Dokumentarac otkriva kako telefoni i društvene mreže utiču na mentalno zdravlje tinejdžera

Šta tačno prikazuje ovaj dokumentarac i zašto je važan?

Grinfild (Lauren Greenfield) je tokom školske 2021-2022. godine prikupila preko 1000 sati snimljenih razgovora tinejdžera i 2000 sati njihovih ekranskih snimaka. Ovo istraživanje, pretočeno u dokumentarnu seriju od pet epizoda, pokazalo je sa čim se sve danas, u online svetu (koji je kod mladih izjednačen sa onim offline) susreću mladi ljudi. Projekat je pokazao da su adolescenti u digitalnom svetu izloženi pornografiji, grupnom pritisku na spoljašnji izgled i vršnjačkom nasilju. Sve ovo, smatra Grinfild, rezultiralo je učestalom pojavom depresije i drugih mentalnih oboljenja kod mladih. 

Praćenjem online komunikacije tinejdžera, utvrđeno je da je ona prepuna seksualnih konotacija (sexting), a posebno zabrinjava BDSM trend, obzirom da mnogi tinejdžeri ističu da su rizične seksualne prakse uzbudljivije (dominacija, sadizam, mazohizam, submisivno ponašanje jednog od partnera i sl.). Loren, kao i mnogi pre nje, ističe da je na ovakav odnos prema telu, ali i seksu, uticao pornografski sadržaj koji je mladima danas lako dostupan. 

Autorka je zaključila i da se algoritmi na platformama poput TikToka i Instagrama automatski fokusiraju na ekstremne sadržaje, jer povećavaju angažovanost korisnika – bez obzira na rizik po mentalno zdravlje mladih. Prisustvo na mreži je važno, jer postoji veliki strah od propuštanja. Telefoni funkcionišu kao portal za neprekidnu validaciju, dok lajkovi, komentari i pregledi postaju emocionalna valuta.

Ova serija predstavlja svet mladih iz njihovog ugla i otvara mnogobrojna pitanja, upućena društvu i insitucijama, dok roditeljima pruža mogućnost da bolje razumeju njihove tinejdžere. Ono što se može uzeti kao zaključak samog dokumentarca jeste i to da mladi ljudi često nemaju adekvatne alate i veštine kako bi se izborili sa svim tim pritiscima i problemima.

Mentalno zdravlje tinejdžera u Srbiji – brojke i lokalni kontekst

Istraživanje koje je sprovela Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih Vlade Srbije, a koja je obuhvatila 1932 učenika iz 34 osnovne i srednje škole, u 22 gada u Srbiji, pokazala je da svaka peta mlada osoba ima ozbiljnih mentalnih problema – odnosno da svaka peta osoba uzrasta od 8 do 12 godina, ispunjava kriterijume za dijagnostiku barem jednog psihijatriskog poremećaja. Simptomi depresije evidentirani su kod 8,7 odsto učenika, dok je stručnjake posebno zabrinuo i podatak da je suicidalnost primećena kod čak devet odsto mladih, kao i to da je četiri odsto njih potvrdilo da je sebi na neki način pokušalo da oduzme život i da je svaki sedmi učenik priznao da se samopovređivao.  Dodatno primećemni su i drugi simptomi poput poremaćaja pažnje (ADHD), poremećaja ponašanja, kao i zloupotrebe alkohola. 

Ovo istraživanje je utvrdilo da prosečno vreme provedeno na mrežama iznosi oko četiri sata, dok se u proseku potroši po dva sata dnevno na igranje igrica. 

UNICEF Srbija beleži da samo 18 odsto dece traži pomoć stručnjaka, dok čak 37 odsto adolescenata ističe da je stigma glavni razlog za ne obraćanje stručnjaku. 

Ipak, sigurno je da potreba postoji, kao i to da se stvari polako menjaju, što pokazuju i podaci Centra za mlade (CEZAM). U prethodnih godinu dana, od kada postoje, usluge Centra za mlade koristilo je preko 5000 osoba – mladi, njihovi roditelji i nastavnici. CEZAM kroz nekoliko vrsta aktivnosti doprinosi mentalnom zdravlju mladih – besplatnu psihološku podršku, prevenciju i vršnjačku podršku. U ovom centru se sprovode i druge aktivnosti, a koje imaju za cilj unapređenje životnih veština, edukaciju, podsticanje radoznalosti, jačanje samopouzdanja, ali i otpornost na rizična ponašanja. 

Tinejdžeri i terapija

Važno je znati da terapija nije ni kazna ni nagrada-  to je stručna podrška u situacijama kada osoba pokazuje signale rizika, bezbedno mesto u kom dete može da razjasni emocije koje često ne razume. Stručnjaci navode da dete ne treba siliti na odlazak terapeutu, niti terapeutu govoriti o čemu da razgovara sa detetom. Da bi se problem rešio, potrebno je o njemu otvoreno razgovarati, a da bi do razgovora i došlo, važno je da postoji razumevanje, odnosno da se dete oseća sigurno, vrednovano, prepoznato, kao i da ne postoji osuda porodice, niti pritisak da se problem što pre “otkloni”. 

Stručnjaci navode da roditelji/staratelji, nastavnici ne treba sami da postavljaju dijagnozu, ali da je važno da obrate pažnju na promene u ponašanju deteta – povlačenje u sebe, nagle oscilacije u raspoloženju, izražavanje mržnje prema sebi i svom telu, često isticanje da ga/je “niko ne razume” i sl.

Važno je da dete bude upoznato sa tim kako funkcioniše terapija, a ponekad stručnjaci mogu preporučiti i nekoliko zajedničkih seansi sa roditeljima, kako bi ovaj proces bio jasan svim uključenim stranama.

Kome se obratiti za pomoć

Postoji nekoliko opcija:

• Školski psiholog – prvi korak, naročito ukoliko dete ima problem u školi ili sa vršnjacima
• Domovi zdravlja – pomoć psihologa možete potražiti i u okviru državnog sistema
• Privatni terapeuti – dostupni u većini gradova, a cene se kreću od 3000 do 6000 po seansi, a mnogi terapeuti nude i online savetovanja
• Centar za mlade – pruža besplatnu psihološku podršku, vršnjačku podršku i prevenciju
• Centar Srce (0800 300 303) – besplatan i anoniman razgovor sa obučenim i stručnim volonterima, otvoren svakoga dana
• Organizacije civilnog društva – poput “SOS Ženski centar”, “Grupa Izađi”, “Da se zna”, “Pokret za mentalno zdravlje” i druge nevladine organizacije mogu pružiti pomoć u određenim situacijama ili vas upititi dalje i posavetovati kome da se obratite, u zavisnosti od problema