 ispitanika od 18 do 39 godina. Za četiri meseca, koliko je istraživanje trajalo, učesnici su imali četiri sesije sa jasnim zadatkom – da napišu kratak esej. Caka je u tome što su bili podeljeni u tri grupe – prva grupa je koristila samo svoj mozak, odnosno svoja znanja i kreativnost, druga grupa je koristila internet kako bi došla do informacija, dok je treća grupa koristila ChatGPT. 

Tokom rada na svojim eseijma ispitanici su bili priključeni na EEG sistem. EEG iliti elektroencefalografija je neinvazivna metoda putem koje se meri električna aktivnost mozga, pomoću elektroda koje se postavljaju na glavu. EEG zapravo otkriva kako različiti delovi mozga komuniciraju tokom određenih aktivnosti, a mere se frekvencijski opsezi kao što su – alfa (opuštena pažnja), beta (koncentracija), theta i delta (memorija, kreativnost). Istraživači su uz pomoć EEG metode zapravo hteli da procene povezanost moždanih regija i neuralne komunikacije, odnosno da provere dubinu kognitivnog angažovanja ispitanika. 

Šta su pokazali rezultati?

Tokom prve tri sesije jedna grupa je koristila samo svoja znanja, odnosno svoj mozak, druga je koristila samo Gugl za pomoć pri pronalaženju informacija i izvora, dok je treća koristila isključivo ChatGPT. U četvrtom stadijumu istraživači su odlučili da chatbota obezbede i prvoj i drugoj grupi, dok su ga kod učesnika u trećoj grupi potpuno isključili.

Grupa koja je tokom prve tri sesije koristila isključivo svoj mozak pokazala je najširu i najjaču neuralnu povezanost – naročito kada su u pitanju kreativno razmišljanje i fokus. Grupa koja se koristila internetom, odnosno Guglom, pokazala je srednji nivo angažmana. Oni koji su koristili samo ChatGPT pokazali su najslabiju moždanu aktivnost u svim frekvencijama – što su istraživači procenili kao znak smanjene kognitivne uključenosti. 

Čak i kada su u četvrtoj sesiji korisnici izgubili mogućnost korišćenja četbota nisu se vratili na nivo moždane aktivnosti koji je jednak onoj grupi koja je koristila samo mozak. Procenjeno je da se učesnici muče da pronađu fokus, inspiraciju, formulacije, te da su teško ispoljavali čak i ona znanja koja su stekli prethodno. Sa druge strane, učesnici koji su dobili naknadno mogućnost da koriste ChatGPT pokazali su oštriji porast neuralne povezanosti, odnosno mozak im je i dalje ostao aktivan.

Zapanjujuće je i to da čak 83% učesnika u ChatGPT grupi, nakon samo nekoliko minuta od pisanja eseja, nije moglo da se seti tačnog citata iz svog rada, dok su ostale dve grupe to uspevale. Takođe, ovo istraživanje je pokazalo da su se oni koji su koristili samo svoj mozak, osećali više povezani sa tekstom od onih koji su koristili veštačku inteligenciju. Dodatno, analize su pokazale da su eseji koji su nastali uz pomoć robota generički, da sadrže ponavljajuće obrasce, dok su druge dve grupe napisale eseje koji su bili ličniji i zanimljiviji. 

Kognitivni dug javlja se nakon prestanka korišćenja ChatGPT-a

Zašto je treća grupa nakon korišenja ChatGPT-a ponovo pokazala najlošije rezultate? Reč je o kognitivnom dugu, odnosno o smanjenju sposobnosti mozga da obavlja složene, misaone procese nakon što se previše dugo oslanja na spoljne alate – veštačku inteligenciju, digitalne alate i pretrage i sl. 

Kognitivni dug se ne vidi odmah (baš zato je eksperiment trajao četiri meseca u četiri sesije), ali se kasnije ispoljava kroz slabiju koncentraciju, lošije pamćenje i površno razmišljanje. Kada našem mozgu oduzmemo mogućnost da analizira, rešava kreativne probleme i samostalno, kroz istraživanje, dolazi do zaključaka – te veštine slabe, odnosno dolazi do brain rota iliti po srpski – odumiranja mozga (moždane aktivnosti). Iako je ovo istraživanje malo, da bi se uzelo kao relevantno, ono je ipak upalilo lampicu i upozorilo na to da dugotrajno oslanjanje na veštačku inteligenciju može potisnuti naše prirodne misaone sposobnosti. 

Produktivnost bez angažmana

I druga istraživanja su pokazale slične rezultate. Studija sprovedena u Nemačkoj, objavljena u julu 2024. godine, a u kojoj je učestvovalo oko 100 studenata, pokazala je da ChatGPT smanjuje kognitivno opterećenje, odnosno da nas čini “bezbrižnijim”, bržim, rasterećenim, ali da dovodi do slabijih argumenata i analiza. Drugim rečima, veštačka inteligencija nam pomaže da budemo produktivniji, ali bez dodatnog angažmana – mozak stavljamo na “off” i ne razmišljamo kritički, već sve radimo po automatizmu, bez mnogo uplitanja.

Da li je vreme za paniku – treba li zabraniti ChatGPT?

Teško da ćemo u skorije vreme hodati poput zombija, nesvesni svojih misli i aktivnosti. Ipak, ova studija, koliko god mala, opominje nas da reagujemo. Veštačka inteligencija nam može biti prijatelj ukoliko je savesno i odgovorno koristimo.

Dakle, u redu je da koristimo ChatGPT kao brži Gugl, zatražimo od njega ideju, koncept za tekst ili pomoć pri obavljanju zadataka, ali nikako ne smemo dozvoliti da nam to bude glavni izvor. Ovo je posebno važno za nove generacije, obzirom da današnji klinci uz ovakve alate rastu. Zato je posebno važno, kako navode psiholozi i pedagozi, decu upućivati na aktivnosti koje će podstaći njihovo kritičko razmišljanje poput  logičkih igara i slagalica, čitanja, praktičnih zadataka uz alate kao što su lego kocke, ali ih i stimulisati da pitaju, razgovaraju, debatuju, analiziraju, planiraju i samostalno donose zaključke. Uz sve to, važno je posebno u ranom uzrastu kontrolisati upotrebu tehnologije, a još važnije je usmeravati ih i edukovati.