Gen Z loše spava usled finasijske nesigurnosti

Nedavno istraživanje iz SAD, koje je obuhvatilo preko 1000 Amerikanaca, utvrdilo je da gotovo 70% pripadnika generacije Z ne može da spava usled brige oko novca – troškova života, inflacije, nesigurnosti zbog posla. 

Mnogi ispitanici istakli su da su od početka 2025. godine počeli da spavaju lošije – teško zaspe, bude se u toku večeri, razmišljaju o računima, a nekada i proveravaju stanje na bankovnom računu neposredno pre spavanja.

Umesto da traže rešenje, kao što je štednja, budžetiranje ili planiranje, mnogi pribegavaju takozvanom “doom- scrollingu” (beskonačno listanje na društvenim mrežama) ili fenomenu koji je u medijima poznat kao “bed rotting”, a koji predstavlja potpunu pasivnost – ležanje u krevetu i izbegavanje svakodnevnih aktivnosti. Ovakvo ponašanje za rezultat ima nesanicu, manjak energije i osećaj anksioznosti. Ipak, mladi nisu pasivni zato što su lednji, već  navode da nisu spremni za konkretne aktivnosti jer ne vide način da nešto promene. Ovo istraživanje je signal – novac, čini se više nego ikada pre, postaje izvor stresa i direktno pogađa mentalno zdravlje. 

Ekonomija i mentalno zdravlje

Ekonomske okolnosti, globalno i lokalno, direktno oblikuju mentalno blagostanje. Visoka inflacija, porast cene stanovanja, nejednakost, nesigurnost posla i druge okolnosti direktno utiču na porast hroničnog stresa. Svetska zdravstvena organizacija navodi da ekonomske krize, recesije i nagle promene na tržištu rada spadaju u neke od najjačih spoljnih faktora koji pogoršavaju mentalno zdravlje – jer utiču na osećaj kontrole, stabilnosti i lične sigurnosti. 

U siromašnim i nerazvijenim državama, kakva je i Srbija, ovaj efekat može biti još izraženiji – mentalni teret svakodnevice postaje jači usled nestabilnih oblika zaposlenja, nepredvidivih okolnosti i lošeg životnog standarda. 

Finansijski stres psiholozi tretiraju kao jedan od hroničnih stresora koji najdublje narušavaju osećaj bezbednosti – a bezbednost je temelj mentalnog zdravlja. 

Brojna istraživanja do sada su utvrdila da nedostatak finansijske sigurnosti utiče na:

• • Povišen kortizol – stalna briga o novcu dugoročno povećava rizik od anksizonosti i depresije
  • Poremećaj spavanja – mozak preopterećen brigom teže ulazi u fazu dubokog sna, češće se javlja buđenje u toku noći

• Smanjena koncentracija i produktivnost – finansijska neizvesnost troši tzv. kognitivni kapacitet, što je potvrdila i jedna studija sa Harvarda – čovek pod finansijskim stresom gubi i do 13 IQ poena privremeno
• Somatizacija – glavobolje, stomačni problemi, povišen pritisak, jer telo pamti stres čak i kada ga mi potiskujemo

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) navodi da mladi bez stabilnih prihoda osećaju veći gubitak kontrole nad životom i češće razvijaju simptome pregorevanja, već sredinom dvadesetih godina. Takođe, Američka psihološka asocijacija (APA) navodi da su finansije poslednjih 15 godina najčešći izvor sresa međi odraslima, dok se kod mladih brige o budućnosti, usled finansijske nesigurnosti, odražavaju na loš san. 

Zašto su genzeri posebno osetljivi

Sociolozi ističu da je Gen Z odrasla u kontinuiranim krizama:

ekonomske nestabilnosti posle krize 2008. godine

• pandemija
• ubrzana inflacija
• rast cena nekretnina
• nesigurno tržište rada
• kultura stalnog poređenja – društvene mreže povećavaju osećaj da zaostajemo za drugima
• cena rada ne prati rast inflacije

Skot Galove, profesor sa NYU navodi da je ova generacija najmanje stabilna mlada generacija u moedernoj istoriji, jer ulazi na tržište rada sa većim troškovima života, nižom kupovnom moći, nesigurnim ugovorima i čestim honorarnim poslovima, ali  i sa nerealnim očekivanjima koja su došla sa prodorom društvenih mreža. 

Finansijska nesigurnost utiče i na životne odluke

U periodu između 18 i 30 godine donose se neke od ključnih životnih odluka. Kada je finansijska sigurnost nestabilna, ove odluke se odlažu:

→ Kasno osamostaljenje – Mladi duže ostaju u roditeljskim domovima zbog visokih cena kirija i stanova, nesigurnih prihoda ili straha da neće biti u stanju da “izguraju” samostalni život. U Srbiji se mladi osamostaljuju u proseku tek oko 31. godine – što je dosta kasnije u poređenju sa mladima iz EU zemalja

→ Odlazak u inostranstvo kao izlaz iz finansijskog stresa – Istraživanja pokazuju da preko 50% mladih u Srbiji razmišlja o odlasku u inostranstvo, a da su za to glavni razlozi finansijska nesigurnost i nedostatak perspektive. Najveći talas selidbe dešava je među onima od 20 do 29 godina.

→ Odlaganje porodice – Istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da mladi brak i decu sve više odlažu zbog ekonomskih razloga, što je trend i u regionu, ali i globalno

→ Digitalni beg – Prekomerna upotreba društvenih mreža, čime se stres odlaže i privremeno smanjuje

Ima li rešenja – šta je ono na šta mi možemo da utičemo

Možda ne možemo da utičemo na globalne ekonomske trendove, inflaciju ili politike koje oblikuju tržište rada, ali možemo da utičemo na to kako se sa svim tim promenama mi nosimo. Niko ne spori da je to izazovno, pa je zato i najvažnije da o mentalnom zdravlju govorimo otvoreno, bez stigmatizovanja, Razgovor sa porodicom, prijateljima ili stručnjakom, često nam može umanjiti brige i razbistriti situaciju. Sa druge strane, jačanje finansijske pismenosti, koliko god zvučalo jednostavno, može povećati osećaj kontrole i stabilnosti, dok ćemo tako biti informisani i pripremljeni za razne životne situacije.